Ентерохепатичка циркулација
Ентерохепатичка циркулација се односи на циркулацију жучних киселина, билирубина, лекова или других супстанци од јетре до жуча, након уласка у танка црева, апсорпције ентероцитима и транспорта назад до јетре. Ентерохепатичка циркулација је посебно важан концепт у пољу токсикологије, јер многи липофилни ксенобиотици подлежу том процесу узрокујући понављајућа оштећења јетре.
Жучне киселине уреди
Хепатоцити метаболизују холестерол до холне киселине и хенодезоксихолне киселине. Ове у липидима растворне жучне киселине су коњуговане (реверзибилно везане) углавном за молекуле глицина или таурина, чиме се формирају у води растворни примарне коњуговане жучне киселине, које се понекад називају „жучним солима”. Ове жучне киселине путују до жучне кесе током интердигестивне фазе, где се складиште и до силазног дела дуоденума кроз заједнички жучни канал. Око 95% жучних киселина које се испоруче у дуоденум бива рециклирано помоћу ентерохепатичке циркулације.
Услед pH вредности у танким цревима, највећи део садржаја жучних киселина је јонизован и углавном се јављају у виду њихових натријумских соли које се називају „примарно коњугованим жучним солима”. У нижем делу танког црева и дебелом цреву, бактерије дехидроксилишу неке примарне соли жучних киселина чиме се формирају секундарне коњуговане жучне соли (које су још увек растворне у води). Дуж проксималног и дисталног илеума, ове коњуговане примарне жучне соли се активно реапсорбују у хепатичку порталну циркулацију. Бактерије разлажу неке примарно и секундарно коњуговане жучне соли назад у форму растворну у липидима, и оне бивају пасивно апсорбоване у хепатичку порталну циркулацију. Коначно, коњуговане жучне киселине са преосталим нејонизованим коњугованим жучним киселинама се пасивно апсорбују.
Венска крв из илеума иде директно у порталну вену и затим у јетрене синусоиде. Тамо хепатоцити екстрахују жучне киселине веома ефективно, и мало пролази кроз здраву јетру и одлази у системску циркулацију.
Нето ефекат ентерохепатичке рециркулације је да се сваки молекул жучне соли поново користи око 20 пута, често више пута током појединачне фазе варења.
Функција уреди
Присуство жучних соли у цревима помаже варење масти и других супстанци.[1]
Билирубин уреди
Билирубин се коњугује са глукуронском киселином у јетри посредством ензима глукуронозилтрансфераза, што га чини растворним у води. Знатан део њега одлази у жуч и стога у танко црево. Мада се 95% излученог билирубиноидног жуча реапбсорбује у танком цреву, коњуговани билирубин се не реапсорбује у танком цреву. Сав коњуговани билирубин у дебелом цреву метаболишу бактерије до уробилиногена, који затим бива даље оксидован до уробилина и стеркобилина. Уробилин, стеркобилин и њихови деградациони продукти дају фекалијама смеђу боју.[2] Међутим, попут жуча, део уробилиногена се реапсорбује и доспева у жуч што је део ентерохепатичке циркулације. Остатак реапсорбованог уробилиногена се излучује у урин, где се конвертује у оксидовану форму, уробилин, која даје урину његову карактеристичну жуту боју.
Лекови уреди
Ентерохепатичка циркулација је разлог што неки молекули који иначе не би били беома токсични могу да постану такви услед процеса рециклирања.
Фармакокинетички модели ентерохепатичке циркулације уреди
Фармакокинетички модели процеса ентерохепатичке циркулације периодично бивају сумирани у прегледима.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Липопротеинс: Липид Дигестион & Транспорт Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2017) бy Јоyце Ј. Диwан. Ренсселаер Полyтецхниц Институте. Ретриевед Јуне 2012
- ^ Кунтз, Ерwин (2008). Хепатологy: Теxтбоок анд Атлас. Германy: Спрингер. стр. 38. ИСБН 978-3-540-76838-8.
- ^ Окоур, M. & Брундаге, Р.C. Цурр Пхармацол Реп (2017) 3: 301. https://doi.org/10.1007/s40495-017-0096-z
