CD154
CD154, такође познат као ЦД40 лиганд или CD40L, је протеин који је првенствено изражен у активираним Т ћелијама. Он је члан TNF суперфамилији молекула. CD154 се везује за CD40 на антиген-презентирајућим ћелијама (APC), последица чега су многобројни ефекти који зависе оф типа циљне ћелије. CD40L игра улогу костимулишућег молекула, и он индуцира APC активацију путем стимулације Т ћелијских рецептора. CD40L може да се веже за три молекула: CD40, α5β1 интегрин и αIIbβ3.
| ЦД40 лиганд (ТНФ суперфамилија, члан 5, хипер-ИгМ синдром) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1алy, 1и9р | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЦД40ЛГ; ТРАП; ЦД154; ЦД40Л; ХИГМ1; ИГМ; ИМД3; Т-БАМ; ТНФСФ5; гп39; хЦД40Л | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 300386 МГИ: 88337 ХомолоГене: 56 ГенеЦардс: ЦД40ЛГ Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 959 | 21947 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000102245 | ЕНСМУСГ00000031132 | |||||||||
| УниПрот | П29965 | Q0ВЕИ3 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_000074 | НМ_011616 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_000065 | НП_035746 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр X: 135.56 - 135.57 Мб |
Цхр X: 53.56 - 53.57 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
CD154 је лоциран на површини Т ћелија. Он регулише Б ћелијске функције путем интеракција са CD40 на површини Б ћелија. Дефицит овог гена резултује у онемогућавању промене имуноглобулинске класе и везан је за хипер IgM синдром.[1]
ЦД154 експресија уреди
CD40 лиганд је првенствено изражен на активираним CD4+ T лимфоцитима, али се такође може наћи у растворном облику. Док је CD40L био оригинално описан на Т лимфоцитима, његова експресија је од тада установљена на широком варијетету ћелија, као што су тромбоцити, маст ћелије, макрофаге, базофили, NK ћелије, Б лимфоцити, као и нон-хематопоетске ћелије (глатке мишићне ћелије, ендотелијалне ћелије, и епителијалне ћелије).[2]
Специфични ефекти на ћелије уреди
Макрофаге уреди
У макрофагама, примарни сигнал за активацију је IFN-γ из Th1 типа CD4 Т ћелија. Секундарни сигнал је CD40L на Т ћелијама, који се везује за CD40 на ћелијској површини макрофага. Као резултат, макрофаг изражава CD40 и TNF рецепторе у већој мери на својој површини, што помаже у повећању нивоа активације. Активирани макрофаг може онда да уништи бактерије путем фагоцитозе, и да произведе додатне цитокине.
Б ћелије уреди
Б ћелија може да презентира антигене помоћном Т ћелијама. Ако Т ћелија препозна пептид презентиран Б ћелијом, Т ћелија синтетише CD40L. CD40L се везује за Б ћелијски ЦД40 рецептор, проузрокујући заустављање Б ћелијске активације. Т ћелија такође производи IL-4, који се директно везује за Б ћелијске рецепторе. Као резултат ове интеракције, Б ћелија је у могућности да дели, мења изотип антитела, и да се диференцира у плазма ћелије. Крајњи-резултат је Б ћелија која је способна да масивно производи специфична антитела против антигенске мете.
Ендотелијалне ћелије уреди
Активација ендотелних ћелија са CD40L (нпр. из активираних тромбоцита) доводи до продукције реактивних кисеоникових молекула, као и хемокин и цитокин продукције, и експресије адхезионих молекула као што је Е-селектин, ICAM-1, и VCAM-1. Ова инфламаторна реакција у ендотелним ћелијама промовише регрутовање леукоцита на лезијама и може потенцијално да промовише атерогенезу.[3]
Интеракције уреди
За CD154 је било показано интерагује са RNF128.[4]
Референце уреди
- ^ „Ентрез Гене: ЦД40ЛГ ЦД40 лиганд (ТНФ суперфамилy, мембер 5, хyпер-ИгМ сyндроме)”.
- ^ Сцхöнбецк У, Либбy П (2001). „Тхе ЦД40/ЦД154 рецептор/лиганд дyад”. Целл. Мол. Лифе Сци. 58 (1): 4—43. ПМИД 11229815.
- ^ Сзмитко ПЕ, Wанг ЦХ, Wеисел РД, де Алмеида ЈР, Андерсон ТЈ, Верма С (2003). „Неw маркерс оф инфламматион анд ендотхелиал целл ацтиватион: Парт И”. Цирцулатион. 108 (16): 1917—23. ПМИД 14568885. дои:10.1161/01.ЦИР.0000089190.95415.9Ф.
- ^ Линеберрy, Неил Б; Су Леон L (2008). „Цуттинг едге: Тхе трансмембране Е3 лигасе ГРАИЛ убиqуитинатес тхе цостимулаторy молецуле ЦД40 лиганд дуринг тхе индуцтион оф Т целл анергy”. Ј. Иммунол. Унитед Статес. 181 (3): 1622—6. ПМЦ 2853377
. ПМИД 18641297.
Литература уреди
- Пархам, Петер (2004). Тхе Иммуне Сyстем (2нд изд.). Гарланд Сциенце. стр. 169—173. ИСБН 978-0-8153-4093-5.
- Тонг АW, Стоне МЈ (1997). „ЦД40 анд тхе еффецт оф анти-ЦД40-биндинг он хуман мултипле мyелома цлоногеницитy.”. Леук. Лyмпхома. 21 (1-2): 1—8. ПМИД 8907262.
- ван Коотен C, Банцхереау Ј (2000). „ЦД40-ЦД40 лиганд.”. Ј. Леукоц. Биол. 67 (1): 2—17. ПМИД 10647992.
- Сцхаттнер, Е. Ј. (2003). „ЦД40 лиганд ин ЦЛЛ патхогенесис анд тхерапy.”. Леук. Лyмпхома. 37 (5-6): 461—72. ПМИД 11042507.
- Бхусхан А, Цовеy ЛР (2002). „ЦД40:ЦД40Л интерацтионс ин X-линкед анд нон-X-линкед хyпер-ИгМ сyндромес.”. Иммунол. Рес. 24 (3): 311—24. ПМИД 11817328. дои:10.1385/ИР:24:3:311.
- Цхенг Г, Сцхоенбергер СП (2002). „ЦД40 сигналинг анд аутоиммунитy.”. Цурр. Дир. Аутоиммун. 5: 51—61. ПМИД 11826760.
- Субаусте, C. С. (2002). „ЦД154 анд тyпе-1 цyтокине респонсе: фром хyпер ИгМ сyндроме то хуман иммунодефициенцy вирус инфецтион.”. Ј. Инфецт. Дис. 185 Суппл 1: С83—9. ПМИД 11865444. дои:10.1086/338003.
- Корнблутх, Р. С. (2003). „Ан еxпандинг роле фор ЦД40Л анд отхер тумор нецросис фацтор суперфамилy лигандс ин ХИВ инфецтион.”. Ј. Хематотхер. Стем Целл Рес. 11 (5): 787—801. ПМИД 12427285. дои:10.1089/152581602760404595.
- Xу Y, Сонг Г (2005). „Тхе роле оф ЦД40-ЦД154 интерацтион ин целл иммунорегулатион.”. Ј. Биомед. Сци. 11 (4): 426—38. ПМИД 15153777. дои:10.1159/000077892.
Спољашње везе уреди
- ЦД154+Антиген на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)