Еритропоиетин
Еритропоетин (еритропоетин, хемопоиетин, ЕПО) је гликопротеински хормон који контролише еритропоиезу, продукцију црвених крвних зрнаца. Он је цитокин (протеински сигнални молекул) за прекурсоре еритроцита у коштаној сржи. Људски ЕПО има молекулску тежину од 34,000.
| Еритропоиетин | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Доступне структуре | |||||||||||
| 1БУY, 1ЦН4, 1ЕЕР | |||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЕПО; ЕП; МВЦД2 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 133170 МГИ: 95407 ХомолоГене: 624 ГенеЦардс: ЕПО Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 2056 | 13856 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000130427 | ЕНСМУСГ00000029711 | |||||||||
| УниПрот | П01588 | П07321 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_000799.2 | НМ_007942.2 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_000790.2 | НП_031968.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 7: 100.32 - 100.32 Мб |
Цхр 5: 137.48 - 137.53 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Еритропоиетин производе интерстинални фибробласти у бубрезима заједно са перитубуларним капиларима и тубуларним епителним ћелијама. Он се такође формира у перисинусоидним ћелијама у јетри. Док је продукција у јетри предоминантна у феталном и перинаталном периоду, ренална продукција је предоминантна код одраслих особа. Еритропоиетин је хормон који првенствено регулише продукцију црвених крвних зрнаца, али има и низ других биолошких функција. На пример он учествује у можданом одговору на повреду неурона.[1] ЕПО такође учествује у процесу зарастања рана.[2]
Референце уреди
- ^ Сирен АЛ; et al. (2001). „Erythropoietin prevents neuronal apoptosis after cerebral ischemia and metabolic stress”. Proc Natl Acad Sci USA. 98 (7): 4044—4049. PMC 31176
. PMID 11259643. doi:10.1073/pnas.051606598.
- ^ Haroon ZA, Amin K, Jiang X, Arcasoy MO (2003). „A novel role for erythropoietin during fibrin-induced wound-healing response”. Am. J. Pathol. 163 (3): 993—1000. PMC 1868246 . PMID 12937140. doi:10.1016/S0002-9440(10)63459-1. Архивирано из оригинала 19. 12. 2009. г. Приступљено 25. 12. 2012.
Literatura уреди
- Takeuchi M, Kobata A (1992). „Structures and functional roles of the sugar chains of human erythropoietins”. Glycobiology. 1 (4): 337—46. PMID 1820196. doi:10.1093/glycob/1.4.337.
- Semba RD, Juul SE (2002). „Erythropoietin in human milk: physiology and role in infant health”. Journal of human lactation : official journal of International Lactation Consultant Association. 18 (3): 252—61. PMID 12192960.
- Ratcliffe PJ (2003). „From erythropoietin to oxygen: hypoxia-inducible factor hydroxylases and the hypoxia signal pathway”. Blood Purif. 20 (5): 445—50. PMID 12207089. doi:10.1159/000065201.
- Westenfelder, Christof (2002). „Unexpected renal actions of erythropoietin”. Exp. Nephrol. 10 (5–6): 294—8. PMID 12381912. doi:10.1159/000065304.
- Becerra SP, Amaral J (2002). „Erythropoietin--an endogenous retinal survival factor”. N. Engl. J. Med. 347 (24): 1968—70. PMID 12477950. doi:10.1056/NEJMcibr022629.
- Genc S, Koroglu TF, Genc K (2004). „Erythropoietin and the nervous system”. Brain Res. 1000 (1–2): 19—31. PMID 15053948. doi:10.1016/j.brainres.2003.12.037.
- Fandrey J (2004). „Oxygen-dependent and tissue-specific regulation of erythropoietin gene expression”. Am. J. Physiol. Regul. Integr. Comp. Physiol. 286 (6): R977—88. PMID 15142852. doi:10.1152/ajpregu.00577.2003.
- Juul S (2004). „Recombinant erythropoietin as a neuroprotective treatment: in vitro and in vivo models”. Clinics in perinatology. 31 (1): 129—42. PMID 15183662. doi:10.1016/j.clp.2004.03.004.
- Buemi M; Caccamo C; Nostro L; et al. (2005). „Браин анд цанцер: тхе протецтиве роле оф ерyтхропоиетин”. Мед Рес Рев. 25 (2): 245—59. ПМИД 15389732. дои:10.1002/мед.20012.
- Сyткоwски АЈ (2007). „Доес ерyтхропоиетин хаве а дарк сиде? Епо сигналинг анд цанцер целлс”. Сци. СТКЕ. 2007 (395): е38. ПМИД 17636183. дои:10.1126/стке.3952007пе38.
- Голдwассер, Еугене. А Блоодy Лонг Јоурнеy: Ерyтхропоиетин анд тхе Персон Wхо Исолатед Ит. Xлибрис, 2011. ISBN 978-1-4568-5737-0
