Википедија

Ентнер-Доудорофов пут

Ентнер-Доудорофов пут (ЕД пут) описује пут серије ензимски катализованих хемијских реакција, које су активне у бактеријском примарном метаболизму. То је пут којим се катаболизује глукоза до пирувинске киселине користећи ензиме који су различити од оних који се користе при гликолизи или у путу пентоза фосфата (два метаболичка пута која су широко заступљена код бактерија). ЕД пут су први изучавали Мајкл Доудороф и Натан Ентнер са Бактериолошког департмана Универзитета Калифорније у Берклију 1952. године.[1] Недавни рад на Ентнер–Дуодорофовом путу је показао да његова употреба није ограничена на прокариоте, како се раније мислило. Специфично, постоји директна евиденција да Hordeum vulgare користи Ентнер-Доудорофов пут.[2] Употреба Ентнер-Доудорофовог пута међу другим биљкама као што су маховине и папрати је исто тако широко раширена судећи по прелиминарној анализи података секвенцирања.[2]

Дијаграм Ентнер-Доудорофовог пут (КДПГ: 2-кето-3-дезокси-6-фосфоглуконат)

Особена својства Ентнер-Доудорофовог пута су:

Организми који користе Ентнер-Доудорофов пут

уреди

Постоји неколико бактерија које користе Ентнер-Доудорофов пут за метаболизам глукозе и које немају способност катаболизма гликолизом (е.г., њима недостају есенцијални гликолитички ензими, попут одсуства фосфофруктокиназе код рода Pseudomonas).[3] Родови у којима је овај пут проминентан обухватају Грам-негативне бактерије, као што је наведено испод, Грам-позитивне бактерије, као што је Enterococcus faecalis,[4] као и неколико Archaea, друге дистинктне гране прокариота (и „трећег домена живота, након прокариотских бактерија и еукариота).[5] Већина организама који користе овај пут је аеробна, услед ниског ATP приноса по метаболизованом молекулу глукозе.

Примери бактерија које користе овај пут су:

  • Pseudomonas,[6] род Грам-негативних бактерија
  • Azotobacter,[7] род Грам-негативних бактерија
  • Rhizobium,[8] род Грам-негативних бактерија које су асоциране са биљним кореном и учествују у биљној диференцијацији
  • Agrobacterium,[9] биљни патогени (онкогени) род Грам-негативних бактерија, који такође има биотехнолошку примену
  • Escherichia coli,[6] Грам-негативна бактерија
  • Enterococcus faecalis,[10] Грам-позитивна бактерија
  • Zymomonas mobilis, Грам-негативни факултативни анаероб
  • Xanthomonas campestris,[11] Грам-негативна бактерија која користи овај пут као главну руту обезбеђивања енергије.
  • Hordeum vulgare, јечам користи усес Ентнер-Доудорофов пут.[2]

Ентнер-Доудорофов пут је присутан у многим врстама Archaea, чији метаболизми „подсећају ... по [њиховој] комплексности на оне код бактерија и нижих еукариота”. Овај метаболички пут је обично обухваћен, као и Ембден-Мејерхоф-Парнасов пут гликолизе, али најчешће као јединствене, модификоване варијанте.[5]

Референце

уреди
  1. ^ Натхан Ентнер; Мицхаел Доудорофф (1952). „Глуцосе анд глуцониц ацид оxидатион оф Псеудомонас саццхаропхила” (ПДФ). Ј. Биол. Цхем. 196: 853—862. Приступљено 3. 8. 2015. 
  2. ^ а б в Цхен, Xи, ет ал. "Тхе Ентнер–Доудорофф патхwаy ис ан оверлоокед глyцолyтиц роуте ин цyанобацтериа анд плантс." Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес (2016): 201521916.
  3. ^ Цонwаy,Т. (1992) "Тхе Ентнер-Доудородд патхwаy: хисторy, пхyсиологy анд молецулар биологy" Мицробиологy оф Ревиеwс 103(19; Маy), пп. 1-28, ДОИ , сее [1]
  4. ^ Wиллеy; Схерwоод; Wоолвертон (2009). Пресцотт'с Принциплес оф Мицробиологy. 
  5. ^ а б Брäсен C.; D. Ессер; Б. Рауцх & Б. Сиеберс (2014) "Царбохyдрате метаболисм ин Арцхаеа: цуррент инсигхтс инто унусуал ензyмес анд патхwаyс анд тхеир регулатион," Мицробиол. Мол. Биол. Рев. 78(1; Марцх), пп. 89-175, ДОИ 10.1128/ММБР.00041-13, сее „Арцхивед цопy” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 11. 2015. г. Приступљено 4. 8. 2015.  ор [2], аццессед 3 Аугуст 2015.
  6. ^ а б Пеекхаус Н, Цонwаy Т (1998). „Wхат'с фор диннер?: Ентнер-Доудорофф метаболисм ин Есцхерицхиа цоли.”. Ј Бацтериол. 180 (14): 3495—502. ПМЦ 107313  . ПМИД 9657988. 
  7. ^ Мицхаел П. Степхенсон; Франк А. Јацксон; Едwин А. Даwес (1978). „Фуртхер Обсерватионс он Царбохyдрате Метаболисм анд итс Регулатион ин Азотобацтер беијеринцкии”. Јоурнал оф Генерал Мицробиологy. 109 (1): 89—96. дои:10.1099/00221287. 
  8. ^ Куyкендалл, L. Давид; Јохн M. Yоунг; Есперанза Мартíнез-Ромеро; Аллен Керр & Хироyука Саwада (2006) Генус I. Рхизобиум Франк 1889, 389АЛ [Ордер VI. Рхизобиалес орд. нов., Фамилy I Рхизобиацеае Цонн 1938, 321АЛ (L. Давид Куyкендалл, Ед.)], пп. 324-339, ин Бергеy'с Мануал® оф Сyстематиц Бацтериологy, Вол. 2 Тхе Протеобацтериа, Парт 3 Тхе Алпха-, Бета-, Делта-, анд Епсилонпротеобацтериа, (Дон Ј. Бреннер, Ноел Р. Криег, Јамес Т. Сталеy, Вол. Едс., Георге M. Гарритy, Ед.-ин-Цхиеф), Неw Yорк, НY, УСА: Спрингер Сциенце & Бусинесс, ISBN 0387241450, [3], accessed 3 August 2015.
  9. ^ Arthur LO, Nakamura LK, Julian G, Bulla LA (1975). „Carbohydrate catabolism of selected strains in the genus Agrobacterium.”. Appl Microbiol. 30 (5): 731—7. PMC 187263  . PMID 128316. 
  10. ^ Goddard J.L.; J.R. Sokatch (1964). „2-Ketogluconate fermentation by Streptococcus faecalis.”. J. Bacteriol. 87: 844—851. PMC 277103  . PMID 14137623. 
  11. ^ Lu, G.T.; J.R. Xie; L. Chen; J.R. Hu; S.Q. An; H.Z. Su; et al. (2009). „Глyцералдехyде-3-пхоспхате дехyдрогенасе оф Xантхомонас цампестрис пв. цампестрис ис реqуиред фор еxтрацеллулар полyсаццхариде продуцтион анд фулл вируленце.”. Мицробиологy. 155 (5): 1602—1612. ПМИД 19372163. дои:10.1099/миц.0.023762-0. 

Литература

уреди
  • Брäсен C.; D. Ессер; Б. Рауцх & Б. Сиеберс (2014) "Царбохyдрате метаболисм ин Арцхаеа: цуррент инсигхтс инто унусуал ензyмес анд патхwаyс анд тхеир регулатион," Мицробиол. Мол. Биол. Рев. 78(1; Марцх), пп. 89–175, ДОИ 10.1128/ММБР.00041-13, сее [4] ор [5], аццессед 3 Аугуст 2015.
  • Ахмед, Х.; Б. Тјаден; Р. Хенсел & Б. Сиеберс (2004) "Ембден–Меyерхоф–Парнас анд Ентнер–Доудорофф патхwаyс ин Тхермопротеус тенаx: метаболиц параллелисм ор специфиц адаптатион?," Биоцхем. Соц. Транс. 32(2; Април 1), пп. 303–304, ДОИ 10.1042/бст0320303, сее [6], аццессед 3 Аугуст 2015.
  • Цонwаy Т. (1992) "Тхе Ентнер-Доудорофф патхwаy: хисторy, пхyсиологy анд молецулар биологy," ФЕМС Мицробиол. Рев., 9(1; Септембер), пп. 1–27, сее [7], аццессед 3 Аугуст 2015.
  • Снyдер, L., Петерс, Ј. Е., Хенкин, Т. M., & Цхампнесс, W. (2013). Молецулар генетицс оф бацтериа. Америцан Социетy оф Мицробиологy.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Entner-Doudorofov_put&oldid=27674614”