Дик Фосбери
Ричард Даглас Фосбери (6. март 1947 — 12. март 2023) био је амерички скакач у вис, који се сматра једним од најутицајнијих спортиста у историји атлетике. Поред освајања златне медаље на Олимпијским играма 1968. године, он је извржио револуционарни утициј на такмичења скока у вис техником „леђа-прво”, данас познатом као Фосберијев флоп, коју су до данас прихватали скоро сви скакачи у вис. Његов метод је био да се крене дијагонално према мотки, а затим да се закриви и скочи уназад преко мотке, што му је давало знатно нижи центар масе у лету од традиционалних техника. I даље се бави атлетиком и служи у извршном одбору Светске олимпијске асоцијације.[2]
| Дик Фосбери | |
|---|---|
 Дик Фосбери 1968. године | |
| Име по рођењу | Дицк Фосбурy |
| Датум рођења | 6 март, 1947 |
| Место рођења | Портланд, Орегон САД |
| Датум смрти | 12. март 2023. (76 год.) |
| Место смрти | Солт Лејк Сити, Јута САД |
| Пребивалиште | САД |
| Држављанство | америчко |
| Образовање | Орегонски државни универзитет |
| Занимање | скакач у вис |
| Деловање | атлетика |
| Радови | 2,24 м (7 фт 4¼ ин) (1968)[1] |
| Висина | 1,93 м (6 фт 4 ин) |
| Тежина | 83 кг (183 лб; 13,1 ст) |
Године 2014, Фосбери се неуспешно кандидовао за место Стива Милера у Представничком дому државе Ајдахо. Фосбери се кандидовао за повереника округа Блејн против постојећег повереника Ларија Шоена 2018. године. Освојио је место и ступио на дужност у јануару 2019. године.
Атлетска каријера уреди
Средња школа и порекло Фосберијевог флопа уреди
Фосбери, који је рођен у Портланду у Орегоно, први је започео да експериментише с новом техником скока у вис у својој 16. години, док је похађао средњу школу Медфорд.[3] Фосбери је имао потешкоћа у натицању користећи доминантне технике скакања у том раздобљу. У својој другој години студија није успео да комплетира скокове од 5 фт (1,5 м), квалифициране висине за многа средњошколска такмичења.[4] Његова доминантна техника, метода опкорачивања, била је комплексан покрет у којем атлета прелази преко висинске мотке с лицем окренутим према доле, а ноге појединачно подиже преко мотке. Фосбери је установио да је тешко да се координирају сви покрети обухаћени методом опкорачивања и почео је да експериментише с другим начинима извођења скока у вис.
Касније се Фосбери присећао: „Знао сам да морам променити положај тела и то је оно што је покренуло прво револуцију, а током следеће две године, еволуцију.”[5] Испрва је покушао да користи технику познату као метода усправних маказа. Код ове методе, скакач трчи усправно према мотки окренут према напред, а током скока подиже своје испружене ноге једну по једну преко мотке.[4] Правила скока у вис предвиђају само да такмичари морају да одскоче с једне ноге при полетању; не постоји правило које регулише како такмичар прелази мотку, докле год он или она пређу преко ње.[6]
Како је почео да експериментише са овом техником, постепено ју је прилагођавао да би је учинио удобнијом за себе, и да би из ње извукао више висине. Без обзира на то, није био ни изблиза тако координисан као добро изведен скок са методом опкорачивања, а један историчар је Фозберијеве ране покушаје назвао „епилептички напад у ваздуху“; међутим, у другом делу његове друге године и на почетку његове треће године, то је почело да даје резултате, и он је постепено успео да оствари више скокове.[4]
Постепено, Фозбери је променио свој положај током скока, тако да је до своје последње године почео да иде преко шипке уназад, главом унатраг, савијајући своје тело преко шипке и бацајући ноге у ваздух на крају скока. То је захтевало од њега да слети на леђа, али, пре његове јуниорске године, његова средња школа је заменила своју јаму за слетање од иверице мекшим материјалом, тако да је могао безбедно да се спусти.[4]
Срећом по Фозберија, замена површина за слетање пенастом гумом постала је уобичајена широм Сједињених Држава почетком 1960-их. Површине од струготине, песка или иверице биле су употребљиве раније јер су скакачи који су користили технику маказа могли да пређу шипку док су усправни, а затим да слете на ноге, док су они који су користили Вестерн Рол или опкорачавање слетали у три тачке, на руке и водећу ногу. Крајем 1950-их, амерички колеџи почели су да користе снопове меке пенасте гуме, обично спојене мрежом. Ови снопови не само да су били много мекши, већ су били и подигнути око три стопе тхрее фт (0,91 м) од тла. До раних 1960-их, америчке средње школе су следиле вођство колеџа у набавци јама за слетање од пенасте гуме. Са новом, мекшом, узвишеном површином за слетање, Фосбери је могао безбедно да се приземљује.
Фозбери је, међутим, средином 1960-их компримовао неколико пршљенова, јер нису све средње школе могле да приуште нови материјал од пене. Фозбери се опоравио од ове повреде.[7]
Фосберијеви тренери су га у почетку охрабривали да настави да практикује методу опкорачивања, али су напустили ту идеју када су његови резултати наставили да се побољшавају. У јуниорској години оборио је свој средњошколски рекорд скоком од 6 фт 3 ин (1,91 м), а следеће године је заузео друго место у држави са скоком од 6 фт 55 ин (3,23 м).
Техника је добила назив „Фосбери Флоп“ када је 1964. Медфорд Маил-Трибуне објавио фотографију под насловом „Фосбери пропада преко шипке“,[5] док је у пропратном чланку новинар написао да је изгледао као „а фисх флоппинг ин а боат”.[4] Други су били још мање љубазни, а једне новине су описале Фозберијеву фотографију „Најлењији скакач у вис на свету”.[8]
Колеџ уреди
Након што је 1965. завршио средњу школу Медфорд, уписао се на Државни универзитет Орегон у Корвалису.[9] Школски тренер, Берни Вагнер, веровао је да ће Фозбери на крају постићи боље резултате користећи вестерн рол и убедио га је да настави да практикује стару технику током прве године, иако му је било дозвољено да користи „флоп“ на бруцошким сусретима.[5] Дебата око технике се завршила током Фозберијеве друге године, међутим, када је у свом првом сусрету у сезони прешао 6 фт 10 ин (2,08 м), оборио је школски рекорд.[5]
Фозбери се касније присећао:
После састанка, Берни ми је пришао и рекао: „Доста је било“. То је био крај плана А, пређи на план Б. Он би проучавао шта радим, снимао, та чак и почео да експериментише и подучава млађе скакаче.[5]
Национални спортски медији почели су да примећују скакача из Орегона са необичним стилом.[5] Он је био на насловној страни часописа Трацк анд Фиелд Неwс из фебруара 1968. године.[10] Фозбери је 1968. освојио титулу Националне академске атлетске асоцијације (НЦАА) користећи своју нову технику — прву од две узастопне титуле — као и Олимпијске припреме Сједињених Држава.[5]
Фозбери је наставио да усавршава своју технику, развијајући закривљено приступно трчање у облику слова Ј. То му је омогућило да повећа брзину, док су завршни „закривљени” кораци служили за ротацију кукова. Како се његова брзина повећавала, тако се повећавала и висина. Фосбери је мало користио или уопште није користио своје руке при полетању, не успевајући да их „напумпа“ нагоре, држећи их доле, близу свог тела: следећа генерација флопера је додала пумпу рукама. Фозберијево кључно откриће била је потреба да прилагоди своју тачку полетања како је летвица била подизана. Његов лет кроз ваздух је описао параболу: како се шипка дизала у висину, требало му је требало више „времена лета“ тако да би врх његовог лука био постигнут док су му кукови прелазили преко шипке. Да би повећао „време лета“, Фозбери је померао своје полетање све даље и даље од шипке (и јаме). Скакачи имају природну тенденцију да буду увучени ближе шипки и потребна им је ментална дисциплина да би се одмакли, а не примакли. Поређења ради, класични скакачи у вис постављају своју ногу за узлет сваки пут на исто место, на мање од једне стопе удаљености од линије паралелне са шипком. Фотографије на којима Фосбери покушава да се подигне на висину изнад 7 фт (2,1 м) показују како је одскочио са скоро 4 фт (1,2 м) од шипке.
У сезони на отвореном 1968. године, Фозбери је освојио титулу на конференцији Пац-8 и наставио са освајањем НЦАА шампионата у Берклију у Калифорнији средином јуна скоком од 7 фт 25 ин (2,77 м). Следеће године је дуплирао те победе.
Политичка каријера уреди
У јесен 2014, Фосбери се кандидовао као демократа за место у Представничком дому државе Ајдахо против постојећег републиканског представника Стива Милера.[11][12] Милер је победио на изборима.[13]
Референце уреди
- ^ Дицк Фосбурy. спортс-референце.цом
- ^ Wорлд Олyмпианс Ассоциатион Wебсите Архивирано 2009-02-07 на сајту Wayback Machine. Woaolympians.com. Retrieved on July 13, 2015.
- ^ „Dick Fosbury”. Hall of Fame. USA Track and Field. Архивирано из оригинала 19. 10. 2006. г. Приступљено 24. 2. 2010.
- ^ а б в г д Hoffer, Richard (2009). Something in the Air: American Passion and Defiance in the 1968 Mexico City Olympics. Simon & Schuster. стр. 69—80. ISBN 1-4165-8894-9.
- ^ а б в г д ђ е Brad Fuqua, "Anything but a Flop: Fifty Years Ago, OSU High Jumper Dick Fosbury's New Style Launched His Event Toward New Heights," Corvallis Gazette-Times, March 29, 2014; pp. A1, A9. Online title: "Fosbury Takes Track and Field to New Heights," March 29, 2014.
- ^ USA Track & Field, and IAAF Rule 182
- ^ The Official History of the Olympic Games and the IOC – Part II: The Post-War Years (1948–1980), David Miller, Edinburgh, Scotland, UK: Mainstream Publishing Company, 2003.
- ^ Hoffer, Richard (22. 9. 2009). Something in the Air: American Passion and Defiance in the 1968 Mexico City Olympics. Simon and Schuster. стр. 74. ISBN 9781416593898 — преко Google Books.
- ^ Durso, Joseph (20. 10. 1968). „Fearless Fosbury Flops to Glory”. The New York Times. Приступљено 16. 1. 2013.
- ^ Past Covers 1968 Архивирано март 15, 2015 на сајту Wayback Machine. Трацкандфиелднеwс.цом. Ретриевед он Јулy 13, 2015.
- ^ Круеси, Кимберлее (23. 1. 2014). „Формер Олyмпиц Цхамп Фосбурy Руннинг фор Идахо Легислатуре Сеат”. Тимес-Неwс. Приступљено 24. 1. 2014.
- ^ Попкеy, Дан (23. 1. 2014). „Ноw I кноw wхy оне оф тхе греатест атхлетес евер фоллоwс ме он Тwиттер”. Идахо Статесман. Приступљено 24. 1. 2014.
- ^ „Миллер Сqуеакс то Wин Овер Фосбурy; Стеннетт, Пенце Wин Хандилy”. МагицВаллеy.цом. Тимес-Неwс. 4. 11. 2014. Приступљено 25. 11. 2014.
