Википедија

ЦКАН

Arhivska mreža sveobuhvatna znanja (енгл. Comprehensive Knowledge Archive Network, CKAN) је опен соурце систем за управљање подацима за складиштење и дистрибуцију података базиран на вебу, као што су табеле и садржаји база података. Инспирисан је по систему контроле пакета који је уобицјан за опен соурце оперативне системе као сто је Линуx, а за циљ да буде "апт-гет оф Дебиан фор дата".[1] ЦКАН-ова база кодова се одржава од стране Опен Кновледге Фоундатион. Систем се користи као јавна платформа за Датахуб[2] и у различитимкаталозима владиних података, као што је у Великој Британији дата.гов.ук,[3], Национални Регистар подтака у Холандији, у Сједињеним Америчким Државама Дата.гов[4] и од Аустралијске владе " Гов 2.0 ".[5]

Како је направљен уреди

 
лого Пyтхон-а

ЦКАН је направљен са 2 програмска језика:Пајтон и ЈаваСцрипт, а стубови овог програма су Пyлон-ов веб архитектура и СQЛАлцхемy као ОРМ (Објецт-релатионал маппер). Његова база података је направљена успомоћ ПостгреСQЛ, а претрага података је омогућена помоћу Солр. Овај програм има модуларну архитектуру која омогућава да се мозе подешавати или постављати додатне функције као што је сакупљање информација или уплоад-овање података. ЦКАН користи свој интерни модел за складиштење метаподатака о различитим записима и представља га на веб интерфејсу који омогућава корисницима да прегледају и претраже метаподатака. Такође нуди моћну АПИ који омогућава треће разредним апликацијама и услугама да се припоје уз сам програм.[6]

Метаподаци/Метадата уреди

Метаподаци (енгл. metadata, meta data, metainformation) представљају „податке о подацима“ у било којем медијуму. То су подаци који описују карактеристике неког извора у дигиталном облику. Корисни су код прегледања, преноса и документовања неког садржаја. У дигиталном смислу то су „структурирани подаци који описују, објашњавају, лоцирају или на неки други начин омогућавају лакше управљање ресурсима.“ Они могу описивати један податак, скуп података или само неки део целине. Схема метаподатака која се притом користи зависи од типа податка који описује и контекст у којем се налази. Могу бити имплементирани у документе које описују, или могу бити уз њих као засебан документ. Често разлика између податка и метаподатка није дефинисана. Метаподатак може уједно бити и податак, зависно од угла гледања.

Примена уреди

Метаподаци имају широку примену. Најчешће се користе да би се убрзало и побољшало претраживање велике количине података, и открило што више релевантних информација. Метаподаци помажу при откривању и организацији ресурса, те такође омогућавају интероперабилност коришћењем дефинисаних схема и протокола. Дигиталном идентификацијом ресурсима се дају јединствене ознаке на које се метаподаци реферирају. Неке врсте метаподатака могу се применити при архивирању података како би се уштедило на капацитету, а допринело аутоматизацији рада.

Типови уреди

Три главне категорије метаподатака су:

Описни уреди

Описују ресурс за потребе проналажења и идентификације. Може укључивати елементе као што су наслов, аутор, садржај, кључне речи...

Структурни уреди

Означавају како су сложени објекти (ресурси) састављени (нпр. како су одређене странице поређане да чине поглавље).

Административни уреди

Садрже информације о употреби и управљању ресурса; постоји неколико подскупова овог типа (за интелектуално право, очување итд.) Типови метаподатака зависе од окружења у којем се користе. Могу се примењивати у релационим базама података, складиштима података, у садржају база података описујући било какве датотеке (фотографије, видео…), при описивању географских објеката и др.

Схеме уреди

Схеме метаподатака су структурирани сетови метаподатака с одређеном сврхом, на пример за одређивање типа неког документа. Постоје различите схеме метаподатака. Свака схема метаподатака има ограничен број елемената, где сваки тај елемент има своје име и значење. Неке од познатијих схема:

Дублин Цоре уреди

Дефинисан сет елемената који ауторима може послужити при опису властитих Wеб ресурса. Осим за Wеб, често се користи и за друге изворе. Схема је сажета и јасна, те садржи 15 елемената (наслов, тема, опис, тип, извор, односи, примењивост, аутор, издавач, сарадник, права, датум, језик, формат, идентификатор). Елементи су необавезни и њихов редослед није битан.

МЕТС (Метадата Енцодинг анд Трансмиссион Стандард) уреди

Користи се за потребе дефинисања структуре података у дигиталним библиотекама (да се осигура целовитост података који су дигитализовани у деловима и сл.) Развијен је на иницијативу Асоцијације дигиталних библиотека.

ТЕИ (Теxт Енцодинг Инитиативе) уреди

Међународни пројекат за означавање већих текстова у дигиталном облику, углавном на пољу друштвених наука.

ЕАД (Енцодед Арцхивал Десцриптион) уреди

Схема за означавање архивске грађе.

МАРЦ (Мацхине Реадабле Цаталогинг) уреди

Стандарди за презентацију грађе у машински читљивој форми.

Имплементација уреди

Да би употреба схема метаподатака у контексту мрежних ресурса била могућа, потребно их је обележити сетом знакова који омогућавају препознавање схеме. Текстуални формати којима се то може извести су XМЛ, СГМЛ, ХТМЛ, МИМЕи др. Метаподаци се тако уграђују документ помоћу „тагова“. То се може направити директним уписивањем симбола или помоћу програма за едитовање. Примена метаподатака је упркос критикама све присутнија и даље се развија. Развој и примена метаподатака представљају велики напредак у проналажењу и коришћењу информација, поготово у данашње вејеме када интернет полако постаје главни извор информација.

Пајтон/Пyтхон уреди

 
Пајтон долази спреман за рад: „Батерије су укључене“ у испоруку

Пајтон (енгл. Python) је програмски језик високог нивоа опште намене. Подржава, у првом реду императивни, објектно-оријентисан и функционални стил програмирања. Синтакса језика Пајтон омогућава писање веома прегледних програма. Језик се брзо и лако учи.[7] Програми писани у Пајтон језику се најчешће интерпретирају. Уз интерпретатор се обично испоручује и веома развијена стандардна библиотека модула. Аутор овог језика је Гвидо ван Росум са Универзитета Стичинг у Холандији.

Здраво свете уреди

За испис текста "Zdravo svete!" (без знакова навода), у верзијама језика које претходе верзији 3.0, може да се употреби следећи код: 

print 'Zdravo svete!'

У верзији језика 3.0 синтакса је нешто измењена. Горњи пример би изгледао овако: 

print('Zdravo svete!')

Исти текст, али овога пута заједно са наводницима, могао би да буде приказан извршавањем следећег Пајтон кода: 

'Zdravo svete!'

О имену уреди

Име програмског језика асоцира на змију питон али, по речима аутора, инспирацију за име је добио везано за „Летећег циркуса Монтија Пајтона“ (енгл. Monty Python's Flying Circus), BBC-еву серију комедија актуелну седамдесетих година.[8]

ПостгреСQЛ уреди

 
лого ПостгреСQЛ-а

PostgreSQL је робустан, објектно-релациони систем за управљање базама података (објектно-релациони DBMS или ORDBMS), произведен на основу Берклијевог система за управљање базама података Postgres. PostgreSQL садржи моћан објектно-релациони модел података, богат избор врста података, лаку надоградивост, као и надограђени сет наредби SQL језика.

Карактеристике уреди

Функције уреди

Функције омогућавају серверу да извршава блокове кода. Иако ти блокови могу бити писани у СQЛ-у, недостатак неких од основних програмерских операција у истом је довео до усвајања других језика унутар функција. С тим у вези, функције у ПостгреСQЛ-у могу бити писане у следећим језицима:

Индекси уреди

ПостгреСQЛ садржи уграђену подршку за Б+ стабло, Хеш табела, ГиСТ и ГиН индексе.

Тригери уреди

Тригери су потпуно подржани и могу се придружити табелама, али не и погледима. Вишеструки тригери се извршавају по абецедном редоследу.

Типови података уреди

Подржан је широк скуп типова података, укључујући и могућност да корисници сами стварају сопствене типове.

Наслеђивање уреди

Табеле могу наслеђивати карактеристике од "табела родитеља". Подаци из наследника егзистирају и у потомку. Додавање колоне у потомку изазива појављивање те колоне и у наследној табели.

Референце уреди

  1. ^ Руфус Поллоцк, Даниел Диетрицх (2009-12-28). „ЦКАН: апт-гет фор тхе Дебиан оф Дата”. 26тх Цхаос Цоммуницатион Цонгресс. Архивирано из оригинала 18. 07. 2011. г. Приступљено 15. 2. 2011. 
  2. ^ „Абоут Датахуб”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2014. г. Приступљено 04. 06. 2014. 
  3. ^ дата.гов.ук (2009-09-30). „дата.гов.ук - Пројецт Инфо”. Архивирано из оригинала 29. 04. 2012. г. Приступљено 15. 2. 2011. 
  4. ^ „Дата.гов Лаунцхес Неw Цаталог анд АПИс”. 22. 5. 2013. Архивирано из оригинала 06. 06. 2014. г. Приступљено 04. 06. 2014. 
  5. ^ „Неw дата.гов.ау – ноw ливе он ЦКАН”. 17. 7. 2013. Архивирано из оригинала 03. 09. 2013. г. Приступљено 04. 06. 2014. 
  6. ^ „# стхасх.цбСИхЦВн.дпуф”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2014. г. Приступљено 04. 06. 2014. 
  7. ^ Тхе Пyтхон Туториал — Пyтхон в2.7.3 доцументатион, Приступљено 23. 4. 2013.
  8. ^ 1. Wхеттинг Yоур Аппетите — Пyтхон в2.7.3 доцументатион Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2006), Приступљено 23. 4. 2013.

Спољашње везе уреди

 
ЦКАН на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=CKAN&oldid=26734031”