Деметрије II Никатор

Деметрије II (старогрчки: Δημήτριος Β`, Дēмḗтриос Б; умро 125. п.н.е.), звани Никатор (старогрчки: Νικάτωρ, Никáтōр, "Победник"), био је један од синова Деметрија I Сотера и могуће Лаодике V, као и његов брат Антиох VII Сидетес. Владао је Селеукидским царством у два наврата, са размаком од неколико година које је провео у заробљеништву у Хирканији у Партији: први пут од септембра 145. п.н.е. до јула/августа 138. п.н.е. и други пут од 129. п.н.е. до његове смрти 125. п.н.е. Његов брат, Антиох VII, владао је Селеукидском царством, у паузама између његове две владавине.

Деметрије II Никатор
Лични подаци
Датум рођења	161 БЦЕ
Датум смрти	125 БЦЕ
Место смрти	Тир,
Породица
Супружник	Рходогуне оф Партхиа, Клеопатра Теа
Потомство	Антиох VIII Грип, Селеук V Филометор
Родитељи	Деметриус I Сотер Лаодика V
Династија	Селеукиди

Биографија

У изгнанству

Као дечак, побегао је на Крит, након смрти његовог оца, мајке и старијег брата, када је Александар Балас узурпирао селеукидско престо.

Прва владавина

Око 147. п.н.е. вратио се у Сирију и уз подршку Птоломеја VI Филометора, краља Египта, повратио је очев престо. Египатски краљ је развео своју ћерку, Клеопатру Теу, од Баласа и удао је за Деметријуса. Међутим, Деметријус није био омиљени краљ. Народ Сирије није имао много поштовања за младог краља, који је дошао на власт уз помоћ Египта и критских плаћеника које је предводио безочни Ластенес. Становници Антиохије су понудили селеукидски престо Птоломеју VI, који је већ био освојио већи део јужне Сирије ради личног интереса.Међутим, он је инсистирао да Деметрије постане краљ, знајући да Рим никад не би толерисао јединствену хеленистичку државу. Током 145. п.н.е., Александар Балас је начинио последњи очајнички покушај да поврати свој престо. Птоломеј VI га је победио у пуном сјају, али је преминуо након што јепао са коња и повредио главу. Египатске трупе су отишле кући без вође и обесхрабрени, док је Александар побегао Набатејцима. Жељни да остану у добрим односима са Египтом, они су му одсекли главу. Након смрти Птоломеја VI и Александра Баласа, Деметрије је постао једини господар Селекидксе краљевине.

Међутим, ускоро су се појавиле нове невоље. Пустошење критских војника је довело до тога да становници Антиохије подигну устанак, а ред је успостављен тек након ужасног масакра. Убрзо након тога, генерал Диодот је освојио Антиохију и прогласио свог штићеника, Антиоха VI Диониса, нејаког сина Александра Баласа, за краља. С обзиром да Деметрије није био у стању да поново заузме главни град, сместио се у Селеукији. Након неколико година, Диодот је уклонио Антиоха VI и прогласио се за краља под именом Трифон. Ипак, подела краљевства између легитимних наследника Селеукида и узурпатора у Антиохији је настављена.

Пораз и заточеништво

Током 139. године п.н.е, активности Парћана су натерале Деметрија да и сам предузме неке кораке. Кренуо је против Митридата I, краља Партије и на почетку је имао успеха, али је касније поражен у Ирским планинама и наредне године заробљен. Провинција Вавилон, која је припадала Селеукидима, постала је парћанска. У Сирији је власт династије учврстио Антиох VII Сидетес, Деметријусов млађи брат, који се такође оженио Клеопатром Теом.

Краљ Митридат је одржао Деметријуса II у животу и чак га оженио парћанском принцезом по имену Родогуна, са којом је имао потомство. Међутим, Деметрије није имао мира и два пута је покушао да побегне из Хирканије на обали Каспијског мора, у коју је био  прогнан. Први пут му је помогао његов пријатељ Калимандар, који је превалио велики пут да би спасао краља. У тајности је пропутаовао Вавилон и Партију. Након што су оба пријатеља заробљена, парћански краљ није казнио Калимандра, већ га је наградио због његове верности Деметрију II. Када је Деметријус заробљен током свог другог покушаја бекства, Митридат га је понизио тако што му је дао комплет коцкица од злата, желећи да покаже како је Деметријус II немирно дете којем су потребне играчке. Свакако је благонаклони третман Деметријуса II од стране Парћана имао политичку позадину.

Током 130. г. п.н.е., Антиох Сидетес се осетио довољно снажним да нападне Партију и на почетку је имао велики успех. Сада је Фратес II предузео корак моји је сматрао неопходним: ослободио је Деметријуса, надајући се да ће двојица браће ући у грађански рат. Међутим, убрзо након братовљевог ослобођења, Сидетес је био поражен, а да брата није ни срео. Фратес II је пустио да људи суде Деметријусу, али је он успео безбедно да се врати кући у Сирију и да повати како престо, тако и жену.

Безуспешна друга владавина

Међутим, Селеукидска краљевина је била само бледа сенка и односу на своју пређашњу славу, па је Деметријус имао велике потешкоће да влада чак и у Сирији. Сећања на његове окрутности и пороке, заједно са његовим понижавајућим поразом, довели су до тога да је у великој мери био презрен. Египатска краљица Клеопатра II је са војском кренула на Деметријуса, надајући се да ће га увући у грађански рат против њеног брата Птоломеја VIII, што је само погоршало његово стање. Трупе су ускоро дезертирале, а краљ Птоломеј VIII је ускоро, као Деметријусовог противника, на власт поставио новог узурпатора, човека по имену Александра II Забинаса.

У 126. г.п.н.е., Деметрије је поражен у бици код Дамаска. Побегао је код Птолемеја, али му је његова жена Клеопатра Теа затворила градске капије. Након што га је жена наустила, заробљен је и убијен на броду у близини Тира. Деметрије II је свакако био неспособан да савлада све претње које су долазиле из Селеукидског царства. Ипак, сматра се да је његова репутација окрутног владара била незаслужена. Имао је једва четрнаест година када је био крунисан, док је права моћ била у туђим рукама.

Наследила га је његова краљица Клеопатра Теа са двојицом синова као савладарима: Селеуком V Филометром и Антиохом VIII Грипусом.