ЦЦР5

Хемокински (C-C мотив) рецептор 5 (ген/псеудоген)
Хемокински (C-C мотив) рецептор 5 (ген/псеудоген)
	Приказ базиран на ПДБ 1НД8.
Доступне структуре
	2Л87, 2РЛЛ
Идентификатори
Симболи	ЦЦР5; CC-ЦКР-5; ЦЦЦКР5; ЦД195; ЦКР-5; ЦКР5; ЦМКБР5; ИДДМ22
Вањски ИД	ОМИМ: 601373 МГИ: 107182 ХомолоГене: 37325 ИУПХАР: ЦЦР5 ГенеЦардс: ЦЦР5 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• везивање актина; • активност фосфатидилинозитол фосфолипазе C; • активност преносника сигнала; • рецепторска активност; • активност Г-протеин спрегнутог рецептора; • активност хемокинског рецептора; • протеинско везивање; • корецепторска активност; • активност C-C хемокинског рецептора; • C-C хемокинско везивање; • везивање хемокинског (C-C мотив) лиганда 5;
Целуларна компонента	• цитоплазма; • ендозом; • ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • спољашња страна ћелијске мембране; • ћелијска површина;
Биолошки процес	• МАПК каскада; • хемотакса дендритске ћелије; • транспорт калцијумових јона; • хемотакса; • инфламаторни респонс; • имунски респонс; • ћелијски одбрамбени респонс; • сигнални пут рецептора ћелијске површине; • сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора;
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	1234
Енсембл	ЕНСГ00000160791
УниПрот	П51681
РефСеq (мРНА)	НМ_000579.3
РефСеq (протеин)	НП_000570.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 3:; 46.41 - 46.42 Мб
ПубМед претрага	[1]

CCR5 (C-C хемокински рецептор тип 5, CD195) је протеин на површини белих крвних зрнца. Он је компонента имунског система која делује као рецептор за хемокине. Многе форме ХИВ-а, вируса који узрокује АИДС, иницијално користе CCR5 да уђу и инфицирају ћелије домаћина. Мали број особа има мутацију познату као CCR5 делта 32 на CCR5 гену, која их заштићује од тих врста ХИВ-а.

Код људи, CCR5 ген који кодира CCR5 протеин је лоциран на краткој (п) руци у позицији 21 хромозома 3. Поједине популације су наследиле Делта 32 мутацију која је довела до генетичке делеције порције CCR5 гена. Хомозиготни носиоци ове мутације су отпорни на M-тропне лозе ХИВ-1 инфекције.^[1]

Функција уреди

CCR5 протеин припада фамилији бета хемокинских рецептора, интегралних мембранских протеина.^[2]^[3] Он је Г протеин спрегнути рецептор^[2] који делује као хемокински рецептор у CC хемокинској групи.

Природни хемокински лиганди који се везују за овај рецептор су RANTES (хемотаксни цитокински протеин који је такође познат као CCL5)^[4]^[5]^[6] и макрофагни инфламаторни протеин (MIP) 1α и 1β (такође познат као CCL3 и ЦЦЛ4). Он исто тако формира интеракције са CCL3L1.^[5]^[7]

CCR5 је предоминантно изражен на Т ћелијама, макрофагама, дентритским ћелијама и микроглијама. Сматра се да CCR5 учествује у инфламаторном одговору на инфекцију, мада његова специфична улога у нормалним имунским функцијама није потпуно разјашњена.

Референце уреди

^ Самсон M, Либерт Ф, Доранз БЈ, Руцкер Ј, Лиеснард C, Фарбер CM, Сарагости С, Лапоумероулие C, Цогнауx Ј, Форцеилле C, Муyлдерманс Г, Верхофстеде C, Буртонбоy Г, Георгес M, Имаи Т, Рана С, Yи Y, Смyтх РЈ, Цоллман РГ, Домс РW, Вассарт Г, Парментиер M (1996). „Ресистанце то ХИВ-1 инфецтион ин цауцасиан индивидуалс беаринг мутант аллелес оф тхе ЦЦР-5 цхемокине рецептор гене”. Натуре. 382 (6593): 722—5. ПМИД 8751444. дои:10.1038/382722а0.
^ ^а ^б „Генетицс Хоме Референце”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2009. г. Приступљено 08. 04. 2012.
^ Самсон M, Лаббе О, Моллереау C, Вассарт Г, Парментиер M (1996). „Молецулар цлонинг анд фунцтионал еxпрессион оф а неw хуман CC-цхемокине рецептор гене”. Биоцхемистрy. 35 (11): 3362—7. ПМИД 8639485. дои:10.1021/би952950г.
^ Слимани Х, Цхарнауx Н, Мбемба Е, Саффар L, Вассy Р, Вита C, Гаттегно L (2003). „Интерацтион оф РАНТЕС wитх сyндецан-1 анд сyндецан-4 еxпрессед бy хуман примарy мацропхагес”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1617 (1-2): 80—8. ПМИД 14637022. дои:10.1016/ј.ббамем.2003.09.006.
^ ^а ^б Струyф С, Ментен П, Ленаертс ЈП, Пут W, D'Хаесе А, Де Цлерцq Е, Сцхолс D, Проост П, Ван Дамме Ј (2001). „Дивергинг биндинг цапацитиес оф натурал ЛД78бета исоформс оф мацропхаге инфламматорy протеин-1алпха то тхе CC цхемокине рецепторс 1, 3 анд 5 аффецт тхеир анти-ХИВ-1 ацтивитy анд цхемотацтиц потенциес фор неутропхилс анд еосинопхилс”. Еур. Ј. Иммунол. 31 (7): 2170—8. ПМИД 11449371. дои:10.1002/1521-4141(200107)31:7<2170::АИД-ИММУ2170>3.0.ЦО;2-D.
^ Проудфоот АЕ, Фритцхлеy С, Борлат Ф, Схаw ЈП, Вилбоис Ф, Зwахлен C, Тркола А, Марцхант D, Цлапхам ПР, Wеллс ТН (2001). „Тхе ББXБ мотиф оф РАНТЕС ис тхе принципал сите фор хепарин биндинг анд цонтролс рецептор селецтивитy”. Ј. Биол. Цхем. 276 (14): 10620—6. ПМИД 11116158. дои:10.1074/јбц.М010867200.
^ Миyакаwа Т, Обару К, Маеда К, Харада С, Митсуyа Х (2002). „Идентифицатион оф амино ацид ресидуес цритицал фор ЛД78бета, а вариант оф хуман мацропхаге инфламматорy протеин-1алпха, биндинг то ЦЦР5 анд инхибитион оф Р5 хуман иммунодефициенцy вирус тyпе 1 реплицатион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (7): 4649—55. ПМИД 11734558. дои:10.1074/јбц.М109198200.

Литература уреди

Wилкинсон D (1997). „Цофацторс провиде тхе ентрy кеyс. ХИВ-1”. Цурр. Биол. 6 (9): 1051—3. ПМИД 8805353. дои:10.1016/С0960-9822(02)70661-1.
Бродер CC, Димитров ДС (1997). „ХИВ анд тхе 7-трансмембране домаин рецепторс”. Патхобиологy. 64 (4): 171—9. ПМИД 9031325. дои:10.1159/000164032.
Цхое Х; Мартин КА; Фарзан M; et al. (1998). „Струцтурал интерацтионс бетwеен цхемокине рецепторс, гп120 Енв анд ЦД4”. Семин. Иммунол. 10 (3): 249—57. ПМИД 9653051. дои:10.1006/смим.1998.0127.
Схеппард ХW; Целум C; Мицхаел НЛ; et al. (2002). „ХИВ-1 инфецтион ин индивидуалс wитх тхе ЦЦР5-Делта32/Делта32 генотyпе: ацqуиситион оф сyнцyтиум-индуцинг вирус ат сероцонверсион”. Ј. Ацqуир. Иммуне Дефиц. Сyндр. 29 (3): 307—13. ПМИД 11873082.
Фреедман БД, Лиу QХ, Дел Цорно M, Цоллман РГ (2004). „ХИВ-1 гп120 цхемокине рецептор-медиатед сигналинг ин хуман мацропхагес”. Иммунол. Рес. 27 (2–3): 261—76. ПМИД 12857973. дои:10.1385/ИР:27:2-3:261.
Естé ЈА (2004). „Вирус ентрy ас а таргет фор анти-ХИВ интервентион”. Цурр. Мед. Цхем. 10 (17): 1617—32. ПМИД 12871111. дои:10.2174/0929867033457098.
Галло СА; Финнеган CM; Виард M; et al. (2003). „Тхе ХИВ Енв-медиатед фусион реацтион”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1614 (1): 36—50. ПМИД 12873764. дои:10.1016/С0005-2736(03)00161-5.
Заитсева M, Педен К, Голдинг Х (2003). „ХИВ цорецепторс: роле оф струцтуре, посттранслатионал модифицатионс, анд интернализатион ин вирал-целл фусион анд ас таргетс фор ентрy инхибиторс”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1614 (1): 51—61. ПМИД 12873765. дои:10.1016/С0005-2736(03)00162-7.
Лее C; Лиу QХ; Томкоwицз Б; et al. (2004). „Мацропхаге ацтиватион тхроугх ЦЦР5- анд ЦXЦР4-медиатед гп120-елицитед сигналинг патхwаyс”. Ј. Леукоц. Биол. 74 (5): 676—82. ПМИД 12960231. дои:10.1189/јлб.0503206.
Yи Y; Лее C; Лиу QХ; et al. (2004). „Цхемокине рецептор утилизатион анд мацропхаге сигналинг бy хуман иммунодефициенцy вирус тyпе 1 гп120: Имплицатионс фор неуропатхогенесис”. Ј. Неуровирол. 10 Суппл 1: 91—6. ПМИД 14982745.
Сеиберт C, Сакмар ТП (2004). „Смалл-молецуле антагонистс оф ЦЦР5 анд ЦXЦР4: а промисинг неw цласс оф анти-ХИВ-1 другс”. Цурр. Пхарм. Дес. 10 (17): 2041—62. ПМИД 15279544. дои:10.2174/1381612043384312.
Цутлер ЦW, Јотwани Р (2006). „Орал муцосал еxпрессион оф ХИВ-1 рецепторс, цо-рецепторс, анд алпха-дефенсинс: таблеау оф ресистанце ор сусцептибилитy то ХИВ инфецтион?”. Адв. Дент. Рес. 19 (1): 49—51. ПМИД 16672549. дои:10.1177/154407370601900110.
Ајуебор МН, Цареy ЈА, Сwаин МГ (2006). „ЦЦР5 ин Т целл-медиатед ливер дисеасес: wхат'с гоинг он?”. Ј. Иммунол. 177 (4): 2039—45. ПМИД 16887960.
Липп M, Мüллер Г (2006). „Схапинг уп адаптиве иммунитy: тхе импацт оф ЦЦР7 анд ЦXЦР5 он лyмпхоцyте траффицкинг”. Верхандлунген дер Деутсцхен Геселлсцхафт фüр Патхологие. 87: 90—101. ПМИД 16888899.
Балистрери ЦР; Царусо C; Грималди МП; et al. (2007). „ЦЦР5 рецептор: биологиц анд генетиц имплицатионс ин аге-релатед дисеасес”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 1100: 162—72. ПМИД 17460174. дои:10.1196/анналс.1395.014.
Мадсен ХО; Поулсен К; Дахл О; et al. (1990). „Ретропсеудогенес цонституте тхе мајор парт оф тхе хуман елонгатион фацтор 1 алпха гене фамилy”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 18 (6): 1513—6. ПМЦ 330519  . ПМИД 2183196. дои:10.1093/нар/18.6.1513.
Уетсуки Т, Наито А, Нагата С, Казиро Y (1989). „Исолатион анд цхарацтеризатион оф тхе хуман цхромосомал гене фор полyпептиде цхаин елонгатион фацтор-1 алпха”. Ј. Биол. Цхем. 264 (10): 5791—8. ПМИД 2564392.
Wхитехеарт СW; Схенбагамуртхи П; Цхен L; et al. (1989). „Мурине елонгатион фацтор 1 алпха (ЕФ-1 алпха) ис посттранслатионаллy модифиед бy новел амиде-линкед етханоламине-пхоспхоглyцерол моиетиес. Аддитион оф етханоламине-пхоспхоглyцерол то специфиц глутамиц ацид ресидуес он ЕФ-1 алпха”. Ј. Биол. Цхем. 264 (24): 14334—41. ПМИД 2569467.
Анн ДК; Wу MM; Хуанг Т; et al. (1988). „Ретинол-регулатед гене еxпрессион ин хуман трацхеобронцхиал епитхелиал целлс. Енханцед еxпрессион оф елонгатион фацтор ЕФ-1 алпха”. Ј. Биол. Цхем. 263 (8): 3546—9. ПМИД 3346208.
Брандс ЈХ; Маассен ЈА; ван Хемерт ФЈ; et al. (1986). „Тхе примарy струцтуре оф тхе алпха субунит оф хуман елонгатион фацтор 1. Струцтурал аспецтс оф гуанине-нуцлеотиде-биндинг ситес”. Еур. Ј. Биоцхем. 155 (1): 167—71. ПМИД 3512269. дои:10.1111/ј.1432-1033.1986.тб09472.x.

Види још уреди

Спољашње везе уреди

Видео и текст о открићу CCR5-a
„Chemokine Receptors: CCR5”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Архивирано из оригинала 18. 01. 2021. г.

[pmid8751444-1] Самсон M, Либерт Ф, Доранз БЈ, Руцкер Ј, Лиеснард C, Фарбер CM, Сарагости С, Лапоумероулие C, Цогнауx Ј, Форцеилле C, Муyлдерманс Г, Верхофстеде C, Буртонбоy Г, Георгес M, Имаи Т, Рана С, Yи Y, Смyтх РЈ, Цоллман РГ, Домс РW, Вассарт Г, Парментиер M (1996). „Ресистанце то ХИВ-1 инфецтион ин цауцасиан индивидуалс беаринг мутант аллелес оф тхе ЦЦР-5 цхемокине рецептор гене”. Натуре. 382 (6593): 722—5. ПМИД 8751444. дои:10.1038/382722а0.

[Home-2] а ^б „Генетицс Хоме Референце”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2009. г. Приступљено 08. 04. 2012.

[pmid8639485-3] Самсон M, Лаббе О, Моллереау C, Вассарт Г, Парментиер M (1996). „Молецулар цлонинг анд фунцтионал еxпрессион оф а неw хуман CC-цхемокине рецептор гене”. Биоцхемистрy. 35 (11): 3362—7. ПМИД 8639485. дои:10.1021/би952950г.

[pmid14637022-4] Слимани Х, Цхарнауx Н, Мбемба Е, Саффар L, Вассy Р, Вита C, Гаттегно L (2003). „Интерацтион оф РАНТЕС wитх сyндецан-1 анд сyндецан-4 еxпрессед бy хуман примарy мацропхагес”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1617 (1-2): 80—8. ПМИД 14637022. дои:10.1016/ј.ббамем.2003.09.006.

[pmid11449371-5] а ^б Струyф С, Ментен П, Ленаертс ЈП, Пут W, D'Хаесе А, Де Цлерцq Е, Сцхолс D, Проост П, Ван Дамме Ј (2001). „Дивергинг биндинг цапацитиес оф натурал ЛД78бета исоформс оф мацропхаге инфламматорy протеин-1алпха то тхе CC цхемокине рецепторс 1, 3 анд 5 аффецт тхеир анти-ХИВ-1 ацтивитy анд цхемотацтиц потенциес фор неутропхилс анд еосинопхилс”. Еур. Ј. Иммунол. 31 (7): 2170—8. ПМИД 11449371. дои:10.1002/1521-4141(200107)31:7<2170::АИД-ИММУ2170>3.0.ЦО;2-D.

[pmid11116158-6] Проудфоот АЕ, Фритцхлеy С, Борлат Ф, Схаw ЈП, Вилбоис Ф, Зwахлен C, Тркола А, Марцхант D, Цлапхам ПР, Wеллс ТН (2001). „Тхе ББXБ мотиф оф РАНТЕС ис тхе принципал сите фор хепарин биндинг анд цонтролс рецептор селецтивитy”. Ј. Биол. Цхем. 276 (14): 10620—6. ПМИД 11116158. дои:10.1074/јбц.М010867200.

[pmid11734558-7] Миyакаwа Т, Обару К, Маеда К, Харада С, Митсуyа Х (2002). „Идентифицатион оф амино ацид ресидуес цритицал фор ЛД78бета, а вариант оф хуман мацропхаге инфламматорy протеин-1алпха, биндинг то ЦЦР5 анд инхибитион оф Р5 хуман иммунодефициенцy вирус тyпе 1 реплицатион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (7): 4649—55. ПМИД 11734558. дои:10.1074/јбц.М109198200.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]