Етологија

Etologija (грч. ήθος — navika, običaj, narav, karakter + грч. λογος — наука, знање, знаност, учење) биологија је понашања, тј. грана биологије која проучава понашање животиња укључујући људе.^[1] Фокус етологије је понашање у природним условима, док је бихевиоризам усмјерен на проучавање природе, модела и специфичних одговора понашања у лабораторијски подешеним околностима.

Методи уреди

Темељни методи етологије уважавају неопходност аналитичких одговора на неколико основних питања.

Нека од ових питања су:

који (унутрашњи и вањски) фактори узрокују одговарајући одговор у понашању,
шта и како управља понашањем и
каква је природа интеракције понашања и животне средине.^[2]^[3]

Поље уреди

Понашање лисичје веверице (лат. Sciurus niger) при храњењу

Етологија има веома широк распон истраживања, од односа према сопственом тијелу и егзистенцији, преко међуиндивидуалних и међугрупних односа посматране врсте организама, до проучавања интерспецијских облика понашања. Настоји објаснити и динамику појединих начина (модела) понашања. Снажно је повезана са интерактивним подручјима неуроанатомије, екологије, еволуцијом и сл. наука. Етолози су заинтересовани и за могуће облике међуиндивидуалне, међугрупне и међуврсне сарадње (не)сродника, агресије, територијалности, завичајности (home range), алтруизма и др. облика интеракције организама као што су симбиоза, паразитизам, мутуализам.^[4]^[5]

У почетним фазама развоја, биологија понашања је прихватана као гранично подручје са психологијом. Тако и многе савремене области етологије почивају на основним спознајама класичне зоопсихологије. У прошлости су многи природњаци проучавали могуће аспекте понашања животиња и људи. Модерна ера етологије почиње током 1930-их, најприје у истраживањима Холандеза Николаса Тинбергена и аустријских биолога Конрада Лоренца и Карла фон Фриша, групних добитника Нобелове награде за физиологију и медицину (1973). Лоренцов сарадник Тинберген апелира да етологија обавезно треба укључивати четири објашњења у свакој инстанци понашања:

функција — како понашање утиче на изгледе за опстанак и репродукцију и зашто се, у одређеним ситуацијама, реагује на исти а не на неки други начин;
каузалност – шта стимулише одређени одговор и како се он модификује рецентним учењем;
развој – како се понашање мијења са старењем и да ли је рано искуство неопходно за испољавање одређеног модела понашања; и
еволуциона историја — како се одређено понашање може компарирати са сличним у сродним врстама и како се развија током процеса филогенезе.^[6]^[7]

Остварена објашњења на овим нивоима су комплементарна и интерактивна — свака његова инстанца одговара објашњењу на сваком од четири поменута нивоа.

На почетку 21. вијека посебна пажња је усмјерена на анималну и људску комуникацију и емоције, анималне „културе”, учење и сексуалну кондукцију. Развијају се и нова поља етологије, као што је на примјер неуроетологија, а извијесно је и отварање истраживања о понашању неанималних организама као што је примјера ради биљни свијет.

Људи уреди

Списак најпознатијих етолога или научника који су дали значајан допринос етологији (многи на списку су у ствари компаративни психолози).

Види још уреди

Референце уреди

^ Merriam-Webster (2012). Definition of Ethology, 2. »The scientific and objective study of animal behaviour especially under natural condit.«
^ Bouton M E. (2007). Learning and behavior: A contemporary synthesis. Sinauer, Sunderland, Ma.
^ Wilson E. O. (2000). Sociobiology: the new synthesis. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00089-6.
^ Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (1999). Основи етологије — Биологија понашања животиња и људи. Sarajevo Publishing, Сарајево. ISBN 9958-21-091-6.
^ Davies N. B.; et al. (2012): An Introduction to Behavioral Ecology. Wiley-Blackwell, Oxford.
^ Tinbergen N. (1951). The Study of Instinct. Oxford University Press, New York.
^ Tinbergen N. (1953). The Herring Gull's World. Collins, London.

Литература уреди

Burkhardt, Richard W. Jr. (1981). „On the Emergence of Ethology as a Scientific Discipline”. Conspectus of History. 1 (7).
Klein, Z. (2000). „The ethological approach to the study of human behavior” (PDF). Neuroendocrinology Letters (21): 477—481.
Shanor, Karen; Kanwal, Jagmeet (2009). „Bats Sing, Mice Giggle: Revealing the Secret Lives of Animals”. Icon. /Accessible to the lay reader and acceptable to the scientific community/. The Daily Telegraph.
Gerhard, Medicus (2015). Being Human – Bridging the Gap between the Sciences of Body and Mind. Berlin: VWB.

Спољашње везе уреди

Konrad Lorenz Institute for Evolution and Cognitive Research
Center for the Integrative Study of Animal behaviour Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2016)
Applied Ethology
Ethology in the world of the horse — whisperers and new masters
Abstracts of the XXIX Ethological Conference
Center for Avian Cognition University of Nebraska (Alan Kamil, Alan Bond)

Дијаграми за Тинбергенова четири питања

[1] Merriam-Webster (2012). Definition of Ethology, 2. »The scientific and objective study of animal behaviour especially under natural condit.«

[2] Bouton M E. (2007). Learning and behavior: A contemporary synthesis. Sinauer, Sunderland, Ma.

[3] Wilson E. O. (2000). Sociobiology: the new synthesis. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00089-6.

[4] Хаџиселимовић Р., Маслић Е. (1999). Основи етологије — Биологија понашања животиња и људи. Sarajevo Publishing, Сарајево. ISBN 9958-21-091-6.

[5] Davies N. B.; et al. (2012): An Introduction to Behavioral Ecology. Wiley-Blackwell, Oxford.

[6] Tinbergen N. (1951). The Study of Instinct. Oxford University Press, New York.

[7] Tinbergen N. (1953). The Herring Gull's World. Collins, London.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]