Еикозапентаеноинска киселина
Еикозапентаеноинска киселина (ЕПА, икозапентаеноинска киселина) је омега-3 масна киселина. У физиолошкој литератури, она се назива 20:5(н-3). Њено тривијално име је тимнодонска киселина. ЕПА је карбоксилна киселина са 20-угљеника у ланцу и пет цис двоструких веза; Прва двострука веза је лоцирана на трећем угљенику са омега краја.
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
(5Z,8Z,11Z,14Z,17Z)-5,8,11,14,17-ikozapentaenoinska kiselina
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| ECHA InfoCard | 100.117.069 | ||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| C20H30O2 | |||
| Моларна маса | 302,451 g/mol | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
ЕПА и њени метаболити делују у телу путем њихових интеракција са метаболитима арахидонске киселине. ЕПА је полинезасићена масна киселина (ПУФА) која делује као прекурзор простагландина-3 (који инхибира агрегацију тромбоцита), тромбоксана-3, и леукотриена-5.
Извори уреди
У људској храни она је присутан у рибљем уљу, и у разним типовима јестиве морске траве. Она је такође присутан у људском млеку.
Риве природно не производе ЕПА, него је добијају из алги које конзумирају.[1][2] ЕПА обично није присутна код виших биљки.[3]
Клинички значај уреди
Амерички Национални институт за здравље на свом MedlinePlus сајту наводи обољења за која је познато да је ЕПА ефективан третман (сама или заједно са другим ω-3 изворима).[4] Она је првенствено значајна због способности снижавања инфламације.
Међу омега-масним киселинама, сматра се да ЕПА потенцијално може да буде корисна у третману менталних обољења, као што је шизофренија.[5][6] Неколики студија је установило додатну редукцију изражености симптома болести при употреби додатних количина ЕПА.
Референце уреди
- ^ Yвонне Бисхоп-Wестон. „Плант басед соурцес оф веган & вегетариан Доцосахеxаеноиц ацид - ДХА анд Еицосапентаеноиц ацид ЕПА & Ессентиал Фатс”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2013. г. Приступљено 5. 08. 2008.
- ^ Јесс Халлидаy (12. 1. 2007). „Wатер 4 то интродуце алгае ДХА/ЕПА ас фоод ингредиент”. Приступљено 9. 02. 2007.
- ^ Симопоулос, Артемис П (2002). „Омега-3 фаттy ацидс ин wилд плантс, нутс анд сеедс” (ПДФ). Асиа Пацифиц Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 11 (Суппл 2): С163—73. дои:10.1046/ј.1440-6047.11.с.6.5.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 12. 2008. г. Приступљено 16. 10. 2012.
- ^ НИХ Медлине Плус. „МедлинеПлус Хербс анд Супплементс: Омега-3 фаттy ацидс, фисх оил, алпха-линолениц ацид”. Приступљено 14. 2. 2006.
- ^ Пеет M, Бринд Ј, Рамцханд ЦН, Схах С, Ванкар ГК (2001). „Тwо доубле-блинд плацебо-цонтроллед пилот студиес оф еицосапентаеноиц ацид ин тхе треатмент оф сцхизопхрениа” (ПДФ). Сцхизопхрениа Ресеарцх. 49 (3): 243—51. ПМИД 11356585. дои:10.1016/С0920-9964(00)00083-9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 08. 2010. г. Приступљено 16. 10. 2012.
- ^ Сонг C, Зхао С (2007). „Омега-3 фаттy ацид еицосапентаеноиц ацид. А неw треатмент фор псyцхиатриц анд неуродегенеративе дисеасес: а ревиеw оф цлиницал инвестигатионс”. Еxперт Опин Инвестиг Другс. 16 (10): 1627—38. ПМИД 17922626. дои:10.1517/13543784.16.10.1627.