Ентерална исхрана

Ентерална исхрана је облик артефицијалне исхране који подразумева уношење хранљивих материја преко дисгестивног система. Исхрана болесника је важан део лечења, најчешће као допунска или помоћна тераија, а понекад је и основни облик терапије. У ширем смислу нутритивна исхрана обухвата све облике исхране болесника, док у ужем смислу обухвата исхрану болесника са измењеним могућностима за нормалну исхрану и примењује се као ентерална и/или интравенска (парентерална) исхрана.[1]

Ентерална исхрана се најчешће примењује код болесника који не могу да уносе храну природним путем и на одговарајући начин и подразумева примену модификоване хране, која се у организам уноси путем сонди или преко нутритивних стома директно у желудац или почетне делове танког црева.[2]

Значај уреди

Ентерална исхрана која се заснова на физиолошким принципима уноса хране у организам, има бројне предности у односу на интравенску исхрану, посебно после развоја савремених нутритивних формула и прецизних инфузионих система. Нутритивна подршка смањује последице гладовања, одржава функцију органа и убрзава опоравак.

Дуготрајна поштеда органа за варење неповољно делује на неурохуморалне механизме дигестије и очување анатомско–функционалног интегритета желудачноцревне слузокоже, тако да се ентерална исхрана не умањују значај примене интравенске (парентералне) исхране у ситуацијама када је она метод избора.[3][4][5]

Предности ентералне исхране у односу на интравенску исхрану огладају се у томе што се компликација јављају редје, а и ако се јаве оне су у блажем облику.[6]

Мање од 30% болесника на ентералној исхрани добија 90% потребног енергетског уноса до трећег-четвртог дана; па се додаком интарвенске исхране на већ постојећу ентералној исхрану може постићи нутритивни од 100% након 4 дана.

Предности ентералне исхране
  • Природан пут уноса хране
  • Препарати за ентералну исхрану могу да садрже корисне материје као што су пробиотици, пребиотици и дијетна влакна, којих нема у парентералним растворима.
  • Нема могућности инфекције преко ЦВК и мала могућност за транслокацију бактерија
  • Стимулише имунски систем у желудачноцревном систему
  • Очуван је интегритет цревне и синтетска функција цревне слузокоже
  • Очувана је перфузија црева
  • Она је јефтинија начин исхране у односу на интравенску исхрана и пацијентима обезбедјује бољи квалитет живота и већи комодитет.

Најчешћи поремећаји здравља који захтевају ентералну исхрану уреди

Поремећаји Индикације (типичне болести)
  • Протеинско-енергетска малнутриција (губитак ТТ > 10% и/или албумин <3,5 г/дл),
  • Нормална исхрањеност са уносом хране < 50% од енергетских потреба,
  • Хиперметаболичка стања
  • малигне болести
  • цистична фиброза
  • анорексија нервоза, тешка депресија
  • успорен раст
  • миастенија гравис
  • тешка срчана или респираторна инсуфицијенција
  • опекотине и повреде
  • ХИВ
  • Поремећај варења,
  • Поремећаји апсорпције,
  • Поремећаји метаболизма
  • тешка пареза желуца
  • запаљење панкреаса
  • уродјени поремећаји метаболизма
  • хепаторенална инсуфицијенција
  • Кронова болест
  • синдром кратких црева
  • радиотерапија и хемиотерапија
  • Неодговарајућа исхрана на уста,
  • Поремећаји гутања
  • оштећење централног нервног система
  • неуролошке болести
  • повреде лица, посебно уста или једњака
  • максилофацијалне болести
  • конгениталне аномалије
  • кома

Контраинидкације уреди

Најважније контраиндикације за ентералну исхрану су:

  • опструкција црева (илеус),
  • упорно повраћање,
  • тежак ентероколитис, радијациони ентеритис,
  • смањење апсорптивне површине црева (мања од 60-80 цм,)
  • крварење из горњих партија дигестивног система,
  • неприступачан гастроинтестинални систем,
  • сепса.

Компликације уреди

Специфично за ентералну исхрану је чешћа појава хиперволемије, осмотске дијареје (пролива) и полиурије са дехидратацијом због уноса велике запремине хране или хиперосмоларних ентералних препарата. Зато спроводјење ентералне исхране треба започети са малим количинама и наставити постепеном применом све обилнијим оброцима. Компликација у ентералној исхрани и могу се испољити као:

Механичке компликације

Најчешће механичке компликације су желудачноцревне. Овај облик компликација у ентералној исхрани све је ређи због великог напретка у технологији.

Метаболичке компликације

Метаболичке компликације код ентералне исхране су обично резултат неодговарајућег нутритивног плана или инсуфицијентног мониторинга нутритивне терапије. Овај облик компликација у ентералној исхрани сличне је етиологије као код интравенске исхране, али се оне јављају редје и лакшег су облика.

Производи за ентералну исхрану уреди

Постоје три основне врсте производа који се користи у ентералној исхрани:

  • Уобичајена храна миксована и пропасирана (млеко и производи од млека, јаја, бутер, бујони, пасирано месо, пире од воћа и поврћа),
  • Препарати у праху којима се додаје вода или млеко у току припреме за употребе
  • Готови фармацеутски производи.

Извори уреди

  1. ^ Николић M. ур. Дијететика, WУС Аустриа, Медицински факултет, Ниш, 2008.стр.190-197.
  2. ^ Андресон ДМ. Нутритионал ассесмент анд тхерапеутиц интервентион фот тхе претерм инфант: Цлиниц ин Перинатол 2002; 29 : 313-326.
  3. ^ Андресон МС. Ентерал нутртион ин Метаболиц анд Нутрион Царе оф тхе Неонате.
  4. ^ Аткинсон С. Хуман милк феединг оф тхе Мицропремие. Цлиниц ин Перинатол 2000; 27:1; 235-247.
  5. ^ Неwелл СЈ. Ентерал феединг оф Мицропремие. Цлиниц ин перинатол 2000; 27:1; 221-234.
  6. ^ Зиеглер ЕЕ., П. Ј. Тхуреен анд С. Ј. Царлсон: А аггрессиве нутртион оф тхе верy лоw биртх wеигхт инфант. Цлиниц ин Перинатол 2002; 29: 225-244.


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).