Википедија

Дисплазија бубрега

Дисплазија бубрега (са или без цисти) је конгенитална аномалија код које се крвни судови, тубули, сабирни каналићи или изводни канали не развијају на нормалан начин.[1] Ова аномалија представља поремећај у развоју плода који настаје у било коме периоду трудноће и може се испољити у току интраутериног развоја, у перинаталном периоду или касније у току живота.[2]

Дисплазија бубрега
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10Q61.4
eMedicineрадио/458
MeSHД021782
Orphanet1851

Ако је дисплазија обимна, дисфункција бубрега може захтевати потребу за нефролошком терапијом, укључујући и пресађивање бубрега.

Епидемиологија уреди

Дисплазија бубрега може бити једнострана, обострана и/или удружена са другим аномалијама урогениталног тракта (скраћено УГТ).[3]

Једнострана дисплазија је знатно чешћа, а удружене аномалије УГТ јављају се у 50 – 75% болесника у виду ектопије бубрега, потковичастог бубрега, дупликације, ВУР, ОУПС, ОВУС,итд.

Етиопатогенеза уреди

Према подацима из литературе, нешто мање од четвртине свих аномалија детектованих антенатално чине ано­малије уринарног система, а близу 30% аномалија овог система чини дисплазија бубрега (са или без цисти).[4]

Дисплазија бубрега је последица прекида нормалне диференцијације бубрега током ембрионалног развоја: обично су успешно завршене преве и друга фаза у развоју бубрега, али у трећој фази долази до прекида (због тератогенезе, опструкције..).

Диспластични бубрег може бити и већи и мањи од нормалног, и дифузно или делимично цистичан. У екстремним случајевима када је паренхим бубрега потпуно замењен цистама ова аномалија прелази у мултицистичну дисплазију бубрега (скраћено МЦДК).

Као могући узроци дисплазија бубрега у литератури се најчешће наводе: употреба одређених медикамената или генетски фактори.[5]

Лекови

Лекови који могу узроковати дисплазију укључују оне које се користе за лечење епилепсије и крвног притиска (ангиотензин-конвертирајућее ензиме и блокаторе ангиотензинских рецептора). Упораба недозвоqених лекова, и психоактивних суспренци, попут кокаина, такође може бити узрок дисплазију бубрега у нерођеном детету.

Генетски фактори

Дисплазија бубрега може бити и генетски узрокована. Генетски оремећај је присутан код осонба са аутозомно доминантна особина, што значи да један родитељ може пренети ту особину детету. То потврђују студије у којима је након откривене дисплазије бубрега у детета, ултрасонографијом откривена и дисплазија бубрега у једном од родитеља.[6]

Дијагноза уреди

Дијагноза се поставља рутинским прегледима, али дефинитовно се може потврдити само хистолошки.[7] После детекције аномалије ултрасонографијом фетуса, битно је проценити да ли је она (код тжег облика диспазије са цистама) инкомпатибилна са живо­том, и у том случају дати савет за прекид трудноће, а у случају да аномалија има добру прогнозу, неопходно је серијско праћење у циљу утврђивања времена и начина довршавања трудноће.[8]

Терапија уреди

Некада се диспластични бубрег одмах вадио због честе хипертензије и Wилмсовог тумора. Данас уклањање бубрега треба узети у обзир само ако бубрег:

  • узрокује болове,
  • узрокује висок крвни притисак,
  • показује абнормалне промене на ултразвуку (нпр тумор).[9]

Прогноза уреди

Прогноза код билатералне дисплазије је лоша због малог броја нефрона, а код једностране добра (јер здрави бубрег преузима функције болесног).

Извори уреди

  1. ^ Wебб Њ, Леwис МА, Бруце Ј. Унилатерал мултицyстиц дyспластиц киднеy: тхе цасе фор непхрецтомy. Арцх Дис Цхилд 2001;76(1):31-4.
  2. ^ Стевенсон РЕ, Халл ЈГ. Хуман малформатионс анд релатед аномалиес. 2нд ед. Лондон: Оxфорд Университy Пресс; 2006.
  3. ^ . Лазебник Н, Беллингер МФ, Фергусон ЈЕ, ИИнд, Хогге ЈС, Хогге WА. Инсигхтс инто тхе патхогенесис анд натурал хисторy оф фетусес wитх мултицyстиц дyспластиц киднеy дисеасе. Пренат Диагн 2001;19(5):418-23
  4. ^ Мандруззато Г, Масо Г, Цоносценти Г. Сцреенинг бy ултрасоунд. Ин: Курјак А, Цхервенак ФА, едиторс. Доналд сцхоол теxтбоок оф ултрасоунд ин обстетрицс анд гyнецологy. 1тх ед. Неw Делхи: Yаyпее бротхерс медицал публисхерс; (2005). стр. 52-5
  5. ^ Фаворито ЛА, Цандинот M. Урогенитал аномалиес ин хуман мале фетусес. Еарлy Хум Дев 2006;79(1):41-7.
  6. ^ Пратс П, Маиз Н, Родригуез А. Ултрасоунд диагносис оф уринарy трацт аномалиес. Ин: Курјак А. Перинатал медецине. Лондон: Таyлор & Францис; (2006). стр. 450-511.
  7. ^ Антониа Мариа Х. Фетал ренал аномалиес: диагносис, манагемент анд оутцоме. Утрецхт: Хенрy Дамен Елиас; 2006.
  8. ^ Пинто V, Wанкелмутх M, Д’Аддарио V. Генерал аспецтс он ултрасоунд сцреенинг оф цонгенитал аномалиес. Ин: Курјак А, Цхервенак ФА, едиторс. Доналд сцхоол теxтбоок оф ултрасоунд ин обстетрицс анд гyнецологy. 1тх ед. Неw Делхи: Yаyпее бротхерс медицал публисхерс; (2004). стр. 365-72
  9. ^ Милошевић Биљана, Стојановић Весна. Постнатално праћење деце са антенаталном хидронефрозом. Мед Прегл 2008;61(11-12): 569-600

Литература уреди

  • Росенблум С, Пал А, Реидy К. Ренал девелопмент ин тхе фетус анд прематуре инфант. Семин Фетал Неонатал Мед. 2017 Апр;22(2):58-66
  • Недима АТИЋ, Изета СОФТИЋ, Јасминка ТВИЦА, Аномалије уринарног тракта у дјеце Педијатрија данас 2007;3(2):149-163

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Displazija_bubrega&oldid=27448069”