Дебагија
Табачка џамија или Дебагија је била једна од најстаријих џамија саграђених у Бањалуци, и налазила се у Горњем шехеру (старој Бањалуци).[1][2]
Налазила се у средишту махале Табаци, која је настала низводно од потока Сутурлија, након турског освајања Бањалуке. Махала је име добила по занатлијама (табацима) који су на обали Врбаса штавили кожу. Касније како се махала више ширила подељена је на »Горње« и »Доње Табаке«.[3][4][5][6] Према легенди становништво се на овај простор доселило из села Трн, бежећи од куге.[5] Џамија је била саграђена од ћерпича и имала је минарет од дрвета.[3][7] Џамија је саграђена од прилога чланова табачког еснафа у БиХ и била је једна од пет коју је овај еснаф изградио — остале четири су подигнуте у Тешњу, Мостару, Сарајеву и Високом.[8][5] Изграђена је између 1528. и 1580. године[9], тј. најкасније до краја XVI вијека.[10]
Срушена је након Првог светског рата, 1919. године.[3][7][5]
Референце уреди
- ^ Bejtić (1953). стр. 93—94.
- ^ Mujezinović (1977). стр. 195.
- ^ а б в Bejtić (1953). стр. 94.
- ^ Ravlić (1974). стр. 15.
- ^ а б в г Husedžinović (1990). стр. 101.
- ^ Husedžinović (2005). стр. 99.
- ^ а б Popara (2008). стр. 76.
- ^ Husedžinović (2012). стр. 108.
- ^ Bećirbegović (1990). стр. 122.
- ^ Kreševljaković (1934). стр. 895.
Литература уреди
- Бећирбеговић, Маџида (1990). Џамије са дрвеном мунаром у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша. COBISS.SR 1640710 COBISS.RS 1640710 COBISS.BH 1640710
- Бејтић, Алија (1953). „Бања Лука под турском владавином : Архитектура и територијални развитак града у XVI и XVII вијеку” (ПДФ). Наше старине. Сарајево: Земаљски завод за заштиту споменика културе и природних ријеткости Народне Републике Босне и Херцеговине, (Загреб : Графички завод Хрватске) (I): 91—116. COBISS.SR 523428964 COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 12902146
- Хусеџиновић, Сабира (1990). „Вакуфнаме — значајни историјски извори за упознавање урбане топографије Бањалуке XVI — XIX вијека.”. Гласник Архива и Друштва архивских радника Босне и Херцеговине. Сарајево: Друштво архивиста Босне и Херцеговине : Државни архив Босне и Херцеговине. 30: 95—115. COBISS.SR 21969922 COBISS.SR 39191 COBISS.RS 39191 COBISS.BH 39191
- Хусеџиновић, Сабира (2005). Документи опстанка: вриједности, значај, рушење и обнова културног наслијеђа. Зеница: Музеј града Зенице. COBISS.BH 11596294
- Хусеџиновић, Сабира (2012). „Валоризација хисторијских вриједности вакуфнама Бања Луке са аспекта урбаног развоја овог града стољећима” (ПДФ). Вакуфи у Босни и Херцеговини — Зборник радова 2012. Исламска заједница у Босни и Херцеговини: 99—139.
- Крешевљаковић, Хамдија (1934). „Бања Лука у XVI и XVII стољећу”. Гласник југословенског професорског друштва. Београд: Југословенско професорско друштво. XIV (1933—34) (10—12 (јуни—август 1934)): 891—902. COBISS.SR 15683855 COBISS.SR 6249479 COBISS.BH 24380166 COBISS.BH 6249479
- Крешевљаковић, Хамдија (1961). Еснафи и обрти у Босни и Херцеговини ; [збирка Дјела / Научно друштво НР Босне и Херцеговине ; књ. 17. Одељење историјско-филолошких наука ; књ. 12]. Сарајево: Научно друштво НР Босне и Херецеговине. COBISS.SR 512891287 COBISS.RS 183180544 COBISS.BH 512891287
- Kreševljaković, Hamdija (1991). „Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini (1463 — 1878)”. Izabrana djela. II / Hamdija Kreševljaković ; [priredili Avdo Sućeska, Enes Pelidija ; registri Emir Sultanović]. Sarajevo: Veselin Masleša, (Novi Sad : Budućnost). str. 293—381. COBISS.SR 439831 COBISS.RS 439831
- Мујезиновић, Мехмед (1977). Исламска епиграфика Босне и Херцеговине. књ.2, Источна и Централна Босна. Сарајево: Веселин Маслеша. COBISS.SR 55726860
- Попара, Хасо (2008). „Три бањалучка арзухала — Прилог хисторији Бање Луке” (ПДФ). Анали Гази Хусрев-бегове библиотеке. Сарајево: Гази Хусрев-бегова библиотека. XXВИИ—XXВИИИ: 69—112.
- Равлић, Александар (1974). Бања Лука : раздобља и стољећа. Београд: Младост. COBISS.SR 158697735