Ентерална исхрана
Ентерална исхрана је облик артефицијалне исхране који подразумева уношење хранљивих материја преко дисгестивног система. Исхрана болесника је важан део лечења, најчешће као допунска или помоћна тераија, а понекад је и основни облик терапије. У ширем смислу нутритивна исхрана обухвата све облике исхране болесника, док у ужем смислу обухвата исхрану болесника са измењеним могућностима за нормалну исхрану и примењује се као ентерална и/или интравенска (парентерална) исхрана.[1]
Ентерална исхрана се најчешће примењује код болесника који не могу да уносе храну природним путем и на одговарајући начин и подразумева примену модификоване хране, која се у организам уноси путем сонди или преко нутритивних стома директно у желудац или почетне делове танког црева.[2]
Значај уреди
Ентерална исхрана која се заснова на физиолошким принципима уноса хране у организам, има бројне предности у односу на интравенску исхрану, посебно после развоја савремених нутритивних формула и прецизних инфузионих система. Нутритивна подршка смањује последице гладовања, одржава функцију органа и убрзава опоравак.
Дуготрајна поштеда органа за варење неповољно делује на неурохуморалне механизме дигестије и очување анатомско–функционалног интегритета желудачноцревне слузокоже, тако да се ентерална исхрана не умањују значај примене интравенске (парентералне) исхране у ситуацијама када је она метод избора.[3][4][5]
Предности ентералне исхране у односу на интравенску исхрану огладају се у томе што се компликација јављају редје, а и ако се јаве оне су у блажем облику.[6]
Мање од 30% болесника на ентералној исхрани добија 90% потребног енергетског уноса до трећег-четвртог дана; па се додаком интарвенске исхране на већ постојећу ентералној исхрану може постићи нутритивни од 100% након 4 дана.
- Предности ентералне исхране
- Природан пут уноса хране
- Препарати за ентералну исхрану могу да садрже корисне материје као што су пробиотици, пребиотици и дијетна влакна, којих нема у парентералним растворима.
- Нема могућности инфекције преко ЦВК и мала могућност за транслокацију бактерија
- Стимулише имунски систем у желудачноцревном систему
- Очуван је интегритет цревне и синтетска функција цревне слузокоже
- Очувана је перфузија црева
- Она је јефтинија начин исхране у односу на интравенску исхрана и пацијентима обезбедјује бољи квалитет живота и већи комодитет.
Најчешћи поремећаји здравља који захтевају ентералну исхрану уреди
| Поремећаји | Индикације (типичне болести) |
|---|---|
|
|
|
|
|
|
Контраинидкације уреди
Најважније контраиндикације за ентералну исхрану су:
- опструкција црева (илеус),
- упорно повраћање,
- тежак ентероколитис, радијациони ентеритис,
- смањење апсорптивне површине црева (мања од 60-80 цм,)
- крварење из горњих партија дигестивног система,
- неприступачан гастроинтестинални систем,
- сепса.
Компликације уреди
Специфично за ентералну исхрану је чешћа појава хиперволемије, осмотске дијареје (пролива) и полиурије са дехидратацијом због уноса велике запремине хране или хиперосмоларних ентералних препарата. Зато спроводјење ентералне исхране треба започети са малим количинама и наставити постепеном применом све обилнијим оброцима. Компликација у ентералној исхрани и могу се испољити као:
- Механичке компликације
Најчешће механичке компликације су желудачноцревне. Овај облик компликација у ентералној исхрани све је ређи због великог напретка у технологији.
- Метаболичке компликације
Метаболичке компликације код ентералне исхране су обично резултат неодговарајућег нутритивног плана или инсуфицијентног мониторинга нутритивне терапије. Овај облик компликација у ентералној исхрани сличне је етиологије као код интравенске исхране, али се оне јављају редје и лакшег су облика.
Производи за ентералну исхрану уреди
Постоје три основне врсте производа који се користи у ентералној исхрани:
- Уобичајена храна миксована и пропасирана (млеко и производи од млека, јаја, бутер, бујони, пасирано месо, пире од воћа и поврћа),
- Препарати у праху којима се додаје вода или млеко у току припреме за употребе
- Готови фармацеутски производи.
Извори уреди
- ^ Николић M. ур. Дијететика, WУС Аустриа, Медицински факултет, Ниш, 2008.стр.190-197.
- ^ Андресон ДМ. Нутритионал ассесмент анд тхерапеутиц интервентион фот тхе претерм инфант: Цлиниц ин Перинатол 2002; 29 : 313-326.
- ^ Андресон МС. Ентерал нутртион ин Метаболиц анд Нутрион Царе оф тхе Неонате.
- ^ Аткинсон С. Хуман милк феединг оф тхе Мицропремие. Цлиниц ин Перинатол 2000; 27:1; 235-247.
- ^ Неwелл СЈ. Ентерал феединг оф Мицропремие. Цлиниц ин перинатол 2000; 27:1; 221-234.
- ^ Зиеглер ЕЕ., П. Ј. Тхуреен анд С. Ј. Царлсон: А аггрессиве нутртион оф тхе верy лоw биртх wеигхт инфант. Цлиниц ин Перинатол 2002; 29: 225-244.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
