Есенцијална масна киселина

Типови масти у храни
	Незасићена маст Мононезасићена маст; Полинезасићена маст; Транс-маст; Цис-маст; Омега масне киселине: ω−3; ω−6; ω−9; ; ; Засићена маст Интерестерификована маст; ;
Види још
	Масна киселина; Есенцијална масна киселина;

Есенцијалне масне киселине (EFA), су масне киселине које људи и животиње морају да унесу са храном јер су потребне телу, а не могу да буду синтетисане у њима.^[1] Термин „есенцијална масна киселина“ се односи на масне киселине потребне за биолошке процесе, а не оне које делују само као гориво.

Само две есенцијалне масне киселине су познате за људе: алфа-линолеинска киселина (омега-3 масна киселина) и линолна киселина (омега-6 масна киселина).^[2]^[3]^[4] Друге масне киселине које су само „условно есенцијалне“ су гама-линоленска киселина (омега-6 масна киселина), лауринска киселина (засићена масна киселина), и палмитолеинска киселина (моно-незасићена масна киселина).^[5]

Функција

У телу, есенцијалне масне киселине служе вишеструким функцијама. Баланс између дијетарних ω-3 и ω-6 врши снажан утицај на функцију.

Оне се модификују у
- класичне еикозаноиде (утичу на инфламацију и многе друге целуларне функције)
- ендоканабиноиде (утичу на расположење, понашање и инфламације)
- липоксине из ω-6 ЕФА и резолвина из ω-3 (у присуству аспирина, умањују инфламацију)
- изофуране, неурофурани, изопростани, хепоксилини, епокси-еикозатриеноинске киселине (ЕЕТ) и неуропротецтин D
Оне формирају липидне сплавове (утичу на ћелијску сигнализацију)^[6]
Оне делују на ДНК (активирају или инхибирају транскрипцине факторе попут NF-κB, који су повезани са продукцијом проинфламаторних цитокина)^[7]

Литература

^ Modern Nutrition in Health and Disease 6th Ed. (1980) Robert S. Goodhart and Maurice E. Shils. Lea and Febinger. Philadelphia. ISBN 978-0-8121-0645-9. стр. 134-138..
^ Whitney Ellie and Rolfes SR Understanding Nutrition 11th Ed, California, Thomson Wadsworth, 2008 p.154.
^ Enig Mary G. Know your Fats Bethesda Press 2005 p.249
^ Бурр, Г.О.; Бурр, M.M.; Миллер, Е. (1930). „Он тхе натуре анд роле оф тхе фаттy ацидс ессентиал ин нутритион"” (ПДФ). Ј. Биол. Цхем. 86: 587. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 02. 2007. г. Приступљено 01. 09. 2011.
^ Enig 2005 p.249
^ Stillwell W, Shaikh SR, Zerouga M, Siddiqui R, Wassall SR (2005). „Docosahexaenoic acid affects cell signaling by altering lipid rafts”. Reproduction, Nutrition, Development. 45 (5): 559—79. PMID 16188208. doi:10.1051/rnd:2005046.
^ Calder PC (2004). „n-3 fatty acids, inflammation, and immunity--relevance to postsurgical and critically ill patients”. Lipids. 39 (12): 1147—61. PMID 15736910. doi:10.1007/s11745-004-1342-z.

[1] Modern Nutrition in Health and Disease 6th Ed. (1980) Robert S. Goodhart and Maurice E. Shils. Lea and Febinger. Philadelphia. ISBN 978-0-8121-0645-9. стр. 134-138..

[2] Whitney Ellie and Rolfes SR Understanding Nutrition 11th Ed, California, Thomson Wadsworth, 2008 p.154.

[3] Enig Mary G. Know your Fats Bethesda Press 2005 p.249

[4] Бурр, Г.О.; Бурр, M.M.; Миллер, Е. (1930). „Он тхе натуре анд роле оф тхе фаттy ацидс ессентиал ин нутритион"” (ПДФ). Ј. Биол. Цхем. 86: 587. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 02. 2007. г. Приступљено 01. 09. 2011.

[5] Enig 2005 p.249

[WStillwell-6] Stillwell W, Shaikh SR, Zerouga M, Siddiqui R, Wassall SR (2005). „Docosahexaenoic acid affects cell signaling by altering lipid rafts”. Reproduction, Nutrition, Development. 45 (5): 559—79. PMID 16188208. doi:10.1051/rnd:2005046.

[PCalder-7] Calder PC (2004). „n-3 fatty acids, inflammation, and immunity--relevance to postsurgical and critically ill patients”. Lipids. 39 (12): 1147—61. PMID 15736910. doi:10.1007/s11745-004-1342-z.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]