Детекција вирусних антигена и генома

Детекција вирусних антигена и генома су модерне дијагностичке вирусолошке методе које се користе у серолошкој детекцији вирусних инфекција.^[1] Детекција вирусних антигена данас се широко користи и за ту намену постоје бројни комерцијални тестови (ЕЛИСА тест, аглутинација, имуноблот). Ови тестови се у рутинској дијагностици примењује најчешће у дијагностици рота и аденовируса и показују доста високу специфичност и сензитивност. Недостатак им је што се њима не може открити група нити тип вируса, што је потребно у епидемијским појавама болести.^[2]^[3]^[4] Добар део тестова припада брзим тестовима, што је посебно прихватљиво за рутинску дијагностику, без обзира на различиту специфичност и сензитивност.

Детекција вирусних антигена

Детекција вирусних антигена, као метода у вирусологији посебно је погодна за вирусе који споро расту у ћелијској култури или су нестабилни.^[1]

Примена

Најчешће се методама детекције вирусних антигена, користи за идентификују:^[1]

У узорцима из респираторног тракта — идентификују се: респираторни синцицијални вирус (РСВ), вируса инфлуенце и параинфлуенце, аденовируси

У узорцима из кожних лезија — идентификује се ХСВ и ВЗВ

У узорку столице — идентификује се ротавирус

У узорцима крви пацијента — идентификује се ХСВ и ВЗВ и CMV и хепатитис Б вирус (површински антиген)

Техника

Методе детекције вирусних антигена су релативно једноставне за извођење. Резултати се брзо добијају — у року од неколико сати од пријема клиничког узорка у лабораторију.

Серолошка анализа којима се врши детекција вирусних антигена, заснива се на примени:^[5]

Имунофлуоресценција

Имунофлуоресценција је једна од најчешће примењивених метода, у рутинској лабораторијској пракси, за детекцију респираторних вируса. Ови тестови се заснивају на истим принципима као и ЕЛИСА тест и могу детектовати анти-вирусна антитела или вирусни антиген у узорку. Уместо ензимсупстрат детекторског система, у овим тестовима, за детекцију комплекса антиген-антитело користи се антитело обележено флуоресцентном бојом (најчешће флуоресцеин изотиоцијанатом-ФИТЦ).^[6]

Тестови имунофлуоресценције најчешће се примењују за брзу дијагностику респираторних вируса (инфлуенца, параинфлуенца и РСВ), јер су високо специфични (> 95%). Међутим како имају ниску осетљивост (6% до 80%), сваки негативан налаз мора се потврдити алтернативним тестом.^[7]

Недостатак

Иако су јако брзи, њихов основни недостатак је субјективност у тумачењу резултата (у великој мери зависе од искуства особе која интерпретира тест).

Имунопероксидазно бојење

Ензимски имуноадсорпциони тест (ЕИА или ЕЛИСА)

ЕЛИСА тест

ЕЛИСА тестови су најчешће коришћени серолошки тестови у рутинским дијагностичким лабораторијама, јер има предност у детекцији ИгМ или ИгГ анти-вирусних антитела коришћењем изотип-специфичних анти-хуманих имуноглобулина.

Постоји неколико модификација ове технике, али у свима се вирусни антиген имобилише на чврсту фазу, као што је зид базенчића пластичне микротитрационе плоче или пластичне честице. Потом се у базенчић додаје серум пацијента. Ако је у серуму присутно специфично антитело, оно ће се везати за антиген на чврстој фази.

Тестови аглутинације

У тестовима аглутинације, антиген или антитело се адсорбује на инертне честице (латекс или желатин), и позитивна реакција се види као аглутинација честица.

Предност тестова аглутинације је једноставност; брзина, и маала захтевност софистициране опреме.

Ограничења

Антигенски хетерогени вируси као што су риновируси и ентеровируси и не могу се детектовати овим методама.

Детекција вирусног генома

Детекција вирусног генома, као и многе друге молекуларне технике нашла је примену у рутинским дијагностичким лабораторијама за постављање дијагнозе вирусних инфекција.^[8]

Примена

Детекција вирусног генома је молекуларна техника која се показала у новије време као добра метода, код вирусног генома (ДНК или РНК) за:^[1]

откривање нових вируса,
испитивање резистенције вируса,
дизајнирање нових антивирусних лекова,
дизајнирање вакцина.

Ове технике, нашле су рутинску примену у вирусолошким лабораторијама, јер су осетљиве, специфичне и релативно се брзо изводе.^[1]

Извори

^ ^а ^б ^в ^г ^д Невена Арсеновић-Ранин, Марина Миленковић, Зорица Стојић-Вуканић, Имунолошке и молекуларне технике у лабораторијској дијагностици вирусних инфекција, Арх. фарм. 60: 1256 — 1273. 2010. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)пп. 1260
^ Гео Ф.Боокс, КЦ Царролл, ЈС Бутел, СА Морсе.Реовирусес, Ротавирусес&Цалицивирусес. Ин: Јаwетз, Мелницк&Аделберг, с Медицал Мицробиологy, 24тх едитион, Тхе МцГраw-Хилл цомпаниес, Инц. 2007. п 501-10
^ Херманн ЈЕ, Ноwак НА, Перрон-Хенрy ДМ, Худсон РW, Цубитт WД анд Блацклоw НР (1990). „Диагносис оф астровирус гастроентеритис бy антиген детецтион wитх моноцлоал антибодиес”. Тхе Јоурнал оф Инфецтиоус Дисеасес. 161: 226—229. .
^ Лопман Б. Норовирусес: симпле детецтион фор цомплеx епидемиологy. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес. 42: 970—1. 2006. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
^ Мурраy ПР, Росентхал КС, Пфаллер МА. Медицал Мицробиологy. 5тх ед. Елсевиер Мосбy, 2005.
^ Сторцх ГА (2000). „Диагностиц вирологy”. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес. 31: 739—51. .
^ Мурраy ПР, Wитебскy ФГ. Тхе Цлинициан анд тхе Мицробиологy Лабораторy. Ин: Манделл, Доуглас анд Беннетт´с принциплес анд працтице оф инфецтиоус дисеасес, едс. Гералд L. Манделл, Јохн Е. Беннетт, Рапхаел Долин. 7тх ед., Цхурцхилл Ливингстоне Елсевиер. 233–65
^ Алеxандер, Т.С. (2006) Серологy ор Молецулар Инфецтиоус Дисеасе Тестинг-Wхицх, Wхен, анд Wхy?. Инфецтиоус Дисеасес ин Цлиницал Працтице. 14 (6): 373—376. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Литература

Крстић, L. (2000) Медицинска вирусологија. Београд: аутор, друго издање
Рабенау, Х. Ф.; Кесслер, Х. Х.; Кортенбусцх, M.; Стеинхорст, А.; Раггам, Р. Б.; Бергер, А. (2007). „Верифицатион анд валидатион оф диагностиц лабораторy тестс ин цлиницал вирологy”. Јоурнал оф Цлиницал Вирологy. 40 (2): 93—8. ПМИД 17766174. дои:10.1016/ј.јцв.2007.07.009.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1.-1] а ^б ^в ^г ^д Невена Арсеновић-Ранин, Марина Миленковић, Зорица Стојић-Вуканић, Имунолошке и молекуларне технике у лабораторијској дијагностици вирусних инфекција, Арх. фарм. 60: 1256 — 1273. 2010. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)пп. 1260

[2] Гео Ф.Боокс, КЦ Царролл, ЈС Бутел, СА Морсе.Реовирусес, Ротавирусес&Цалицивирусес. Ин: Јаwетз, Мелницк&Аделберг, с Медицал Мицробиологy, 24тх едитион, Тхе МцГраw-Хилл цомпаниес, Инц. 2007. п 501-10

[3] Херманн ЈЕ, Ноwак НА, Перрон-Хенрy ДМ, Худсон РW, Цубитт WД анд Блацклоw НР (1990). „Диагносис оф астровирус гастроентеритис бy антиген детецтион wитх моноцлоал антибодиес”. Тхе Јоурнал оф Инфецтиоус Дисеасес. 161: 226—229. .

[4] Лопман Б. Норовирусес: симпле детецтион фор цомплеx епидемиологy. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес. 42: 970—1. 2006. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).

[5] Мурраy ПР, Росентхал КС, Пфаллер МА. Медицал Мицробиологy. 5тх ед. Елсевиер Мосбy, 2005.

[6] Сторцх ГА (2000). „Диагностиц вирологy”. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес. 31: 739—51. .

[7] Мурраy ПР, Wитебскy ФГ. Тхе Цлинициан анд тхе Мицробиологy Лабораторy. Ин: Манделл, Доуглас анд Беннетт´с принциплес анд працтице оф инфецтиоус дисеасес, едс. Гералд L. Манделл, Јохн Е. Беннетт, Рапхаел Долин. 7тх ед., Цхурцхилл Ливингстоне Елсевиер. 233–65

[8] Алеxандер, Т.С. (2006) Серологy ор Молецулар Инфецтиоус Дисеасе Тестинг-Wхицх, Wхен, анд Wхy?. Инфецтиоус Дисеасес ин Цлиницал Працтице. 14 (6): 373—376. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]