Ерик Артур Хајден (рођен 14. јун 1958) амерички је лекар и бивши брзински клизач на дуге стазе, друмски и трачни бициклиста. Он је освојио пет појединачних златних медаља, поставио четири олимпијска рекорда и један светски рекорд на Зимским олимпијским играма 1980. године. Хајден је био најуспешнији спортиста на тим олимпијским играма, појединачно освојивши више златних медаља него друге нације, осим Совјетског Савеза (10) и Источне Немачке (9).[2] Он је најуспешнији зимски олимпијац појединачних гара било које зимске олимпијаде. На истим Играма 1980. године одржао је заклетву спортиста. Његов тренер била је Дијана Холам.[3]

Ерик Хајден
Хеиден ин 2007
Хајден 2007. године
Пуно имеЕрик Артур Хајден
Име по рођењуЕриц Артхур Хеиден
Друга именаЕриц Хеиден
Датум рођења(1958-06-14)14. јун 1958.
Место рођењаМадисон, Висконсин
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањебрзински клизач
Радови500 м: 37.63 (1980)
1000 м: 1:13.60 (1980)
1500 м: 1:54.79 (1980)
3000 м: 4:06.47 (1980)
5000 м: 6:59.15 (1979)
10 000 м: 14:28.13 (1980)
Висина6 фт 0+1/2 ин[1]
Тежина185 лб[1]

Хајден је иконски лик у заједници брзог клизања. Његове победе су значајне, јер је мало клизача (и уопште спортиста) истовремено побеђивало на такмичењима у спринту и у дисциплинама на дуже стазе. Хајден је једини спортиста у историји брзинског клизања који је освојио свих пет такмичења на једном олимпијском турниру и једини који је освојио златну медаљу у свим дисциплинама. Неки га сматрају најбољим брзинским клизачем свеукупно (на кратке и дуге раздаљине) у историји спорта. Хајден је био рангиран на 46. месту ЕСПН списка СпортсЦентурy 50 највећих спортиста 20. века 1999. године, и једини је клизач који је уврштен у овај списак. Године 2000, холандске новине су га назвале највећим клизачем свих времена.[4]

Детињство, младост, образовање и породица уреди

Хајден је рођен у Мадисону у Висконсину 14. јуна 1958. Његова сестра Бет Хајден такође је постала врхунски бициклисткиња, клизачица и скијашица. У свом родном месту, Шорвуд Хилсу (селу поред града Мадисона, са западне стране), Ерик и његова сестра Бет били су покретачи стварања Хајден хауса, малог објекта где локална деца могу да се загреју након клизања или играња хокеја на клизалишту (заједно са подземном глиненом платформом).[5][6] Он је завршио је средњу школу Мадисон Вест 1976. године.[7]

Након што је започео своје додипломско образовање на Универзитету Висконсин-Медисон, Хајден се преместио на Универзитет Калифорније у Сан Дијегу, а затим на Универзитет Станфорд у Калифорнији,[8] стекавши диплому 1984. и докториравши медицину 1991. године.[9][10]

Атлетска каријера уреди

Брзо клизање уреди

Хајден је освојио Светско јуниорско првенство у брзом клизању 1977. и 1978. Током своје кратке каријере у брзом клизању, Хајден је освојио три светска првенства у вишебоју и четири светска првенства у спринту. Три пута је обарао светски рекорд на 1.000 метара, два пута на 3.000 метара и по једном на 1.500 метара и 10.000 метара. Такође је оборио светски рекорд у вишебоју и спринтерским дистанцама.

Хајден је завршио своју каријеру у брзом клизању тако што се пласирао други иза Хилберта ван дер Дуима на Светском првенству у вишебоју 1980. у Херенвену. Провео је на врху Аделскалендера, система рангирања за брзо клизање на дуге стазе, рекордних 1.495 дана,[1] и освојио је награду Оскар Матисен четири пута заредом од 1977. до 1980. Он је једини клизач који је четири пута освајао ту награду.[1]

Он је добио награду Џејмс Е. Саливан 1980. као најбољи спортиста аматер у Сједињеним Државама. Године 1983, примљен је у Олимпијску галерију славних Сједињених Држава.

Хејден је изабран у Атлетску галерију славних Висконсина 1990. године.

Светски рецорди у брзом клизању уреди

 
Хајден 1977. године
 
Хајден 1980. године
 
Хајден 1977. године
 
Ерик и Бет Хајден 1977. године у Алкмару, Холандија

Током своје каријере он је остварио 15 клизачких светских рекорда:[11]

Дисциплина Време Датум Локација
1500 м јуниор 2.02,75 18. јануарy 1976 Мадона ди Кампиљо
5000 м јуниор 7.30,23 20. фебруар 1977 Инцел
1500 м јуниор 1.59,46 20. фебруар 1977 Инцел
Свеукупни јуниор 168.716 19–20 фебруар 1977 Инцел
3000 м јуниор 4.16,2 4. фебруар 1977 Монтреал
Свеукупни јуниор 166.584 4–5 фебруар 1977 Монтреал
5000 м јуниор 7.23,54 5. фебруар 1978 Монтреал
3000 м 4.07,01 2. март 1978 Инцел
1000 м 1.14,99 12. март 1978 Савален
Велика комбинација 162.973 11. фебруар 1979 Осло
1000 м 1.14,99 17. фебруар 1979 Инцел
3000 м 4.06,91 18. март 1979 Савален
1000 м 1.13,60 13. јануар 1980 Давос
Спринтна комбинација 150.250 13. јануар 1980 Давос
1500 м 1.54,79 19. јануар 1980 Давос
10000 м 14.28,13 23. фебруар 1980 Лејк Плесид

Медицинска каријера уреди

Хејден је завршио медицинску школу на Универзитету Станфорд 1991. године, а ортопедску специјализацију на Универзитету Калифорније, Дејвис 1996. године, а затим је провео годину дана на клиници спортске медицине у Бирмингему, Алабама. Вратио се у Калифорнију да ради као ортопедски хирург у Сакраменту. У то време је такође служио као тимски лекар за НБА Сакраменто кингсе и Сакраменто монархсе из WНБА. Током 2002, 2006, 2010 и 2014. гоине[12] он је био тимски лекар за амерички олимпијски тим у брзом клизању. Он је отворио ординацију специјализовану за спортску медицину у Специјалној болници за ортопедију (ТОСХ) у Мареју, Јута, и проширио Хајден Ортопедикс са додатном канцеларијом у Парк Ситију, Јута.

Године 2008, Хејден и Масимо Теста су објавили Фастер, Беттер, Стронгер, књигу о науци и програмима вежбања.[1]

Године 2009, Хејден је био припадник тима лекара који су помагали америчком брзом клизачу Ј.Р. Селском, док се овај опорављао од веома тешког судара у брзом клизању током америчких олимпијских припрема. Упркос томе што се посекао до кости, и што му је било потребно је 60 шавова, Селски је успео да се опорави на време за Зимске олимпијске игре 2010. у Ванкуверу, где је освојио бронзану медаљу у мушкој штафети на 1.500 м и 5.000 м.[13]

Лични живот уреди

Хејден је упознао студенткињу медицине Карен Друс док су њих двоје студирали на Станфорду, а венчали су се 1995. године. Карен је хирург специјализован за руке. Они имају ћерку Зои, рођену 2001.[14]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д „Ериц Хеиден”. Спортс-Референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 7. 1. 2018. г. 
  2. ^ Аqуитаниа, Раy Е. (2010). Јоцк-Доцс: Wорлд-Цласс Атхлетес Wеаринг Wхите Цоатс. ИСБН 9781609106126. 
  3. ^ „Ериц Хеиден”. Теам УСА (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 2. 2018. г. Приступљено 12. 2. 2018. 
  4. ^ Wолдендорп, Јохан (4. 2. 2000). „Вроуwен снеллен Хеиден ну воорбиј”. Троуw (на језику: Дутцх). Архивирано из оригинала 02. 09. 2012. г. Приступљено 25. 2. 2010. 
  5. ^ Гарциа, Јессие (30. 6. 2016). Гоинг фор Wисцонсин Голд: Сториес оф Оур Стате Олyмпианс (на језику: енглески). Wисцонсин Хисторицал Социетy. ИСБН 9780870207662. 
  6. ^ „Виллаге Херитаге” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 02. 2018. г. Приступљено 14. 2. 2018. 
  7. ^ Мике Ивеy, "Хометоwн херо Ериц Хеиден стилл макес хис Олyмпиц пресенце фелт", Тхе Цапитал Тимес, Фебруарy 19, 2014: https://madison.com/ct/news/local/writers/mike_ivey/hometown-hero-eric-heiden-still-makes-his-olympic-presence-felt/article_e487c254-98e0-11e3-88ed-0019bb2963f4.html . Retrieved February 24, 2020.
  8. ^ Kosciolek, Jim (22. 7. 1981). „Heiden nixed dash for cash”. Syracuse Herald-Journal. стр. C-1. 
  9. ^ Eric Heiden: five Olympic gold medals were only the start of his success - website of the United States Olympic & Paralympic Museum
  10. ^ Eric Heiden, M.D.: Orthopedic Knee and Shoulder Surgeon - website of Heiden Orthopedics
  11. ^ „Eric Heiden”. SpeedSkatingStats.com. Архивирано из оригинала 17. 5. 2014. г. Приступљено 29. 8. 2012. 
  12. ^ Rebate wars Архивирано јануар 3, 2008 на сајту Wayback Machine. Финдартицлес.цом. Ретриевед он 2012-11-18.
  13. ^ Ј.Р. Целски Архивирано децембар 15, 2012 на сајту Wayback Machine. спортс-референце.цом
  14. ^ Грахам, Том (22. 9. 2002). „Ериц Хеиден, Олyмпиц голд медалист / Фром скатес то сцалпел / Фиве-тиме голд медалист саyс цареер ин медицине ис хис греатест ацхиевемент”. Сан Францисцо Цхроницле. Архивирано из оригинала 29. 5. 2019. г. Приступљено 29. 5. 2019. 

Литература уреди

  • Wангрин, Марк (1999). "Ериц Хеиден: Труе Голд". Ин ЕСПН СпортсЦентурy. Неw Yорк: Хyперион-ЕСПН Боокс. пп. 252–3.

Спољашње везе уреди