Шеврон корпорација (енгл. Chevron Corporationпознатија као Chevron) је америчка мултинационална енергетска корпорација са седиштем у Сан Рамону, Калифорнија, која је активна у више од 180 земаља. Фирма се бави нафтом, природним гасом и геотермалним секторима, укључујући истраживање и производњу, прераду, маркетинг и превоз хемикалија, производњу и продају, и производњу електричне енергије.

Chevron Corporation
ТипЈавна
Симбол
ИндустријаНафта и гас
ПретходникStandard Oil of California
Gulf Oil[2]
Основана10. септембар 1879. год.; пре 144 године (1879-09-10)
СедиштеСан Рамон, Калифорнија, САД
ПодручјаЦео свет
Кључни људиМајк Вирт
(Председник и ЦЕО)[3]
Производ(и)Нафта, природни гас и друге петрохемикалије,
ПриходРаст 141,722 милијарди долара (2017)[4]
ЗарадаРаст 2,480 милијарде долара (2017)[4]
Нето зарадаРаст 9,195 милијарди долара (2017)[4]
АктиваПад 253,806 милијарди долара (2017)[4]
Акцијски капиталРаст 148,124 милијарди долара (2017)[4]
Запослених~51,900 (децембар 2017)[4]
ПодружницеTexaco
Caltex
ВебсајтChevron.com (цорпорате)
ChevronWithTechron.com (цонсумер)

Шеврон је један од светских супервеликих нафтних предузећа (такође познатих као „Big Oil”), заједно са предузећима BP, ExxonMobil, Shell и Total.[5] Према стању из 2012. ово предузеће је било рангирано као трећа највећа америчка корпорација на спислу Форчун 500.[6][7] Године 2011. оно је проглашено 16. највећим јавним предузећем на свету према списку Форбс глобал 2000.

Историја уреди

Најстарији претходник Шеврон корпорације је Pacific Coast Oil Company[8][9] (такође познат као „Coast Oil”), компанија која је основана након открића нафтног поља у Пико кањону северно од Лос Анђелеса 1879. године.[8] Њу је године 1900. купио Standard Oil. Такође, будући део Шеврона, предузеће Texaco је основано 1901. у Тексасу.

Године 1950, Шеврон је био једна од три велике нафтне фирме оптужене и осуђене за казнено дело завере због њиховог удела у трамвајској завери Генерал моторса. Скандал је укључивао куповину трамвајских система широм Сједињених Америчких Држава те њихову демонтажу и замену са аутобусима,[10] како би се повећала продаја нафте, аутомобила и гума.

Шеврон је проглашен кривим за утају 3,25 милијарде долара у савезним и државним порезима у раздобљу 1970.-2000. путем сложене нафтне ценовне политике која је укључивала и пројект у Индонезији.[11][12] Шеврон је наводно смањио своје порезне обавезе куповином нафте од Калтекса, организације у свом власништву, по увећаним ценама.

Дана 15. октобра 2000. Шеврон је најавио преузимање предузећа Texaco пословним договором у вредности од 45 милијарде долара, створивши другу по величини нафтну фирму у САД и четврту највећу у свету са тржишном вредношћу од приближно 95 милијарди долара.[13][14]

Операције уреди

Шеврон запошљава око 62.000 људи (од којих је око 31.000 запослено у америчким операцијама). На дан 31. децембра 2010, Шеврон је поседовао 10.545 милијарди барела (1,6765 × 109 кубика) нето доказаних резерви еквивалентне нафте. Дневна производња у 2010. била је 2,763 милиона барела дневно (439,3 × 103 м3 / д). Педузеће послује на око 19.550 продајних места у 84 земље. Оно такођер има уделе у 13 енергетских предузећа у Сједињеним Америчким Државама и Азији, те поседује бензинске пумпе у западној Канади.

Шевронова истраживања нафте и гаса су првенствено у САД-у, Аустралији, Нигерији, Анголи, Казахстану, и Мексичком заливу. У САД се такође истражује изван Пермијске низије у западном Тексасу, у југоисточном Новом Мексику, и у марцелусним формацијама.[15] Шевронов је највећи појединачни ресурс је пројект Горгон гас у Аустралији вредан 43 милијарде долара.[16][17] Од 2013 Шеврон испитује нафтна и гасна поља западно од Шетланда.[18]

Шеврон је власник заштитноог знака Стандард Оил у 16 држава на западу и југоистоку САД.[19][20][21] Осим тога, Шеврон поседује заштитни знак за Texaco[19][20] и Caltex горива и мазива.[22][23][24][25]

Chevron Shipping Company, која је подружница Шеврона, обавља поморски превоз, поморске консултантске услуге и поморске послове управљања ризицима за Шеврон корпорацију. Шевронови бродови су историјски имали имена која почињу са Шеврон, као што су „Chevron Washington”, „Chevron South America”, или су добивали имена по бившима директорима фирме, као што су Самуел Џин, Вилијам Е. Крејн, Кенет Дер, Ричард Мацке и Кондолиза Рајс. Међутим брод назван по Рајс је касније преименован у „Altair Voyager”.[26]

Шеврон такође развија алтернативне изворе енергије, попут соларне енергије, енергије ветра, биогорива и геотермалне енергије у подружницама: Chevron Energy Solutions и Chevron Technology Ventures.[27]

Корпоративни послови уреди

За фискалну годину 2011, Шеврон је пријавио зараду од 26,9 милијарди долара, с годишњим приходом од 257,3 милијарде долара, што је повећање од 23,3% у односу на претходну фискалну годину. Шевроновим деоницама се трговало за 105 долара по дионици, што чини њихову тржишну вредност вишом од 240 милијарди долара.[28]

Године 2018. Шеврон је био рангиран као #13 на списку Фортуне 500 највећих америчких корпорација по укупној заради.[29]

Година Приход[30]
у мил. УСД-$
Нето зарада [31]
у мил. УСД-$
Цена по деоници
у УСД-$
Запослених
2005 198,200 14,099 36.10
2006 210,118 17,138 40.85
2007 220,904 18,688 55.02
2008 273,005 23,931 58.21
2009 171,636 10,483 49.89
2010 204,928 19,024 57.67
2011 253,706 26,895 76.91
2012 241,909 26,179 84.71
2013 228,848 21,423 97.88 64,600
2014 211,970 19,241 101.48 64,700
2015 138,477 4,587 84.24 61,500
2016 114,472 −0,497 91.58 55,200
2017 141,722 9,195 106.33 51,900

Седиште уреди

 
Шевронов торањ у Хјустону

Седиште Шеврона се налази у кампусу у Сан Рамону у Калифорнији. Предузеће се преселила тамо из свог ранијег седишта на 555 Маркет Стриту у Сан Франциску, у Калифорнији, где је била смештено од свог оснивања 1879. године.[32] Шеврон такођер делује у пословном торњу у Хјустону у Тексасу. Шхеврон планира нови пословни торањ у средишту Хјустон поред својих постојећих некретнина у улици Луизијана 1600.[33]

Политичке донације уреди

Од јануара 2011. Шеврон је донирао готово 15 милиона долара на лобирање у Вашингтону. Дана 7. октобра 2012. Шеврон је донирао 2,5 милиона долара за републиканско конгресно водство које је уско везано за Џона Бејнера.[34]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Тхе Еволутион оф 5 Оил анд Гас Логос”. Цастагра. Цастагра. Архивирано из оригинала 25. 08. 2019. г. Приступљено 31. 3. 2017. 
  2. ^ „Цомпанy Профиле”. Цхеврон.цом. Приступљено 9. 8. 2011. 
  3. ^ ДиЦхристопхер, Том. „Цхеврон намес Мицхаел Wиртх цхаирман анд ЦЕО”. МСНБЦ. Приступљено 15. 2. 2018. 
  4. ^ а б в г д ђ „Цхеврон Цорпоратион 2017 Аннуал Репорт (Форм 10-К)”. сец.гов. У.С. Сецуритиес анд Еxцханге Цоммиссион. фебруар 2018. 
  5. ^ „Оил мајорс' оутпут гроwтх хингес он стратегy схифт”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2012. г. Приступљено 01. 01. 2019. 
  6. ^ „Цхеврон”. Фортуне (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 11. 2017. г. Приступљено 5. 12. 2017. 
  7. ^ „Цхеврон”. Фортуне Глобал 500. фортуне.цом. 2014. 
  8. ^ а б Вассилиоу, M. С. (2. 3. 2009). Хисторицал Дицтионарy оф тхе Петролеум Индустрy. Сцарецроw Пресс. стр. 128. ИСБН 978-0-8108-6288-3. Приступљено 8. 8. 2013. 
  9. ^ Карлинер, Јосхуа (1997). Тхе Цорпорате Планет: Ецологy анд Политицс ин тхе Аге оф Глобализатион. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 61. ИСБН 978-0-87156-434-4. Приступљено 8. 8. 2013. 
  10. ^ Цхомскy, Ноам: Yеар 501: тхе Цонqуест Цонтинуес. . South End Press. 1999. ISBN 978-0-89608-444-5. .
  11. ^ Јохнстон, Давид C. (2003). Перфецтлy Легал. Неw Yорк: Пенгуин Гроуп. ISBN 978-1-59184-069-5. стр. 253–255.
  12. ^ Таx евасион бy ЦхевронТеxацо
  13. ^ Оил гиант Цхеврон буyс ривал Теxацо
  14. ^ ТХЕ ЦХЕВРОН - ТЕXАЦО МЕРГЕР / Ан оил гиант емергерс / Схарехолдерс аппровал оф Цхеврон-Теxацо деал цреатес индустy'с латес бехемотх.
  15. ^ Белко, Марк; Сцхwартзел, Ерицх (1. 5. 2013). „Цхеврон ацqуирес Кмарт пропертy ин Моон фор поссибле регионал хеадqуартерс - Питтсбургх Пост-Газетте”. Питтсбургх Пост-Газетте. 
  16. ^ Гарретт, Геоффреy (13. 8. 2011). „Wхy тхис лове триангле wоркс”. Тхе Аустралиан. 
  17. ^ „Цхеврон'с Горгон пројецт такинг схапе | Латест Бусинесс & Аустралиан Стоцк маркет Неwс”. Пертх Ноw. 2. 2. 2011. Приступљено 23. 7. 2012. 
  18. ^ Станлеy Реед (23. 7. 2013). „Цхеврон то Спенд $770 Миллион он Ремоте Пројецтс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 23. 7. 2013. 
  19. ^ а б Бакер, Давид Р. (10. 5. 2005). „Цхеврон дропс тхе Теxацо фром итс наме”. Сан Францисцо Цхроницле. Приступљено 2. 5. 2011. 
  20. ^ а б Лутз, Бриан (18. 2. 2009). „А Нот-Со-Стандард Цхеврон Статион”. Приступљено 11. 11. 2018. 
  21. ^ „Еастерн Wитхдраwал фор Цхеврон”. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. 
  22. ^ С., Цхарлес А. Халл; Рамíрез, Царлос А.-Пасцуалли (5. 12. 2012). Тхе Фирст Халф оф тхе Аге оф Оил: Ан Еxплоратион оф тхе Wорк оф Цолин Цампбелл анд Јеан Лахерр√®ре. Спрингер. стр. 34. ИСБН 978-1-4614-6064-0. Приступљено 10. 8. 2013. 
  23. ^ Јухасз, Антониа (28. 9. 2010). „Цхеврон Тхроwс Боок ат Схарехолдер Ацтивист (Ме)”. Тхе Хуффингтон Пост. Приступљено 17. 8. 2013. 
  24. ^ Летзинг, Јохн (29. 9. 2010). „Ацтивист Фацес Цхаргес ин Цхеврон Меетинг Оутбурст”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 17. 8. 2013. 
  25. ^ „Протестерс Дисрупт БП'с Фирст Схарехолдер Меетинг Синце Оил Спилл”. Енвиронмент Неwс Сервице. 14. 4. 2011. Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено 17. 8. 2013. 
  26. ^ Маринуцци, Царла (5. 5. 2001). „Цхеврон редубс схип намед фор Бусх аиде”. Сан Францисцо Цхроницле. Приступљено 13. 10. 2008. 
  27. ^ Хсу, Тиффанy (22. 3. 2010). „Цхеврон ис путтинг солар тецхнологиес то тхе тест”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 11. 7. 2013. 
  28. ^ „АП/ Јануарy 27, 2012, 12:21 ПМ Цхеврон 4Q профит фаллс он рефинерy децлине”. ЦБС Неwс. 27. 1. 2012. Архивирано из оригинала 30. 07. 2020. г. Приступљено 15. 7. 2013. 
  29. ^ „Фортуне 500 Цомпаниес 2018: Wхо Маде тхе Лист”. Фортуне (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2019. г. Приступљено 9. 11. 2018. 
  30. ^ „Цхеврон Ревенуе 2006-2018 | ЦВX”. www.мацротрендс.нет. Приступљено 22. 10. 2018. 
  31. ^ „Цхеврон Нет Инцоме 2006-2018 | ЦВX”. www.мацротрендс.нет. Архивирано из оригинала 27. 07. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2018. 
  32. ^ Раине, Георге (6. 9. 2001). „Ендинг ан ера, Цхеврон абандонс С.Ф. хеадqуартерс / Еxодус то Сан Рамон цомплете”. Сан Францисцо Цхроницле. Приступљено 15. 7. 2013. 
  33. ^ Даугхертy, Деон (8. 7. 2013). „Цхеврон планс неw Хоустон тоwер, хиринг спрее”. Хоустон Бусинесс Јоурнал. Приступљено 15. 7. 2013. 
  34. ^ „Цхеврон донатес $2.5 миллион то ГОП супер ПАЦ”. Тхе Wасхингтон Пост. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 01. 01. 2019. 

Спољашње везе уреди