Дарко Перовић (1965, Аранђеловац) је српски стрип аутор, аниматор и илустратор. Сарађује са европским издавачима, а најпознатији је по раду на серијалу „Магични Ветар“ по сценаријама прослављеног италијанског сценаристе Ђанкарла Манфредија, за кућу Серђо Бонели Едиторе из Милана. Перовић живи и ради у Београду.

Дарко Перовић
Датум рођења1965.
Место рођењаАранђеловацСФРЈ

Југословенско раздобље: „Брек“ и други ауторски стрипови (1980-е) уреди

Стрипом је почео да се бави након што је завршио графичку школу на Новом Београду, 1983, а објављивао је у бројним стрипским часописима бивше Југославије (YU стрип магазин, Патак, Oscar...).

Његова прва дуга прича „Брек“ (44 стр.) награђена је „Полетовом“ наградом као најбољи југословенски стрип 1987, а касније је објављена као меко увезани албум.

На салону стрипа у Винковцима 1988. године освојио је Награду за сценарио, са кратком причом од шест страна под насловом "Azra, Alaraph...".

Осим стрипа, радио је и на сторибордовима, анимираним рекламама и кратким филмовима у Београду и Загребу.

Шпанско раздобље: Сарадња са Абулијем (1990-е) уреди

Са избијањем грађанског рата у СФРЈ, Перовић се преселио у Шпанију 1991, где је у Барселони радио на серијалу минијатура „Опаке приче“ („Historias Tremendas“) с Енрикеом Абулијем (Enrique Sánchez Abuli), сценаристом серијала „Торпедо“. Такође је радио и на сопственом стрипском серијалу „Дубоко и хладно“ ("Abajo en el frio"), те на сторибордовима и анимираним рекламама.

У Шпанији су му стрипове објавили часописи Cimoc, Creepy, Makoki, Ел Вибора; у Италији Terrific, Lancio story и Scorpio, а у Француској BoDoi. Исте приче су му прештампаване у Србији, Бразилу, Колумбији, Немачкој, Енглеској и Словенији...

Занимљиво је да су причу Абулија и Перовића „У потери за разулареном пичком” („En pos del coño desbocado“), као сценарио за кратки филм употребила два различита редитеља: Борис Петковић (алиас „Jean-Jacques Beauregard“) из Словеније (филм „Naprej“, енгл. „Strait ahead“, 1998), а други из Србије, а да један за другог нису знали.

Од 1994. до 2000. године Перовић је радио и за рекламну агенцију из Амстердама на кратким анимираним филмовима.

Италијанско раздобље: „Магични Ветар“ и Серђо Бонели Едиторе (2000-е) уреди

Крајем 1997. Перовић је добио понуду италијанске издавачке куће „Sergio Bonelli Editore“ за рад на серијалу „Магични Ветар“ („Magico vento“), по сценарију Ђанфранка Манфредија. Сарадња је на кратко била прекинута због напада НАТО на СР Југославију, али је обновљена у јануару 2000. епизодом „I lupi blu“.

Потписао је десет епизода „Магичног Ветра“, после чега је код истог издавача прешао на мини-серијал ˝Шангај Девил˝(„Shanghai Devil“), а затим "Адам Вајлд", оба по сценарију Манфредија.

Тренутно ради на специјалним издањима серијала "Магицо Венто".

Паралелно са радом за Серђо Бонели Едиторе, после 2010. почиње и сарадњу са француским издавачима „Soleil“ и "Делцоурт", радећи по сценаријима Новија (Novy), Добса (Dobbs), Бетбедера и Пекоа (Пецау).

Критичка рецепција уреди

“Са Бреком Перовић је снажно вратио приоритет приповедачком чину у домаћем стрипу с краја осамдесетих. Наравно, после искустава радикалних светских струјања у стрипу седамдесетих и почетком осамдесетих, за Перовића више није било могуће да се врати сасвим класичној, конвенционалној причи. Акционост Перовићеве приче богато је прожета неком врстом приповедачке меланхолије. Ту је могуће и потребно дешифровати неке ванстриповне утицаје. То су свакако утицаји шпијунске прозе Ле Кареових романа, кинематографски утицаји Блејд Ранера Ридлија Скота, а у траговима и Сталкера, па и Солариса и Огледала Андреја Тарковског.” – Зоран Ђукановић, поговор албуму Брек, 2009.

Извори уреди

Спољашње везе уреди