ЦYП26Б1
Цитохром П450 26Б1 је протеин који је код људи кодиран истоименим ЦYП26Б1 геном.[4][5]
Овај ген је одговоран за кодирање једног од чланова суперфамилије ензима познатих као цитохром П450. Протеини цитохрома П450 су монооксигеназе које катализују многе реакције укључене у метаболизам лекова и синтезу холестерола, стероида и других липида. Ензим кодиран овим геном укључен је у специфичну инактивацију све-транс-ретиноичне киселине у хидроксилиране облике, као што су 4-оxо, 4-ОХ- и 18-ОХ-све-транс-ретиноична киселина.[5]
У развијајућем мишјем ембриону, ЦYП26Б1 се експримира на дисталном врху формирајуће пупољке екстремитета са обиљем у апикалном ектодермалном гребену. У моделу миша са искљученим геном, мишеви се манифестују са тешким малформацијама екстремитета и умиру након рођења због респираторне дистресије.[6] Међутим, ако се експримирањем ЦYП26Б1 условно обрише само пре Е9.5, екстремитети нису толико драстично скраћени и више прстију је видљиво. Истраживања сугеришу да је ова разлика приписива времену диференцијације хондробласта.[7]
Показано је да је ЦYП26Б1 прекомерно експримиран у ћелијама карцинома дебелог црева у поређењу са нормалним епителом дебелог црева. Експримирање ЦYП26Б1 било је такође независно прогностичко код пацијената са карциномом дебелог црева и снажно експримиран било је повезано са лошијим исходом.[8]
Код мишева је утврђено да ензим који метаболизује ретиноиде, а који је кодиран ЦYП26Б1 геном, има кључну улогу у развоју мушких гонада и сперматогенезе.[9] Ретиноична киселина (РА) инхибира ЦYП26Б1, што доводи до заустављања диференцијације мушких герминативних ћелија.[10] РА је одговоран за активацију Стра8, који сигнализира герминативним ћелијама да пређу у меиотичку профазу I. Активност Стра8 инхибира ЦYП26Б1 све док мушкарац не достигне пубертет. Механизам којим се ЦYП26Б1 смањује у тестисима тек треба да буде откривен.
У студији која је обухватила цео геном, идентификовани су ЦЦХЦР1, ТЦН2, ТНКСБ, ЛТА, ФАСН и ЦYП26Б1 као локуси повезани са ризиком за развој карцинома сквамозних ћелија једњака. Од ових локуса, ЦYП26Б1 је показао највећи ефекат. Утврђено је да ЦYП26Б1 локус има два алела са различитим капацитетима за метаболизацију све-транс ретиноичне киселине, хемотерапеутског агенса. Када је алел са већим метаболичким капацитетом, рс138478634-ГА, био прекомерно изражен, пролиферација ћелија је значајно повећана у поређењу са другим алелом, рс138478634-ГГ. Истраживање такође указује на интеракцију животног стила, где појединци са ризичним алелом који пуше или пију имају непропорционални однос већи од 2 пута у односу на пушаче или оне који пију без варијанте, или појединце који се уздржавају.[11]
Референце
уреди- ^ а б в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000063415 - Енсембл, Маy 2017
- ^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
- ^ „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
- ^ Нелсон ДР (децембар 1999). „А сецонд ЦYП26 П450 ин хуманс анд зебрафисх: ЦYП26Б1”. Арцх Биоцхем Биопхyс. 371 (2): 345—7. ПМИД 10545224. дои:10.1006/абби.1999.1438.
- ^ а б „Ентрез Гене: ЦYП26Б1 цyтоцхроме П450, фамилy 26, субфамилy Б, полyпептиде 1”.
- ^ Yасхиро К, Зхао X, Уехара M, Yамсхита К, Нисхијима M, Нисхино Ј, Саијох Y, Сакаи Y, Хамада Х (2004). „Регулатион оф ретиноиц ацид дистрибутион ис реqуиред фор проxимодистал паттернинг анд оутгроwтх оф тхе девелопинг моусе лимб”. Дев. Целл. 6 (3): 411—22. ПМИД 15030763. дои:10.1016/с1534-5807(04)00062-0 .
- ^ Дрансе ХЈ, Сампаио АВ, Петковицх M, Ундерхилл ТМ (2011). „Генетиц делетион оф Цyп26б1 негативелy импацтс лимб скелетогенесис бy инхибитинг цхондрогенесис”. Ј. Целл Сци. 124 (16): 2723—34. ПМИД 21807937. С2ЦИД 33340957. дои:10.1242/јцс.084699.
- ^ Броwн, Гордон; Беатриз Цасх; Даниела Блихогхе; Петронелла Јоханссон; Аyхам Алнабулси; Граеме Мурраy (2014-03-07). „Тхе Еxпрессион анд Прогностиц Сигнифицанце оф Ретиноиц Ацид Метаболисинг Ензyмес ин Цолорецтал Цанцер”. ПЛОС ОНЕ. 9 (3): е90776. Бибцоде:2014ПЛоСО...990776Б. ПМЦ 3946526 . ПМИД 24608339. дои:10.1371/јоурнал.поне.0090776 .
- ^ Саба Р, Wу Q, Сага Y (2014). „ЦYП26Б1 промотес мале герм целл дифферентиатион бy суппрессинг СТРА8-депендент меиотиц анд СТРА8-индепендент митотиц патхwаyс”. Дев. Биол. 389 (2): 173—181. ПМИД 24576537. дои:10.1016/ј.yдбио.2014.02.013.
- ^ Боwлес Ј, Книгхт D, Смитх C, Wилхелм D, Рицхман Ј, Мамиyа С, Yасхиро К, Цхаwенгсаксопхак К, Wилсон МЈ, Россант Ј, Хамада Х, Коопман П (2006). „Ретиноид Сигналинг Детерминес Герм Целл Фате ин Мице”. Сциенце. 312 (5773): 596—600. Бибцоде:2006Сци...312..596Б. ПМИД 16574820. С2ЦИД 2514848. дои:10.1126/сциенце.1125691.
- ^ Цханг Ј, Зхонг Р, Тиан Ј, Ли Ј, Зхаи К, Ке Ј, Лоу Ј, Цхан W, Зху Б, Схен Н, Зханг Y, Гонг Y, Yанг Y, Зоу D, Пенг X, Зханг З, Зханг X, Хуанг К, Wу Т, Wу C, Миао X, Лин D (2018). „Еxоме-wиде аналyсес идентифy лоw-фреqуенцy вариант ин ЦYП26Б1 анд аддитионал цодинг вариантс ассоциатед wитх есопхагеал сqуамоус целл царцинома”. Нат. Генет. 50 (3): 338—43. ПМИД 29379198. С2ЦИД 205571738. дои:10.1038/с41588-018-0045-8.
Допунска литература
уреди- Рат Е, Биллаут-Ладен I, Аллорге D, et al. (2006). „Евиденце фор а фунцтионал генетиц полyморпхисм оф тхе хуман ретиноиц ацид-метаболизинг ензyме ЦYП26А1, ан ензyме тхат маy бе инволвед ин спина бифида”. Биртх Дефецтс Рес. А. 76 (6): 491—8. ПМИД 16933217. дои:10.1002/бдра.20275.
- Боwлес Ј, Книгхт D, Смитх C, et al. (2006). „Ретиноид сигналинг детерминес герм целл фате ин мице”. Сциенце. 312 (5773): 596—600. Бибцоде:2006Сци...312..596Б. ПМИД 16574820. С2ЦИД 2514848. дои:10.1126/сциенце.1125691.
- Хиллиер ЛW, Гравес ТА, Фултон РС, et al. (2005). „Генератион анд аннотатион оф тхе ДНА сеqуенцес оф хуман цхромосомес 2 анд 4”. Натуре. 434 (7034): 724—31. Бибцоде:2005Натур.434..724Х. ПМИД 15815621. дои:10.1038/натуре03466 .
- Герхард ДС, Wагнер L, Феинголд ЕА, et al. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Страусберг РЛ, Феинголд ЕА, Гроусе ЛХ, et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. Бибцоде:2002ПНАС...9916899М. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899 .
- Трофимова-Гриффин МЕ, Јуцхау МР (2002). „Девелопментал еxпрессион оф цyтоцхроме ЦYП26Б1 (П450РАИ-2) ин хуман цепхалиц тиссуес”. Браин Рес. Дев. Браин Рес. 136 (2): 175—8. ПМИД 12101034. дои:10.1016/С0165-3806(02)00305-X.
- Абу-Абед С, МацЛеан Г, Фраулоб V, et al. (2002). „Дифферентиал еxпрессион оф тхе ретиноиц ацид-метаболизинг ензyмес ЦYП26А1 анд ЦYП26Б1 дуринг мурине органогенесис”. Мецх. Дев. 110 (1–2): 173—7. ПМИД 11744378. С2ЦИД 9286863. дои:10.1016/С0925-4773(01)00572-X.
- Wхите ЈА, Рамсхаw Х, Таими M, et al. (2000). „Identification of the human cytochrome P450, P450RAI-2, which is predominantly expressed in the adult cerebellum and is responsible for all-trans-retinoic acid metabolism”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 97 (12): 6403—8. Bibcode:2000PNAS...97.6403W. PMC 18615 . PMID 10823918. doi:10.1073/pnas.120161397 .
- Saba R, Wu Q, Saga Y (2014). „CYP26B1 promotes male germ cell differentiation by suppressing STRA8-dependent meiotic and STRA8-independent mitotic pathways”. Dev. Biol. 389 (2): 173—181. PMID 24576537. doi:10.1016/j.ydbio.2014.02.013.
- Bowles J, Knight D, Smith C, Wilhelm D, Richman J, Mamiya S, Yashiro K, Chawengsaksophak K, Wilson MJ, Rossant J, Hamada H, Koopman P (2006). „Retinoid Signaling Determines Germ Cell Fate in Mice”. Science. 312 (5773): 596—600. Bibcode:2006Sci...312..596B. PMID 16574820. S2CID 2514848. doi:10.1126/science.1125691.