Википедија

Диспареунија

Диспареунија је врста бола који настаје током полног односа, или непосредно након њега у подручју полних органа жене или ређе код мушкарца. Спада у водећи узрок полне дисфункције код жена, а може бити узрокована болестима појединих органа или што је најчешће, психичким поремећајима.[1]

Диспареунија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностгинекологија
Патиент УКДиспареунија

Бол се може јављати повремено или бити трајан. Ако је бол у гениталијама присутан од првог полног односа, такав облик диспареунија означава се као примарна, а ако се јавља у каснијем периоду живота означава се као секундарна (или стечена) диспареунија.

Лечење је врло сложено и зависи од узрочника. Ако је познат органски узорак болести, лечење је етиолошко (лечи се стање или болест које је узроковало диспареунију), док је у већине осталих случајева лечење врло сложено и дуготрајно. У лечењу је врло значајан интердисциплинарни приступ болеснику, од стране тима лекара — гинеколога, психијатра и уролога.[2][3][4][5][6]

Епидемиологија уреди

Тешко је проценити тачну инциденцу диспареуније, пошто већина случајева није пријављена. У скандинавској студији заснованој на упитнику из 2003. године, од 3.017 жена старости од 20 до 60 година које су учествовале у програму скрининга, 9,3% је пријавило продужену диспареунију: 13% жена старости 20-29 година и 6,5% жена у доби од 50-60 година.[7]

Једна слична студија заснована на популацији, од 200 бразилских жена у старосној доби 40-65 година, са једанаест година или више формалног образовања, утврдила је преваленцу диспареуније од 39,5%.[8]

Етиопатогенеза уреди

Диспареунија је водећи узрок полне дисфункције код жена. Укључује различите нивое боли - од осећаја неугодности у вагини, до јаког бола приликом проласка пениса.[9] Бол се може јављати повремено или може бити трајно присутан. Ако је бол присутан од првог полног односа говоримо о примарној, а ако се јавља касније током живота о секундарној (или стеченој) диспареунији.[1]

Узроци диспареуније могу бити телесни и психолошки:[10]

Телесни уреди

Као телесни узроци могу се јавити разна акутна и хронична обољења и стања гениталних органа, од којих су, код жена, најчешћа:[11]

  • упале вестибуларних жлезди (које омогућавају влажење вагине),
  • неке вагиналне инфекције (трихомонијаза),
  • ожиљци после засецања међице (ради лакшег порођаја),
  • постклимактерично истањивање вагиналног зида,[12]
  • отворени химен, који се при сваком коитусу поново повређује,
  • ранице (улцерације) на ушћу материце и
  • недовољна лубрикација (влажење вагине).

I код мушкараца су органски узрочници везани за гениталне органе, па диспауренију могу изазвати:

  • уретритис (упала мокраћног канала),
  • разне аномалије на пенису (као што је фимоза),
  • запаљење гланса пениса због лоше хигијене и друге запаљенске болести полних и мокраћних органа, * оштећења слузнице контрацепционим средствима (кондом, дијафрагма, спермицидне креме, интраутерини улошци, спирале).

Психолошки уреди

Као психолошки узроци диспареуније (психогена диспареунија — МКБ.Ф52.6) наводе се: грубост партнера у току полног односа, или незаинтересованост што узрокује недовољну стимулацију и предигру и последично утиче на смањено излучивање слузи.

Клиничка слика уреди

 
Несклад између дугог пениса и кратке вагине може бити узрок бола

У клиничкој слици доминира негативно дејство болног коитуса, које се огледа у томе што он често узрокује друге сексуалне поремећаје, као што су фригидност и вагинизам код жена, или импотенцију и прерана ејакулација код мушкараца.[2]

Диспареунија у току сексуалног односа, има широку симптоматологију, која се карактерише:

  • осећајем печења у вагини, или у пределу гланса пениса, па све до болова који захватају скоро цео генитални апарат (клиторисну регију и унутрашње полне органе код жене, или цео пенис и тестисе код мушкараца)
  • у тежим случајевима (искључиво код жена) јавља, поред бола, и мучнина с изразитим нагоном за повраћањем.
  • проређивања, па и престанка сексуалних односа, јер је бол, најчешће, толико јак, да поништава задовољство које би партнери у сексуалним односима требало да имају.

Терапија уреди

Терапија је комплексна, и често је мултидисциплинарна, предложена од стране гинеколога, психијатра и уролога. Код познатог органског узрока болести, лечење је етиолошко (лечи се стање или болест која је узроковала диспареунију), док је у већине осталих случајева лечење врло сложено и дуготрајно.[9]

Бол може да смањи примена неке анестетичке масти, или седеће купке. Бол и мишићна стезања могу се сприечити применом веће количине неког мазива (лубриканта) пре сношаја. Предност се даје мазивима на основу воде пред желеом с вазелином или мазивима на темељу уља, будући да могу осушити вагину и оштетити контрацептивна средства од латекса, као што су презервативи и дијафрагме. Дужом предигром може се повећати лучење вагиналног секрета.

Женама у менопаузи може помоћи локална примена естрогенске креме или таблета естрогена на уста како би се повећало подмазивање вагине и делује у обрнутом смислу на стањивање зида вагине.

Упала и инфекција вагине лече се одговарајућим лековима. Ако је стидница натечена и болна може помоћи влажни облога алуминијум ацетата.

Операција може бити потребна да се уклони цисте или апсцес, отвори чврсти химен или поправи анатомска ненормалност. Неким женама помаже песар, средство које се ставља у вагину да подржи материцу.

Дијафрагму која лоше приања треба заменити дијафрагмом другог типа, врсте или величине или треба покушати другу методу спречавања зачећа. У ретким случајевима потребна средства против болова или седативи за умирење.[9]

Код психолошки настале диспареуније примењује се бихевиоралном анализом откривање ситуације у сексуалном понашању у којима су, трауматским условљавањем, настали страхови - узрочници бола. Затим се те ситуације третирају једном од стандардних бихевиоралних метода, најчешће систематском десензитизацијом, којом се страхови градирани на скали од слабијих ка јачим постепено контраусловљавају дражима и ситуацијама с позитивним сексуалним предзнаком.

Оваквим приступом страхови се губе, а тим се редукује напетост гениталних мишића и бол коју та напетост, при сексуалном односу, изазива. Уз наведени програм иде, без обзира на разноврсност страхова, и препорука партнерима да максимално продуже предигру, јер се њоме додатно постиже неопходна опуштеност.

Како, понекада, и сам коитални положај може потенцирати бол (због индивидуалних специфичности у грађи гениталија), саветује се његова промена. Зузимањем одређених положаја приликом сношаја, нпр. оног који не допушта дубље продирање или оног кад је жена горе што јој даје могућност веће контроле при продирању уда, може се купирати бол.

Наравно, цели третман је индивидуално прилагођен, и креће се по, унапред дефинисаним фазама, с кућним вежбама, уз редовне консултације са терапеутом.

Лечење ће, ипак, дати позитивне резултате, само ако партнери имају довољно стрпљења, добру вољу и, пре свега, позитивна осећања један према другом.

Последице уреди

Диспареунија, ако се на време не лечи, може имати негативне последице, како на партнерске односе, тако и на индивидуални доживљај сексуалности.[10]

У скандинавској студији која је раније поменута, од жена које су икада имале пролонгирану и озбиљну диспареунију,

  • само 28% се консултовало са лекаром о својим симптомима.
  • 20% је излечено после терапије.
  • 31% се спонтано опоравило.[7]

Извори уреди

  1. ^ а б „Паинфул интерцоурсе (дyспареуниа) - Сyмптомс анд цаусес”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03. 
  2. ^ а б Симонелли, Цхиара; Елеутери, Стефано; Петруццелли, Филиппо; Росси, Роберта (2014). „Фемале сеxуал паин дисордерс”. Цуррент Опинион ин Псyцхиатрy. 27 (6): 406—412. ИССН 0951-7367. дои:10.1097/yцо.0000000000000098. 
  3. ^ Схах, Митул; Хоффстеттер, Сусан (2014). „Вулводyниа”. Обстетрицс анд Гyнецологy Цлиницс оф Нортх Америца. 41 (3): 453—464. ИССН 0889-8545. дои:10.1016/ј.огц.2014.05.005. 
  4. ^ Фугл-Меyер, Керстин С.; Бохм-Старке, Нина; Дамстед Петерсен, Цхристина; Фугл-Меyер, Аxел; Парисх, Схарон; Гиралди, Аннамариа (2013). „Стандард Оператинг Процедурес фор Фемале Генитал Сеxуал Паин”. Тхе Јоурнал оф Сеxуал Медицине. 10 (1): 83—93. ИССН 1743-6095. дои:10.1111/ј.1743-6109.2012.02867.x. 
  5. ^ Стоцкдале, Цоллеен К.; Лаwсон, Херсцхел W. (2014). „2013 Вулводyниа Гуиделине Упдате”. Јоурнал оф Лоwер Генитал Трацт Дисеасе. 18 (2): 93—100. ИССН 1089-2591. дои:10.1097/лгт.0000000000000021. 
  6. ^ Борнстеин, Јацоб; Голдстеин, Андреw Т.; Стоцкдале, Цоллеен К.; Бергерон, Сопхие; Пукалл, Царолине; Золноун, Денниз; Цоадy, Деборах (2016). „2015 ИССВД, ИССWСХ анд ИППС Цонсенсус Терминологy анд Цлассифицатион оф Персистент Вулвар Паин анд Вулводyниа”. Обстетрицс & Гyнецологy. 127 (4): 745—751. ИССН 0029-7844. дои:10.1097/аог.0000000000001359. 
  7. ^ а б Даниелссон, Ингела; Сјöберг, Инга; Стенлунд, Ханс; Wикман, Марианне (2003). „Преваленце анд инциденце оф пролонгед анд севере дyспареуниа ин wомен: ресултс фром а популатион студy”. Сцандинавиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 31 (2): 113—118. ИССН 1403-4948. дои:10.1080/14034940210134040. 
  8. ^ Валадарес, Ана L.; Пинто-Нето, Аарãо M.; Цонде, Дéлио M.; Соуса, Мариа Х.; Осис, Мариа Ј.; Цоста-Паива, Лúциа (2008). „А популатион-басед студy оф дyспареуниа ин а цохорт оф миддле-агед Бразилиан wомен”. Менопаусе. 15 (6): 1184—1190. ИССН 1072-3714. дои:10.1097/гме.0б013е31817062бц. 
  9. ^ а б в „Дyспареуниа (паинфул интерцоурсе): Цаусес анд треатмент”. www.медицалнеwстодаy.цом (на језику: енглески). 2017-12-22. Приступљено 2021-02-03. 
  10. ^ а б Публисхинг, Харвард Хеалтх. „Паинфул Сеxуал Интерцоурсе (Дyспареуниа)”. Харвард Хеалтх. Приступљено 2021-02-03. 
  11. ^ Кумар, Кинсхук; Робертсон, Деборах (2017-06-19). „Суперфициал дyспареуниа”. ЦМАЈ : Цанадиан Медицал Ассоциатион Јоурнал. 189 (24): Е836. ИССН 0820-3946. ПМЦ 5478410  . ПМИД 28630360. дои:10.1503/цмај.161337. 
  12. ^ Као, Алина; Биник, Yитзцхак M; Капусцински, Анита; Кхалифé, Самир (2008). „Дyспареуниа ин Постменопаусал Wомен: А Цритицал Ревиеw”. Паин Ресеарцх анд Манагемент. 13 (3): 243—254. ИССН 1203-6765. дои:10.1155/2008/269571. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dispareunija&oldid=27448161”