Дотхидеомyцетес
Дотхидеомyцетес су највећа и најразноврснија класа аскомицетних гљива. Обухвата 11 редова 90 породица, 1.300 родова и преко 19.000 познатих врста.[1][2] Вијајавардене ет ал. су додали још редова у класу 2020. године.[3]
| Дотхидеомyцетес | |
|---|---|
| |
| Вентуриа инаеqуалис | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Фунги |
| Дивизија: | Асцомyцота |
| (нерангирано): | Саццхаромyцета |
| Поддивизија: | Пезизомyцотина |
| Класа: | Дотхидеомyцетес О.Е.Ериксс. & Wинка (1997) |
| Подкласе & редови | |
| |
Традиционално, већина чланова ове класе је била укључена у локулоаскомицете, што није део тренутно прихваћене класификације.[4] Ово указује да неколико традиционалних морфолошких карактеристика у класи није јединствено и да су поређења секвенци ДНК важна за дефинисање ове класе.[5]
Ознака локулоаскомицете је први пут предложена за све гљиве које имају асколокуларни развој.[6] Ова врста развоја се односи на начин на који се формира полна структура која носи полне споре (аскоспоре). Дотидеомицети углавном производе структуре налик тиквицама које се називају псеудотеције, иако постоје и друге варијације облика (нпр. видети структуре пронађене у Хyстериалес). Током асколокуларног развоја, прво се формирају џепови (локуле) унутар вегетативних ћелија гљиве, а затим се формирају све наредне структуре. Ту спадају аскуси који, површно, имају дебљи спољашњи слој кроз који 'пуца' тањи унутрашњи слој, као оокидач за ослобађање спора. Ови аскуси се стога називају битуникати (површно, два слоја) или фиситуникати (у контексту ослобађања спора). Након неколико поређења ДНК секвенци, сада је јасно да је друга група гљива које деле ове карактеристике у удаљеном сродству. То су „црни квасци“ из поткласе Цхаетотхyриомyцетидае (Еуротиомyцетес).[7] То значи да локулоаскомицете не сачињавају природну групу.
Референце уреди
- ^ Кирк ПМ, Цаннон ПФ, Минтер ДW, Сталперс ЈА (2008). Дицтионарy оф тхе Фунги.
(10тх изд.). Wаллингфорд: ЦАБИ. стр. 221. ИСБН 978-0-85199-826-8.
- ^ Сцхоцх CL, Цроус ПW, Гроенеwалд ЈЗС, Боехм ЕWА, Бургесс ТИ, Груyтер Ј Де, Хоог ГС Де, Диxон Љ, Грубе M, Гуеидан C, Харада Y, Хатакеyама С, Хираyама К, Хосоyа Т, Хухндорф СМ, Хyде КД, Јонес ЕБГ, Кохлмеyер Ј, Круyс Å, Ли YМ, Лüцкинг Р, Лумбсцх ХТ, Марвановá L, Мбатцхоу ЈС, МцВаy АХ, Миллер АН, Мугамби ГК, Муггиа L, Нелсен МП, Нелсон П, Оwенсбy ЦА, Пхиллипс АЈЛ, Пхонгпаицхит С, Поинтинг СБ, Пујаде-Ренауд V, Раја ХА, Ривас Плата Е, Роббертсе Б, Руибал C, Сакаyарој Ј, Сано Т, Селбманн L, Схеарер ЦА, Схироузу Т, Слипперс Б, Суетронг С, Танака К, Волкманн-Кохлмеyер Б, Wингфиелд МЈ, Wоод АР, Wоуденберг ЈХЦ, Yонезаwа Х, Зханг Y, Спатафора ЈW (2009). „А цласс-wиде пхyлогенетиц ассессмент оф Дотхидеомyцетес” (ПДФ). Студиес ин Мyцологy. 64: 1—15. ПМЦ 2816964
. ПМИД 20169021. дои:10.3114/сим.2009.64.01. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 09. 2011. г. Приступљено 2010-02-04.
- ^ Wијаyаwардене, Налин; Хyде, Кевин; Ал-Ани, Лаитх Кхалил Таwфееq; Сомаyех, Долатабади; Стадлер, Марц; Хаелеwатерс, Даннy; et al. (2020). „Оутлине оф Фунги анд фунгус-лике таxа”. Мyцоспхере. 11: 1060—1456. дои:10.5943/мyцоспхере/11/1/8 .
- ^ Хиббетт ДС, Биденра M, Бисцхофф ЈФ, Блацкwелл M, Цаннон ПФ, Ерикссон ОЕ, Хухндорф С, Јамес Т, Кирк ПМ, Лüцкинг Р, Лумбсцх Т, Лутзони Ф, Матхенy ПБ, Мцлаугхлин ДЈ, Поwелл МЈ, Редхеад С, Сцхоцх CL, Спатафора ЈW, Сталперс ЈА, Вилгалyс Р, Аиме MC, Аптроот А, Бауер Р, Бегероw D, Беннy ГЛ, Цастлебурy ЛА, Цроус ПW, Даи Y-C, Гамс W, Геисер ДМ, Гриффитх ГW, Гуеидан C, Хаwксwортх DL, Хестмарк Г, Хосака К, Хумбер РА, Хyде К, Иронсиде ЈЕ, Кољалг У, Куртзман ЦП, Ларссон К-Х, Лицхтwардт Р, Лонгцоре Ј, Миадликоwска Ј, Миллер А, Монцалво Ј-M, Мозлеy-Стандридге С, Оберwинклер Ф, Пармасто Е, Рееб V, Рогерс ЈД, Роуx C, Рyварден L, Сампаио ЈП, Сцхüßлер А, Сугиyама Ј, Тхорн РГ, Тибелл L, Унтереинер WА, Wалкер C, Wанг З, Wеир А, Wеиß M, Wхите MM, Wинка К, Yао Y-Ј, Зханг Н (2007). „А хигхер-левел пхyлогенетиц цлассифицатион оф тхе Фунги”. Мyцологицал Ресеарцх. 111 (Пт 5): 509—47. ЦитеСеерX 10.1.1.626.9582 . ПМИД 17572334. дои:10.1016/ј.мyцрес.2007.03.004.
- ^ Лумбсцх ХТ, Хухндорф С (2007). „Wхатевер хаппенед то тхе пyреномyцетес анд лоцулоасцомyцетес?”. Мyцологицал Ресеарцх. 111 (Пт 9): 1064—1074. ПМИД 18029164. дои:10.1016/ј.мyцрес.2007.04.004.
- ^ Луттрелл ЕС, 1951. Таxономy оф Пyреномyцетес. Университy оф Миссоури Студиес 24, 1–120.
- ^ Геисер, ДМ; Гуеидан, C; Миадликоwска, Ј; Лутзони, Ф; Кауфф, Ф; Хофстеттер, V; Фракер, Е; Сцхоцх, CL; Тибелл, L; et al. (2006). „Еуротиомyцетес: Еуротиомyцетидае анд Цхаетотхyриомyцетидае”. Мyцологиа. 98 (6): 1053—1064. ПМИД 17486980. дои:10.3852/мyцологиа.98.6.1053.
Спољашње везе уреди
- Трее оф Лифе Дотхидеомyцетес
- Сцхоцх, Цонрад L.; Спатафора, Јосепх W.; Лумбсцх, Х. Тхорстен; Хухндорф, Сабине M.; Хyде, Кевин D.; Гроенеwалд, Јоханнес З.; Цроус, Педро W. (2009). А пхyлогенетиц ре-евалуатион оф Дотхидеомyцетес (ПДФ). Студиес ин Мyцологy. 64. ЦБС-КНАW Фунгал Биодиверситy Центре. стр. 1—15С10. ИСБН 978-90-70351-78-6. ИССН 1872-9797. ПМЦ 2816964 . ПМИД 20169021. дои:10.3114/сим.2009.64.01. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 08. 2017. г. Приступљено 15. 12. 2023.