Древни Асини
Древни Асини (грч. Ἀσίνη ) данас археолошко налазиште у Грчкој, у прошлости је био древни антички град на обали Арголиде, у Грчкој. Иако први трагови цивилизације на овом простору потичу још из неолитског периода – археолошки остаци Древног Асинија датирају се на период бронзаног доба. Град ће остати запамћен и по томе што је имао своју сопствену флоту, која је заједно са другим грчким градовима учествовала у Тројанском рату. Тренутно су од овог древног града сачувани фрагменти рушевина из различитих историјских раздобља: почев од бронзаног доба па све до средњег века.
| Древни Асини | |
|---|---|
 Археолошки локалитет Асини | |
| Место | Толо  |
| Саграђен | 3. век - 4. век |
| Градитељ | Дрпопсоми |
| Тип структуре | град |
 Асини | |
Положај и размештај уреди
Смештен је на полуострву Пелопонез, 8 километра југоисточно од Нафплиона и нешто више од једног километра североисточно од Толона, данас, у близини његовог новоизграђеног предграђа, на високој литици на обали Аргоског залива, у Грчкој.[1][2]
Његови остаци су откривени на акрополу, у доњем граду, у пољу североисточно од акрополе и на планини Барбуна. Акропољ и доњи град били су окружени хеленистичким утврђеним бедемом са кулама. Градска капија која је водила у доњи град, преуређена је у римско и венецијанско време. На врху акрополе налази се хеленистичка преса за маслине или грожђе.
Историја уреди
Прва насеља у овом древном граду датирају из 2600 — 1900. године п. н. е, када је у доба Микенске културе град био лучко средиште, са већом флотом бродова. Првобитна насеље са остацима из раног, средњег, и касног хеладског, протогеометријског и геометријског периода, напуштена су око 700. године п. н. е., да би поново била насељена након 300. године п. н. е, у хеленистичко и римско доба.
Место помињу Хомер,[3] Страбо,[4] Птолемеј,[5][2] и Паусаниас,[6] у опису Пелопонеза, који су древне становнике Асине називали Дрпопсоми јер су веровали да су пореклом из Дриопа (по њиховом мишљењу, сина Аполона). Пратпоставља се да су они првобитно живели у близини Парнассуса, да би након пораза у битци с Хераклом, допловили бродовима на Пелопонез и одатле послали апел за помоћ краљу Еуристеју (који је мрзео Херкулеса), и који им је одобрио да бораве у Асиноу Арголиде.[1]
I Паусанија и Страбо у својим делима спомињању Асини у Илијади, у којој су навели попис градова који су обезбеђивали бродове за Тројанску кампању.[6][4]
Снажни Ајаx Теламониус довео је са собом дванаест Саламиних бродова и поставио их тамо где су стајале фаланге Атињана. У Аргосу су живели људи који су насељавали Тиринт, Хермион и Асини, који леже у дубокој ували ... Хомер. Илиада.[3]
Почетком 8. века п. н. е. становници Асинија придружили су се кампањи спартанског краља Никандера у Арголису. Заједно са њим опустошили су земље Аргоса. Након што су се Спартанци вратили кући, Аргиве су заједно са својим краљем Ератом опколили Асини. Становници Асинија су се храбро бранили, али након што су Аргиви заузели зид тврђаве, становници Асиниа су укрцали своје жене и децу на бродове и напустили град, крећући се према спартанским поседима.
Спартанци су прогнаницима уступили земљу за насељавање у Месинији. Тада је основан нови град са истим именом - Асини (сада - Корони),[7] о томе говориовај цитат Паусаниаса:
Аргибијци су, након што су уништили Асину до темеља и припојили ову земљу својој, оставили нетакнути само храм Аполона Питеја...[6]
Опустошени град су становници потпуно напустили око 400 година (до 300. године п. н. е.).
У хеленистичко доба град је поново насељен и тада поново доживљава успон, да би у другој половини 2. века, град становници поново напустили и он се претворио у рушевину, у којој је остао видљив сачувани храм Аполона, о чему сведочи и Паусаниас.[6]
Нови бедема око града изградили су Византинци у периоду од 6. до 7. века и Млечани (1690 — 1715).
Материјални остаци уреди
На простору археолошког локалитета Древни Асини пронађени су остаци архитектуре из раног и средњег хеладског, касног трећег хеладског, геометријског, хеленистичког и римског доба. Међу налазима значајне су:
- две ране хеладске куће са апсидалним крајевима.
- римско купатило,
- велики резервоар из хеленистичког или римског доба,
- гробна места из различитих периода која се састоје од циста, питхоја, шахтова или одсечених гробова.
Једна од кућа која је важна касно-микенска грађевина састојала се од најмање девет соба, од којих је једна имала два постоља и култни изрез у једној кованици.
Постоје и микенске гробнице на североисточној и северној страни планине Барбоуна. На јужној страни брда ископане су геометријске камене поставке, а на горњем платоу планине нађена је архаична грађевина, можда Храм Аполона Питаја, који спомиње Паусанија.
Рани и касни микенијски, протогеометријски и геометријски остаци и гробнице средњег хелејског, протогеометријског и архаичног датума пронађени су у недавним ископинама у пољу југоисточно од акрополе. Рани микенски и геометријски зидови кућа такође су откривени на најнижој падини планине. Барбоуна, управо насупрот акрополе. На истој падини пронађени су и трагови гробља средњег хеладског периода.
Главни артефакти са овог локалитета се налазе у музеју у Нафплиону, у Упсали и у Музеју медитеранских старина у Стокхолму.
-
Фигура фемминиле миценеа -
Васо да Дендра -
Васо делл'VIII сец а.C. -
Паноплиа ди Дендра
Извори уреди
- ^ а б Е. Цуртиус, Пелопоннесос (1852) II 167фф
- ^ а б Х. Сцхлиеманн, Тирyнс (1886) 48фф
- ^ а б Хом. Ил. 2.560
- ^ а б Страб. 8.4.4, 8.6.3, 8.6.11, 8.6.13, 8.16.17
- ^ Птол. 3.16.20
- ^ а б в г Паус. 2.28.2, 2.36.4-5, 3.7.4, 4.8.3, 4.24.4, 4.27.8, 4.34.9-12
- ^ L. Ренаудин, Ноте сур ле сите д'Асинé ен Арголиде,” БЦХ 45 (1921) 295фф
Литература уреди
- Ј. Г. Фразер, Паус. Дес. Гр. V (1898) 601фф
- А. W. Перссон, „Рецхерцхес прéлиминаирес ен вуе де фоуиллес суéдоисес,” БЛунд (1920-21) 17фф
- А. W. Перссон, Аперçу провисоире дес рéсултатс обтенус ау цоурс дес фоуиллес д'Асинé фаитес ен 1922, БЛунд (1922-23) 25фф
- О. Фрöдин & Перссон, Раппорт прéлиминаире сур лес фоуиллес д'Асинé 1922-1924, БЛунд (1924-1925) 23фф
- Перссон, Асине (1931); Фрöдин & Перссон, Асине: Ресултс оф тхе Сwедисх Еxцаватионс 1922-1930 (1938)МПИ
- Р. L. Сцрантон, Греек Wаллс (1941); Н. Валмин, Вид винрöтт хав, 2д рев. ед. (1953) 11-25
- Р. Хäгг, Геометрисцхе Грäбер вон Асине, Опус. Атхен. 6 (1965) 116фф
- C. Г. Стyрениус & А. Видéн, Неw Еxцаватионс ат Асине, ААА 4 (1971) 147-148
- С. Диетз, Кистеграве фин ен фøрсте граеск сторхедстид—ен форелøбиг медделелсе фра удгравнингерне и Асине, Фра Натионалмусеетс арбејдсмарк (1971) 57-70
- I. & Р. Хäгг, Еxцаватионс ин тхе Барбоуна Ареа ат Асине, 1, Бореас 4.1 (1973) wитх библиограпхy он пп. 14-15; Р. Хäгг, “Дие Грäбер дер Арголис, 1. Лаге унд Форм дер Грäбер,” Бореас 7.1 (1974) 47-56.
- Диод. Сиц. 4.37.2;
- Херодиан 1. 333Л;
- Ниц. Дам. 38 (ФХГ 3.376).
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Древни Асини на Викимедијиној остави
- Асине, Арголид, Грееце. — Тхе Принцетон Енцyцлопедиа оф Цлассицал Ситес (језик: енглески)