Бужирање уретре је уролошка метода поступног увођење чврстих, савитљивих (пластичних или металних) бужија или инструмента штапићастог облика на врху овоидно задебљаног, у мокраћну цев ради дијагностике и проширења њеног лумена. Пре интервенције пацијента треба увек упозорити на могучности компликација, јер многи па и лекари бужирање углавном доживљава као минимално инвазивна метода лечења, што није сасвим тачно, јер оно може дати озбиљне компликације.[1] Зато и лекар и пацијент требају имати у виду да свака уретрална манипулација може изазвати јатрогену повреду уретре, и тиме компромитовати и отежати дефинитивно отворено хируршко лечење стриктура.[2]

Индикације уреди

Како је циљ бужирање ширење лумена уретре без изазивања повреде у њеном зиду, ова метода се користи за лечење стриктура уретре.[1]

Дилатацију уретре бужирањем треба користити за краће стриктуре уретре које су дужине мање од једног сантиметра. За дуже стриктуре уретре, или за оне који су се вратиле након третмана, дилатација бужирањем обично није ефикасна у пружању дугорочног олакшања, па се обично препоручује операција.

Контраиндикације уреди

Дилатација уретре, бужирањем, контраиндиковано је код:

  • пацијената са облитеративним стриктурама,
  • постојања „фалсе роуте“,
  • калкулуса (каманчића у мокраћном каналу)
  • периуретралне флегмоне.

Самостално бужирање, као и бужирање дечије уретре, посебно без анестезије, као метод лечења, такође је контраиндикован.[1]

Добре и лоше стране бужирања уреди

Добре стране

Бужирање, односно дилатација уретре остаје метода која се у свакодневној уролошкој пракси примењује много чешће него што је потребно. Разлог оваквој пракси лежи у чињеници да за њу није потребно експертско познавање реконструкције уретре, да није технички захтевна, није потребан компликован хируршки инструментаријум, брза је, спроводи се као амбулантна процедура у локалној анестезији и пацијент врло мало изостаје с посла.[1]

Лоше стране

Понављања бужирања најчешће не могу довесто до излечења, него ће временом резултовати са погоршаним локалним налазом, озбиљнијом спонгиофиброзом, тежом и дужом стриктуром, уз могућност настанка „фалсе роуте“.[1]

Свака уретрална манипулација може компромитовати и отежати дефинитивно отворено хируршко лечење.[2]

Начин извођења уреди

Уретрална дилација бужирањем се обично изводи у амбулантним условима у локалној анестезији, а пацијенти се могу вратити кући истог дана. Након бужирања поставља се катетар, како би у наредних неколико дана омочућио одвајање мокраће од зида уретре како би она боља зацелила.

Због могућих компликација дилатацију бужиром треба започети нежним покушајем увођења бужија овим редоследом:

  • Први акт — увођење веће бужије којом се избегава формирање „фалсе роуте“.
  • Други акт — увођењем мања бужија све док се не прође место стенозе, стриктуре или сужења.
  • Трећи акт — поновно сукцесивно убацивање већих бужија у циљу коначне дилатације лумена.

Приликом ове процедуре могуће је користити и ендоскопски пласиран водич, преко ког се пласирају бужије, што умањује могућност повреде уретре, због визуелног праћења поступка.[1]

Приликом бужирања не треба корисити претерану силу, односно, саветује се да бужија практично својом тежином проналази пут кроз уретру.[1]

Компликације уреди

Неретко се након бужирања, као компликација јављају крварење и инфекција, креирање слепог канала:

Крварење

Крварење након бужирања може бити мањег интензитета, али и обимно, посебно уколико је направљен „фалсе роуте“. Уколико дође до крварења, много је вероватније да ће крајњи резултати бужирања бити нова, још јача стеноза уретре.[3]

Инфекција

Инфекција се јавља у локалном облику, у виду периуретралне флегмоне или апсцеса, а у тежим случајевима и у виду системске бактеријемије. Бактеријемија након бужирања настаје због продора бактерија из уротракта кроз ледирану уретру.

Креирање слепог канала

Поред ризика прављења додатне лацерације уретре која зараста ожиљком током бужирања постоји опасност и креирања слепог канала („фалсе роуте“), који представља плићу или дубљу пунктиформну рану у спонгиозном телу пениса.[1]

Алтернатива бужирању уреди

Осим наведених бужија код стриктуре уретре у циљу њене дилатације могу се користити и тзв. Амплатз дилататори и балон дилататори. У том смислу поједини уролози саветују примену балон дилататора у циљу проширења лумена уз смањење могућности за јатрогену повреду уретре.[1][4][5][6][7] Као разлоге они наводе ове чињенице:

  • Да су за ову врсту дилатације радијалне силе које делују у тренутку инсуфлације балона, наводно, имају мање шансе да оштете уретру, него груба механичка сила чврстих бужија.[1]
  • Да се надувавање балона изводи под радиоскопском контролом у циљу компресије суженог дела уретре, у трајању 1 до 5 минута.
  • Да је успех код кратких стеноза уретре 40-69% током периода праћења.

У последње врем интервентни радиолози покушавају да балон дилатацију комбинују са применом новијих генерација балона који на врху имају сечиво, попут оних који су нашли примену у васкуларној хирургији.[8]

Без обзира на релативно успешне резултате, балон дилатација, она као терапијска метода до данс није постала стандард у већини уролошких центара у свету.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Бужирање, У: Владимир Љ. Којовић Савремени приступ у хируршком лечењу стенозе уретре Докторска дисертација, Београд, 2016. Објављено уз дозволу аутора У: Дигитални репозиторијума Универзитета у Београду. пп. 46-47.
  2. ^ а б Цултy Т, Боццон-Гибод L. Анастомотиц уретхропластy фор посттрауматиц уретхрал стрицтуре: превиоус уретхрал манипулатион хас а негативе импацт он тхе финал оутцоме. Ј Урол. 2007;177:1374-1377
  3. ^ Стеенкамп ЈW, Хеyнс ЦФ, Де Коцк ML. Интернал уретхротомy версус дилатион ас треатмент фор мале уретхрал стрицтурес: а проспецтиве, рандомизед цомпарисон. Ј Урол. 1997;1.57:98–101.
  4. ^ Даугхтрy ЈД, Родан БА, Беан WЈ Баллоон дилататион оф уретхрал стрицтурес. Урологy 1988;31:231–233
  5. ^ Ниесел Т, Мооре РГ, Хофманн Р, Кавоусси Р. Алтернатив ендоурологисцхе Метходен зур Бехандлунг дер Харнрöхренстриктур – еине Литературüберсицхт. Урологе А 1997;37:56–65.
  6. ^ Мохаммед СХ, Wирима Ј. Баллоон цатхетер дилататион оф уретхрал стрицтурес. АЈР 1988;150:327–330.
  7. ^ Раверy V, де ла Таилле А, Хоффманн П, Моулиниер ф, Мермиеу ЈФ, Делмас V, Боццон-Гибод L. Баллоон цатхетер дилататион ин тхе треатмент оф уретерал анд уретероентериц стрицтуре. Ј Ендоурол 1998;12:335–340.
  8. ^ Yилдирим Е, Цицек Т, Истанбуллуоглу О, Озтурк Б. Усе оф цуттинг баллоон ин тхе треатмент оф уретхрал стрицтуре: а новел тецхниqуе. Цардиовасц Интервент Радиол. 2009 Маy;32(3):525-8.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).