Бургија је наменски алат за обраду материјала бушењем.[тражи се извор] Најпознатије бургије се због свог изгледа и облика називају спиралне бургије[1], међутим зависно од материја који се обрађује, потребно је одабрати различите бургије и поступке бушења.

Бургије су резни алати који се употребљавају за завршну обраду рупе и служе за фину обраду већ постојећих рупа, тј за дотеривање глаткоће површине и постизање веће тачности избушених рупа.

Бургија скида релативно мали слој материјала са релативно малом брзином обраде. Алат постепено, аксијално улази у рупу. Бургија обрађује само предњим конусним (стожастим) делом, док цилиндрични део служи као вођица и за заглађивање рупа. Дужина конусног дела зависи о врсти обрађиваног метала. Већа дужина конусног дела даје лепшу и чистију обрађену површину. Правилан рад бургије зависи од њене конструкције, израде и начина употребе.

У раду се сусреће пуно врста и велики број бургија. Деле се према конструкцији зуба, врсти материјала, начину примене, облику обрађиване рупе, начину причвршћивања. Код конусних развртала јављају се посебни услови сечења због њихове конструкције. Гарнитура се у принципу састоји од три развртала:

  • бургија служи за грубу обраду и има зубасте бридове (зубе);
  • бургија има ситне зубе који при бургијању ломе струготину и служи за фину обраду;
  • бургија има равне или спиралне зубе континуирано по целој дужини брида и служи за најфинију обраду.

Бушење метала уреди

ХСС-бургије са избрушеним врхом прикладне су за метале који не садрже гвожђе. То су алуминијум, бакар, месинг, цинк и нелегирани челик. За племенити челик прикладне су бургије од висококвалитетног челика за бржи рад са легуром кобалта (ХСС-Е) или су чак потребне бургије са слојем титана. Оне су скупље од обичних ХСС-бургија, али зато омогућују бушење специјалног челика без високог трошења бургије.

Бушење дрвета уреди

Спиралне бургије за дрво имају дугачак, танак врх у средини који служи за центрирање. Већином се праве од легуре хрома и ванадијума .[1]. Они нарезују дрвна влакна, скидачи струготина који се налазе унутра чисто ваде влакна материјала. За веће пречнике бургија најчешће се користе Форстнер-бургије, уметничке бургије или бургије за рупе за окове. За дубља бушења у дрво користе се Левис-бургије, вијугаве бургије, чији је врх за центрирање додатно је опремљен финим увлачним навојем.

Бушење бетона уреди

За бушење зидова од клинкера, опеке, бетона, камена и другог тврдог материјала бургија има оштрицу је опремљену плочицом од тврдог метала и обично је у облика длета будући да бургије због ударне енергије морају бити врло робусне[1]. Потребно је коришћење вибрационе бушилице или хамер бушилице. Ако се зид састоји од шупљег камена са порозним материјалом буши се само ротационо, дакле без ударања. Исто важи за порозне цигле и зидове од плочастих елемената.

Извори уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в „Босцх Лексикон: Врсте бургија, приступ 18. септембар 2012”. Архивирано из оригинала 23. 4. 2011. г. Приступљено 18. 9. 2012. 

Референце уреди

Спољашње везе уреди