ДНК супернамотај
ДНК супернамотај се односи на прекомерно или на недовољно увијање ДНК ланаца. Суперспирализација је мера напрезања полимера. Она је важно у низу биолошких процеса, као што је паковање ДНК молекула. Поједини ензими, као што су топоизомеразе имају способност мењања ДНК топологије чиме се омогућавају функције као што су ДНК репликација и транскрипција.[1] Математички изрази који се користе за описивање супернамотавања пореде разна стања намотавања с опуштеном Б-формом ДНК.[2]
Опште правило је да ДНК већине организама поседује негативну суперспирализацију.
Референце уреди
- ^ Цхампоуx Ј (2001). „ДНА топоисомерасес: струцтуре, фунцтион, анд мецханисм”. Анну Рев Биоцхем. 70: 369—413. ПМИД 11395412. дои:10.1146/аннурев.биоцхем.70.1.369.
- ^ Бенхам C, Миелке С (2005). „ДНА мецханицс”. Анну Рев Биомед Енг. 7: 21—53. ПМИД 16004565. дои:10.1146/аннурев.биоенг.6.062403.132016.