Еупатриди

Eupatridi (грч. Εὐπατρίδαι, у преводу „добро порекло“, „потомак племенитих очева“ или „добро рођени“) су древна родовска аристократија из подручја грчког региона Атике.

Архајски период старе Грчке (VIII век п.н.е. до 480. п.н.е.) одликује колонизација, насељавање и формирање градова-држава (полиса), у којима власт припада искључиво припадницима одређених кланова или једне класе. У полису Атина световна и религијска власт у то време припада друштвеном слоју еупатрида, који се сматрају потомцима аутохтоних краљева и хероја из ранијег периода. Живели су у самој Атини или на својим великим земљишним поседима у плодној равници око града. Поред еупатрида, према традиционалној подели која се приписује Тезеј, јављају се још две класе, Геомори и Демиурги, чији састав и критеријум поделе нису потпуно јасни, али су несумњиво инфериорне класе које не обављају никакве јавне дужности и чине Атински демос.

Еупатриди су на врхунцу моћи у време постепеног ограничавања монархије током VIII века п.н.е., када држе главну војну функцију, полемарх, и нарочито архонт, челника световне власти. Монопол еупатрида на све кључне јавне функције се постепено умањује, а значајно је нарушен законодавном реформом архонта Солона (изабран 594. п.н.е.), који је отворио врата власти и за представнике демоса. Тренд ерозије друштвеног положаја еупратрида је потом настављен, да би до средине VI века п.н.е. готово потпуно престао политички значај становника Атине по основу порекла.