Дрељ (касетна авио бомба)

Дрељ- руске планирајућа касетна авио бомба, развијена у фирми НВО „Басалт“[1]. Дрељ у преводу са руског значи бушилица, тако да се у америчкој војној литератури помиње као руска бушилица.

Ова касетна авио бомба може да лети као „једрилица“ и да тако прелети „десетине километара“. Предвиђена је за уништавање „тешке ратне технике противника“, а сама се наводи на циљ. Ове карактеристике омогућавају авиону који носи „Дрељ“ да уопште не ризикује, односно - да не улази у зону дејства противничког система ПВО. Дрељ је практично немогуће уочити на радару, а од тренутка када је авион испусти моћи ће да до циља прелети још најмање 30 километара“. Дрељ или "Бушилица" је опремљена системима за идентификацију непријатеља и радио-електронским уређајима, што је чини имуном на сметње.

Опште информације уреди

„Дрељ“ – планирајућа касетна авио бомба намењена је за уништавање тенкова, земаљских радара и система ПВО. Бојеви пробојни елементи су опремљени топлотним и радарским главама за самонавођење, а целокупан електронски систем навођења бомбе одликује висок степен отпорности на интензивно противелектронско дејство од стране непријатеља. Још једна изузетно важна одлика ове бомбе је радарска невидљивост или „стелтност“. Према наводима стручњака, бомбу је готово немогуће открити са радарским средствима ПВО, укључујући и пасивне видове откривања ваздушних објеката, као што су оптоелектронски системи.

Унифицирана планирајућа касетна бомба ПБК-500У СПБЭ-К или једноставно „Дрељ“ (развио је НПО „Базалт“[1] који је део „Техмаша“), намењена је уништавању непријатељске оклопне борбене технике, земаљских радарско-осматрачких капацитета и командних места. Главна предност ове бомбе у односу на постојеће, огледа се у томе, што авион који носи ову бомбу може да је отпусти са даљине од неколико десетина километара далеко од циља. Овако нешто није могуће остварити са планирајућим и гравитационим ваздухопловним бомбама које се тренутно налазе у наоружању руских Ваздушно-космичких снага. Нова авионска бомба може бити бачена на непријатеља са удаљености од 30 километара, што омогућава употребу касетне авио бомбе без уласка у непријатељску зону ПВО, а захваљујући систему сателитске навигације ГЛОНАСС, добијени су високи параметри прецизности приликом удара по циљаном објекту. Главни носач ове касетне авио бомбе требало би да буде авион Су-57[2], а вероватно да ће бити оспособљени и други типови авиона који ће користити ове касетне бомбе.

Бомба је опремљена са 15 самоциљајућих касетних бомбица. У завршном делу путање касетне бобице се одвајају од бомбе и спуштају се падобраном, циљајући циљ уз помоћ радара и инфрацрвених сензора. Њихова главна мета су тенкови, где погађају најмање заштићену горњу површину тенка. Главна предност Дреља (бушилице) је ниска цена, у комбинацији са прихватљивом тачношћу и дометом. Ниска цена омогућава употребу ових бомби у масовним размерама.

Од маја 2021. године[3] испитивања ваздушне бомбе су при крају. Руске ваздухопловне снаге дрељ или „Бушилицу“ планирају да усвоје већ током 2023.године. Ово је руским новинарима саопштио први човек холдинга „Технодинамика“ (налази се у оквиру државне корпорације Ростех) - Игор Насенков. „Пројекат развоја ваздухопловне бомбе „Дрељ“ је у фази завршетка и у плану је да се заврши следеће 2022. године. Уколико се према плану реализују блок тестирања током следеће 2022. године у принципу могућа је организација серијске производње и испорука руској армији већ од 2023.године“.

Тактичко-техничке карактеристике уреди

ПБК-500У „Дрељ“ је дугачка 3,1 метара, њен калибар износи 450мм, а укупна маса достиже целих 540кг. Ефективна зона њене употребе по висини се креће од 100-14,000 метара, док је елемент брзине приликом њеног одбацивања ограничен на 1,100 км/ч. Бојеви пробојни елементи су опремљени топлотним и радарским главама за самонавођење, а целокупан електронски систем навођења бомбе одликује висок степен отпорности на интензивно противелектронско дејство од стране непријатеља. Бомба нема никакав додатни погонски блок за достизање свог пројектованог домета. Она га достиже захваљујући одличним аеродинамичним решењима, који јој омогућавају да до свог одредишта долети попут једрилице. Још једна изузетно важна одлика ове бомбе је радарска невидљивост или „стелтност“. Ову бомбу је изузетно тешко открити са радарским средствима ПВО, без обзира на дијапазон исијавања радио-таласа који емитују радари. Такође, ни савремени пасивни видови откривања ваздушних објеката, као што су електро-оптички системи ојачани термовизијским уређајима, тешко детектују ову бомбу. Дакле, њено пресретање од стране земаљских система ПВО је крајње сложено, и питање је дали је уопште изводљиво.

Укупан капацитет касетног блока достиже бројку од 15 самонавођених бојевих елемената. Појединачна маса сваког овог бојевог елемента износи до 20 кг (укупна маса касетне бојеве главе је око 300кг). Навођење авио-бомбе се изводи путем сателитског система ГЛОНАСС. Када бомба достигне свој циљ, на висини од око 250 метара изнад тла долази до активације пуњења које има за циљ да ослободи тј. раздвоји блок са самонавођеном касетном муницијом, која се потом преко радарских и термовизијских самонавођених бојевих глава парцијално наводе на циљ, Посебно је интересантна чињеница да се овакав тип бомбе може употребити и на правцу где је могућ близак судар зараћених страна, где посебни алгоритми примењени у самонавођеном управљачком блоку, могу да разликују сопствену технику од туђе.

Неколико ових бомби, могу да ликвидирају цео један тенковски батаљон непријатељске војске, што даје значајну предност на фронту. Осим кумулативне муниције, ова бомба може да садржи и специјално пројектоване бојеве главе БЕТАБ-M за пробијање армираног-бетонских конструкција испод којих се крије непријатељ или његова борбена техника. Дакле, ради се о бомби која заиста има широку лепезу борбене примене.

Руски конструктори планирају интеграцију и помоћног ракетног мотора, то јест да опреме високоенергетским мотором који ће за 2-3 пута повећати ефективни домет ове бомбе. Претпоставка је да ће се веома брзо појавити верзија авио-бомбе „Дрељ“ великог домета, са интегрисаним мотором, што ће омогућити овој бомби да уништава циљеве на даљинама већим од 85км.

  • Тежина - 540кг.
  • Дужина - 3100мм.
  • Максимални пречник је 450мм.
  • Даљина одбацивања бомбе од циља је 30км.
  • Укупан капацитет је 15 касетних авио бомбица.
  • Тежина касетне авио бомбице је 20кг.
  • Сателитско навођење ГЛОНАСС.
  • Глава касетне бомбице је опремљена са топлотним и радарским главама за самонавођење, а специјално пројектоване бојеве главе БЕТАБ-M служе за пробијање армираног- бетонских конструкција.
  • Висина бомбардовања је од 100м до 14.000м при брзини од 700км/х до 1100км/х[4].

Упоређивање ове касетне авио бомбе са америчким панданима уреди

Према речима руских конструктора, тип самонавођене субмуниције, која је примењена у авио-бомби „Дрељ“, знатно је „интелигентнији“ у односу на тип и врсту муниције која се користи код америчког пандана АГМ-154. Руска самонавођена бојева глава која је примењена код касетних самонавођених бојевих елемената бомбе, значајно је савршенија и самим тим осетљивија него код америчког решења.

Такође, за разлику од америчке навођене бомбе АГМ-154, само један руски "Дрељ" са лица земље може да збрише 6-10 јединица борбене оклопне технике (код америчког пандама опсег се креће од 3-5 оклопних јединица), што је демонстрирано приликом испитивања.

У САД-у је успешно реализовано испитивање авионског ГБУ-53 / Б СтормБреакер, који ће бити део полуаутоматског комплекса високо прецизних оружја Голден Хорде. Она се неће ослањати само на глобални систем позиционирања, кроз који уништава своје циљеве. Бомба ће моћи сама да пронађе и уништи своју мету.

Захваљујући имплементираном систему вештачке интелигенције, који је интегрисан са аутоматским циљањем, ова „паметна“ бомба је у стању да самостално проналази копнене циљеве, врши њихов избор и у случају покушаја „бекства“ одступа из свог правца, прати циљ и онда га уништи.

"Систем навођења је модернизована мета која се састоји од радара и инфрацрвеног сензора. Има функцију препознавања и одабира циљева (сопствена). Читав процес изводи систем вештачке интелигенције заснован на великој бази података прикупљених од стране инжењера развојне компаније".

Ова бомба се може водити стазом дугом 73+ км. Приликом уласка у непосредну зону у којој се налази мета активира се борбени режим. У овом режиму бомба може сама да ухвати своју мету и уништи је без икакве помоћи људског оператера. Бомба може да делује у условима слабе оптичке видљивости (магла, дим, дан / ноћ).

Као што се ишчитава из доступног материјала, ваздушна бомба СтормБреакер нема велике димензије. Његова тежина је око 115 кг. Захваљујући овим предностима, један авион може носити већу количину ових бомби. На пример, амерички ловац-бомбардер Ф-15Е може на својим носачима носити до 28 ових бомби, а ловац пете генерације Ф-35 може носити до 30. У даљем развоју ове бомбе, Американци планирају да је прилагоде за употребу на стратешким бомбардерима Б-52, Б-1Б и Б-2. Процењује се да ови авиони могу да носе до 100 ових бомби.

Руска авио касетна бомба се од свог америчког конкурента разликује по већој разарајућој снази. Америчка бомба има већи домет и прецизност, али је много скупља за производњу. Процењује се да ће Руска бомба сустићи СтормБреакер у смислу ефективног домета када буде била усвајена у наоружање ваздушно-космичких снага Русије.

Види још уреди


Референце уреди

Спољашње везе уреди