Џерзеј (раса говеда)
Џерзеј раса говеда (енгл. Jersey) (лат. Bos (primigenius) taurus) је настала на у крунском поседу Џерзи, на Каналским острвима, у Уједињеном Краљевству и гаји се од 1867. године.[1] Као изразито млечна раса, претежно се гаји због добијања велике количине млека, које представља основну сировну за производњу прехрамбено-млечних производа. Због своје изразите млечности и могућности аклиматизације, као млечна раса је распрострањена и ван Велике Британије. Доста је популарна за пашњачки начин држања. Адаптибилна је и због тога доста извожена у САД, Аустралију, Нови Зеланд, Данску и друге државе, тако да данас можемо говорити о Америчком, Аустралијском, Данском и другим типовима џерзеј расе. За Србију има мали значај, јер су се јављале компликације током увоза
Продуктивне особине уреди
Продуктиван живот Џерзеј расе је дужи него што је то уобичајено код говеда, зато што полно сазревају много раније. Млеко које дају се одликује високим процентом млечне масти, због чега је специфично и веома тражено као основа за производњу разних млечних производа са високим садржајем млечне масти као шту су маслац, путер, павлака, кајмак. Џерзеј раса даје 3500-5000 L млека у лактацији, са 4,7-6,3% млечне масти. У неким случајевима забележен је садржај од 9% млечне масти.[2]
Анатомске особине уреди
Спада у ситне расе говеда, висине гребена од 115 до 120цм. Има каракатеристичну главу, која је мала и са удубљењем у чеоном делу, тако да су чеони лукови изнад равни чела. Такође, се примећује срнећа губица, венац светлијих длака око губице. Рогови су кратки, у виду венца изнад чеоне површине. Поседују доста узан предњи део тела и веома развијен задњи део тела. Врат је танак, даскаст са израженим кожним наборима као и са леђном линијом која је мало улегнута. То је једнобојна раса са основном бојом која је тамносмеђа и са мало тамнијим наборима на врату, бутовима и стомаку.Мускулатура је доста сува и виме веома добро развијено. Говеда ове расе по укупном изгледу одају утисак грла идеалног млечног типа, често фине па чак и префињене конституције. Телесна маса крава износи 350-500 кг, а бикова 600-750 кг. Поседује слабије товне карактеристике, дневни прираст 700-800 г. Квалитет меса лош, доста суво и слабо мраморирано месо.
Остале карактеристике уреди
После расе Холштајн, сматра се другом најраспрострањенијом млечном расом. Ако се користе у сврху това, због слабог прираста, највише се гаје до масе од 200 до 250 кг.Светски рекордер у животној продукцији млека је 89.000 L, а млечне масти 4.953 кг. Џерзеј раса говеда је позната као радознала и изузено умерена раса, па се због тога препоручују онима који први пут крећу да се баве сточарством. У току хладнијих делова године, њихово млеко може претрпети промене у виду смањења количине калцијума, што се као поремећај назива лат. hypocalcaemia.