Династија Нгујен

Династија Нгујен или кућа Нгујен (вијетнамски 家阮; хан-ном: 阮朝, Nguyễn triều) била је задња царска фамилија Вијетнама. Њихова прадавна линија може се пратити до почетка нове ере. Међутим, тек средином шеснаестог века најамбициознија породична грана, Нгујенских владара је успела да освоји, контролише и успостави феудалну власт над великом територијом.

Краљевство Дајвијет (1802–1804) Ђạи Виệт qуốц (大越國) Краљевство Вијетнам (1804–1839) Виệт Нам qуốц (越南國) Царство Дајнам (1839–1945) Ђạи Нам qуốц (大南國)
1802–1945
Лево: Краљевски стандард (1802–1885) Десно: Краљевски стандард (1920–1945)
Химна: "Данг дан кунг"
Виет Нам у свом највећем територијалном обиму 1829 (под царом Мињ Манг), са назначеном на модерном политичком мапом
Статус	Царство (1802–1883) Френцуски протекторат (1883–1945)
Престоница	Хуе
Заједнички језици	вијетнамски
Религија	неоконфучијанизам, будизам, католичанство
Влада	Апсолутна монархија
цар
• 1802–1820 (први)	Гиа Лонг
• 1926–1945 (задњи)	Бао Дај
Историја
• Крунисање Гиа Лонг	1. јун 1802
• Френцуска инвазија	1. септембар 1858
• Треатy оф Саигон	5. јун 1862
• Уговор из Хуе	25. август 1883
• Уговор из Хуе	6. јун 1884
• Део Француске Индокине	17. октобар 1887
• Јапанска инвазија	22. септембар 1940
• Јапанска марионетска држава	11. март 1945
• Абдикација Бао Даја	30. август 1945
Популација
• 1830	7.600.000
• 1860	10.000.000
Валута	Ван, Тиен, и Ланг Пиастре (од 1885)
Претходник Наследник Тај Сон династија Кочинкина Анам Тонкин
Данас део	Вијетнам Лаос Камбоџа

Династичка владавина почела је са успоном на престо 1802. године Гиа Лонга, након што је окончана претходна династија Тај Сон. Током свог постојања, царство је постепено апсорбовала Француска током неколико деценија. Ово је почело кампањом Кочинкина 1858. године која је довела до окупације јужног подручја Вијетнама. Уследио је низ неравноправних уговора; окупирана територија постала је француска колонија Сагонским споразумом 1862. године, а Споразум из Хуе 1863. дао је Француској приступ вијетнамским лукама и повећао контролу над његовим спољним пословима. Коначно, Споразум из Хуе 1883. и 1884. успоставили су протекторат над преосталим вијетнамским територијама, поделивши га на Протекторат Анам и Тонкин под само номиналном владавином династије Нгујен. Они су 1887. године спојени са Кочинкином и Камбоџом, чиме је формирана Француска Индокина.

Династија Нгујен је задржала формални статус цара Анама и Тонкина у Индокинији до Другог светског рата. Јапан је окупирао Индокину са француском сарадњом 1940. године, али како се чинило да је рат све више изгубљен, Јапанци су срушили француску администрацију у марту 1945. и прогласили независност својих конститутивних земаља. Царство Вијетнама под царем Бао Дајем било је номинално независна јапанска марионетска држава током последњих месеци рата. То се завршило абдикацијом Бао Ђаја након предаје Јапана и комунистичке револуције од стране антиколонијалног Вијетмина у августу 1945. Овим је окончана 143-годишња владавина династије Нгујен.

Порекло и успон на власт

За више информација погледајте: Нгујен владари и Трињ владари

Први пут поменут у првом веку, породични клан Нгујен, који потиче из провинције Тањ Хоа, имао је значајан политички утицај и војну моћ, нарочито током ране модерне вијетнамске историје. Припадност владајућој елити потиче из десетог века када је Нгујен Бак постављен за првог великог канцелара краткотрајне династије Ђињ под Ђињом Бо Линхом и његовим наследником царем Ле Лојем из ране династије Ле. Нгујен Ти Ањ, краљица супруга императора Ле Тај Тонга служила је као службени регент Анама у име свог сина цара Ле Њана Тонга између 1442. и 1453. године.

Године 1527, Мак Ђанг Дунг, након пораза и погубљења Ле васала Нгујен Хоанг Ду у грађанском рату, појавио се као посредни победник и успоставио династију Мак свргавајући цара Ле Кунг Хоанга некада успешне, али брзо пропадајуће касне династије Ле. Син Нгујен Хоанг Дуа Нгујен Ким и његови савезници владари Трињ остали су лојални Леу и покушали су да врате династију Ле на власт, распламсавајућу на тај начин грађански рат.

Нгујен Ким, који је био вођа савеза током шестогодишњег освајања Јужне династије против Мак Ђанг Дунга, био је 1545. године жртва атентата заробљеног генерала Мак. Кимов зет, Трињ Кием (који је убио најстаријег сина Нгујена Кима), преузео је команду над савезом. Године 1558, Ле Ањ Тонг, цар обновљене династије Ле, поверио је Нгујен Хоангу (Кимовом другом сину) управу у јужном делу централног Вијетнама, које је био освојен током 15. века од Чампа кнежевина.

Литература

• Амирелл, Стефан Е. (2019), Пиратес оф Емпире Цолонисатион анд Маритиме Виоленце ин Соутхеаст Асиа, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-1-108-63682-7 
• Аваков, Алеxандер V. (2015), Тwо Тхоусанд Yеарс оф Ецономиц Статистицс, Yеарс 1–2012 Популатион, ГДП ат ППП, анд ГДП Пер Цапита. Волуме 1, Бy Ранк · Волуме 1, Алгора Публисхинг, ИСБН 978-1-62894-101-2 
• Балфоур, Францис (1884). Тхе Wоркс оф Францис Маитланд Балфоур: Волуме 3. 
• Беннетт, Террy (2020). Еарлy Пхотограпхy ин Виетнам. ИСБН 978-19129-6-104-7. 
• Брадлеy, Цамп Давис (2016). Империал Бандитс: Оутлаwс анд Ребелс ин тхе Цхина-Виетнам Бордерландс. Сеаттле анд Лондон: Университy оф Wасхингтон Пресс. ИСБН 978-0-295-74205-2. 
• Цхандлер, Давид (2018). А Хисторy оф Цамбодиа (4 изд.). Роутледге. ИСБН 978-0429964060. 
• Цхапуис, Осцар (2000). Тхе Ласт Емперорс оф Виетнам: фром Ту Дуц то Бао Даи. Греенwоод Пресс. ИСБН 0-313-31170-6. 
• Цхои, Бyунг Wоок (2004а), Соутхерн Виетнам Ундер тхе Реигн оф Минх Мạнг (1820-1841): Централ Полициес анд Лоцал Респонсе, СЕАП Публицатионс, ИСБН 978-1-501-71952-3 
• ——— (2004б), „Тхе Нгуyен дyнастy’с полицy тоwард Цхинесе он тхе Wатер Фронтиер ин тхе фирст халф оф тхе Нинетеентх Центурy”, Ур.: Нола, Цооке, Тхе Wатер Фронтиер, Сингапоре Университy Пресс, стр. 85—99 
• Дрор, Олга (2007), Цулт, Цултуре, анд Аутхоритy : Принцесс Лиеу Ханх ин Виетнамесе Хисторy, Университy оф Хаwаии Пресс, ИСБН 978-0-8248-2972-8 
• Дуттон, Георге Едсон (2006). Тхе Тây Сơн уприсинг: социетy анд ребеллион ин еигхтеентх-центурy Виетнам. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 0-8248-2984-0. 
• Еверетт, Едwард (1841). Тхе Нортх Америцан Ревиеw:Волуме 52. 
• Госцха, Цхристопхер (2016). Виетнам: А Неw Хисторy. Басиц Боокс. ИСБН 978-0-46509-436-3. 
• Хеатх, Иан (2003) [1998]. Армиес оф тхе Нинетеентх Центурy: Бурма анд Индо-Цхина. Фоундрy Боокс. ИСБН 978-1-90154-306-3. 
• Хилеy, Рицхард (1848) [1843]. Прогрессиве геограпхy, адаптед то јуниор цлассес. Оxфорд Университy. 
• Холцомбе, Цхарлес (2017). А Хисторy оф Еаст Асиа: Фром тхе Оригинс оф Цивилизатион то тхе Тwентy-Фирст Центурy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-11071-1-873-7. 
• Кеане, А. Х. (1896). Станфорд'с Цомпендиум оф Геограпхy анд Травел: Асиа - Вол II: Соутхерн анд Wестерн Асиа. Е. Станфорд. 
• Киернан, Бен (2019) [2017]. Виệт Нам: а хисторy фром еарлиест тиме то тхе пресент. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19005-379-6. 
• Кеитх, Цхарлерс (2012). Цатхолиц Виетнам: А Цхурцх фром Емпире то Натион. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-52027-247-7. 
• Коллман (пуб.) (1846). Сион. Еине Стимме ин дер Кирцхе фüр унсере Зеит. Еине рел. Зеитсцхрифт ... еине Хаусбиблиотхек фüр Геистлицхе унд фромме катхолисцхе Фамилиен. Хрсг. дурцх еинен Вереин вон Катхоликен у. ред. вон Тхомас Wисер у. W. Реитхмеиер: Волуме 28. 
• Јохнстон, А. К. (1880). А Сцхоол Пхyсицал анд Десцриптиве Геограпхy. Оxфорд Университy. 
• ——— (1881). А Пхyсицал, Хисторицал, Политицал, & Десцриптиве Геограпхy. Е. Станфорд. 
• Лиеберман, Вицтор Б. (2003). Странге Параллелс: Соутхеаст Асиа ин Глобал Цонтеxт, ц. 800–1830, волуме 1, Интегратион он тхе Маинланд. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80496-7. 
• Ли, Тана (1994), „Рице Траде ин тхе 18тх анд 19тх Центурy Меконг Делта анд Итс Имплицатион”, Ур.: Апхорнсуван, Тханет, Ан Интернатионал Семинар он Тхаиланд анд хер неигхбоурс: Лаос, Виетнам анд Цамбодиа, Тхаммасат Университy Пресс, стр. 198—213 
• ——— (2002), Виệт Нам хọц кỷ yếу Хộи тхảо qуốц тế лầн тхứ нхấт, Тхế гиớи Публисхинг, стр. 141—150 
• ——— (2004а), „Тхе Wатер Фронтиер: Ин Интродуцтион”, Ур.: Нола, Цооке, Тхе Wатер Фронтиер, Сингапоре Университy Пресс, стр. 1—20, ИСБН 978-0-74253-082-9 
• ——— (2004б), „Тхе лате 18тх анд еарлy 19тх-центурy Меконг Делта ин тхе Регионал Траде Сyстем”, Ур.: Нола, Цооке, Тхе Wатер Фронтиер, Сингапоре Университy Пресс, стр. 71—84 
• ——— (2004ц), „Схипс анд схип буилдинг ин тхе Меконг делта, 1750–1840”, Ур.: Нола, Цооке, Тхе Wатер Фронтиер, Сингапоре Университy Пресс, стр. 119—135 
• ——— (2018) [1998]. Нгуyен Цоцхинцхина: Соутхерн Виетнам ин тхе Севентеентх анд Еигхтеентх Центуриес. Цорнелл Университy Пресс. 
• Марр, Давид Г. (1981). Виетнамесе Традитион он Триал, 1920-1945: Волуме 10. Университy оф Цалифорниа Пресс. 
• МцГрегор, Јохн (1834). Тхе Ресоурцес анд Статистицс оф Натионс Еxхибитинг тхе Геограпхицал Поситион анд Натурал Ресоурцес, тхе Ареа анд Популатион, тхе Политицал Статистицс ... оф Алл Цоунтриес · Волуме 2. 
• МцХале, Фредерицк (2008). Принт анд Поwер: Цонфуцианисм, Цоммунисм, анд Буддхисм ин тхе Макинг оф Модерн Виетнам. Хаwаии: Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-82484-304-5. 
• МцЛеод, Марк W. (1991). Тхе Виетнамесе респонсе то Френцх интервентион, 1862–1874. Неw Yорк: Праегер. ИСБН 0-275-93562-0. 
• Микаберидзе, Алеxандер (2020). Тхе Наполеониц Wарс: А Глобал Хисторy. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-199-39406-7. 
• Миллер, Роберт (1990). Унитед Статес анд Виетнам 1787-1941. Wасхингтон DC: Натионал Дефенсе Университy Пресс. ИСБН 978-0-788-10810-5. 
• Момоки, Схиро (2015), „Тхе Виетнамесе емпире анд итс еxпансион, ц.980–1840”, Ур.: Wаде, Геофф, Асиан Еxпансионс: Тхе Хисторицал Еxпериенцес оф Политy Еxпансион ин Асиа, Роутледге, стр. 144—166, ИСБН 978-0-41558-995-6 
• Попкин, Самуел (1979), Тхе Ратионал Пеасант: Тхе Политицал Ецономy оф Рурал Социетy ин Виетнам, Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 978-0-520-03954-4 
• О'Бриен, Патрицк Карл (2007), Пхилип'с Атлас оф Wорлд Хисторy, Пхилип'с, ИСБН 978-0-54008-867-6 
• Петерс, Ерица Ј. (2012), Аппетитес анд Аспиратионс ин Виетнам: Фоод анд Дринк ин тхе Лонг Нинетеентх Центурy, АлтаМира Пресс, ИСБН 978-0-759-12075-4 
• Рицхардсон, Јохн (1880). А смаллер мануал оф модерн геограпхy. Пхyсицал анд политицал. Јохн Мурраy. 
• Стаунтон, Сиднеy А. (1884). Тхе Wар ин Тонг-кинг:Wхy тхе Френцх аре ин Тонг-кинг, анд wхат Тхеy аре Доинг Тхере. Цупплес, Упхам. 
• Таyлор, К.W. (2013), А Хисторy оф тхе Виетнамесе, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-520-07417-0 
• Тода, Ед (1882). Аннам анд итс минор цурренцy. Норонха & Сонс. 
• Верлаг д. Индустрие-Цомптоирс (Аустриа) (1827). Неуе аллгемеине геограпхисцхе унд статистисцхе Епхемериден. 
• Wхите, Јохн (1824). А Воyаге то Цоцхинцхина. Лонгман, Хурст, Реес, Орме, Броwн, анд Греен. 
• Wхитморе, Јохн К.; Зоттоли, Бриан (2016), „Тхе Емергенце оф тхе стате оф Виетнам”, Ур.: Петерсон, Wиллард Ј., Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхина: Волуме 9, Тхе Цх'инг Дyнастy то 1800, Парт 2, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 197—233 
• Wоодсиде, Алеxандер (1988) [1971]. Виетнам анд тхе Цхинесе модел: а цомпаративе студy оф Виетнамесе анд Цхинесе говернмент ин тхе фирст халф оф тхе нинетеентх центурy. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс. ИСБН 0-674-93721-X. 
• Wилцоx, Wyнн (2010). Виетнам анд тхе Wест: Неw Аппроацхес. Цорнелл Университy, Соутхеаст Асиа Програм. ИСБН 978-0-877-27782-8. 
• Wоодс, L. Схелтон (2002). Виетнам: а глобал студиес хандбоок. АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-57607-416-9. 
• Оои, Кеат Гин (2004). Соутхеаст Асиа: А Хисторицал Енцyцлопедиа, фром Ангкор Wат то Еаст Тимор. АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-57607-770-2. 
• Пхан, Кхоанг (1985). Виệт сử: xứ ђàнг тронг, 1558–1777. Цуộц нам-тиé̂н цủа дâн-тộц Виệт-Нам (на језику: вијетнамски). Xуâн тху. 
• Кноблоцк, Јохн; Риегел, Јеффреy (2001). Тхе Анналс оф Лü Буwеи. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0804733540. 
• Yуе Хасхимото, Ои-кан (1972). Пхонологy оф Цантонесе. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-08442-0. 
• Цооке, Нола (2004). „Еарлy Нинетеентх-Центурy Виетнамесе Цатхолицс анд Отхерс ин тхе Пагес оф тхе Анналес де ла Пропагатион де ла Фои”. Јоурнал оф Соутхеаст Асиан Студиес. 35 (2): 261—285. С2ЦИД 153524504. дои:10.1017/С0022463404000141 — преко Цамбридге Университy Пресс. 
• Дyт, Карyнтх (2015). „Цаллинг фор Wинд анд Раин" Ритуалс: Енвиронмент, Емотион, анд Говернанце ин Нгуyễн Виетнам, 1802–1883”. Јоурнал оф Виетнамесе Студиес. 10 (2): 1—42. дои:10.1525/вс.2015.10.2.1 — преко ЈСТОР. 
• Фриедланд, Wиллиам Х. (1977). „Цоммунитy анд Револутион ин Модерн Виетнам. Алеxандер Б. Wоодсиде”. Америцан Јоурнал оф Социологy. Цхицаго: Университy оф Цхицаго. 83 (2): 520—521. дои:10.1086/226584. 
• Коизоми, Јунко (2015). „Тхе 'Ласт' Фриендсхип Еxцхангес бетwеен Сиам анд Виетнам, 1879–1882: Сиам бетwеен Виетнам анд Франце—анд Беyонд”. ТРаНС: Транс-Регионал анд -Натионал Студиес оф Соутхеаст Асиа. 4 (1): 131—164. С2ЦИД 163196181. дои:10.1017/трн.2015.18 — преко Цамбридге Университy Пресс. 
• Келлеy, Лиам C. (2006). „"Цонфуцианисм" ин Виетнам: А Стате оф тхе Фиелд Ессаy”. Јоурнал оф Виетнамесе Студиес. 1 (1–2): 314—370. дои:10.1525/вс.2006.1.1-2.314 — преко Университy оф Цалифорниа Пресс. 
• Рунгсwасдисаб, Пуангтхонг (1995). Wар анд траде: Сиамесе интервентионс ин Цамбодиа, 1767-1851 (Теза). Университy оф Wоллонгонг Аустралиа. 
• Смитх, Р. Б. (1974). „Политицс анд Социетy ин Виет-Нам дуринг тхе Еарлy Нгуyен Период (1802-62)”. Тхе Јоурнал оф тхе Роyал Асиатиц Социетy оф Греат Бритаин анд Иреланд. 106 (2): 153—169. С2ЦИД 155581972. дои:10.1017/С0035869X00131995 — преко ЈСТОР. 
• Wебер, Ницхолас (2011). „Сецуринг анд Девелопинг тхе Соутхwестерн Регион: Тхе Роле оф тхе Цхам анд Малаy Цолониес ин Виетнам (18тх-19тх центуриес)”. Јоурнал оф тхе Ецономиц анд Социал Хисторy оф тхе Ориент. 54 (5): 739—772. дои:10.1163/156852011X614037 — преко Брилл Публисхерс. 
• Схаофеи, YЕ; Гуоqинг, Зханг (2016). „Тхе релатионсхип бетwеен Нанyуе анд Аннам ин тхе анциент хисторицал рецордс оф Цхина анд Виетнам”. Хонгхе Префецтуре Центер фор Виетнамесе Студиес, Хонгхе Университy. Архивирано из оригинала 16. 10. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2022 — преко ЦНКИ Јоурнал Транслатион Пројецт. 
• Меацхам, Wиллиам (1996). „Дефининг тхе Хундред Yуе”. Буллетин оф тхе Индо-Пацифиц Прехисторy Ассоциатион. 15: 93—100. дои:10.7152/биппа.в15и0.11537. 
• Норман, Јеррy; Меи, Тсу-лин (1976). „Тхе Аустроасиатицс ин Анциент Соутх Цхина: Соме Леxицал Евиденце”. Монумента Серица. 32: 274—301. дои:10.1080/02549948.1976.11731121. 

Спољашње везе

• The Nguyễn Dynasty
• homepage of The Nguyễn Dynasty