Феморопоплитеална заобилазница
Феморопоплитеална заобилазница или феморопоплитеални бајпас је реваскуларизациона техника доњих екстремитета са одличним исходом која се користи са циљем да успостави нарушену циркулацију крви у нози заобилажење болесних крвних судова изнад или испод колена.[1][2]
| Феморопоплитеална заобилазница | |
|---|---|
 | |
| Синоними | Феморал поплитеал бyпасс |
| Специјалност | васкуларна хирургија |
Да би заобишао сужени или блокирани крвни суд, крв се преко заобилазнице (бајпаса) преусмерава, кроз здрав пресађени крвни суд, најчешће велику вену сафену,која се показала као најбољи материјал за графт, али ако није адекватна или је уклоњена, могу се употребити синтетички графтови или графтови од вештачког материјала. Ове заобилазнице се ушивају изнад и испод болесне артерије, тако да након интервенције крв тече кроз нови крвни суд или графт.[3][4]
Пре него што се изведе операција, васкуларни хирурфг утврђује природу болести и која је врста материјала најприкладнија за за заобилазницу. Кад год је то могуће, васкуларни хирург ће се одлучити да користи пацијентов комад вене узет са исте ноге, јер ће се вештачки материјал заобилазнице (попут политетрафлуороетилена или Дакрона) вероватно временом поново сузити (иако је и даље ефикасан).
Део узете вене за заобилазницу или графт се ушива једним крајем на бедрену а другим крајем на поплитеалну артерију, тако да крв након интервенције тече кроз новоформирани крвни суд (заобилазницу) око суженог или блокираног подручја.[5]
Ова операција се изводи у општој или епидуралној анестезији.[5]
Историја
уредиИсторијски гледано, први пут је коришћена вене да би се заобишла заћепљена бедрена артерија 1948. године за лечење пацијента који је патио од хроничног чира на стопалу. Иако техника бајпаса у то време није било ново откриће, она још није била широко коришћена и довољно позната.[5]
Године 1962. развијена је нова хируршка техника, иначе позната као ин ситу процедура у којој је коришћена вена за успостављање заобилазног пута, јер повећавањем радијуса она повећава и проток крви дуж крвног суда.
Данас је доказано да је ин ситу поступак погоднији за венске обилазнице потколенице у односу на горњи део ногу, посебно за лечење узнапредовале исхемијске болести на потколеници.[6][7]
Ефикасност
уредиГенерално, премосница вена траје најмање 5 година код 60-70% људи. Међутим, око једне четвртине до једне трећине људи биће потребне додатне процедуре и праћење како би се одржало стање трансплантата.[8] Да би се минимизирале постоперативне компликације и други бајпас, морају се користити исправна постоперативна нега и најповољније хируршке технике.
Поређења ради, већа је вероватноћа да ће се синтетички трансплантати зачепити у будућности него коришћење крвног суда пацијента.[9] Синтетички трансплантат остаје отворен код 33 до 50 од 100 људи 5 година након операције поплитеалног бајпаса, док коришћењем вена бајпас остаје неометан код 66 од 100 људи.[10] Штавише, показало се да је одређена вена, велика вена сафена, била издржљивија током година након операције.[11] Такође, када се упореди ефикасност употребе ПТФЕ-а или велике вене сафенозе код људи са клаудикацијом и критичном исхемијом екстремитета, последњи је показао боље дугорочне резултате.[11][10]
Други бајпас може бити потребан ако се касније формира блокада у бајпас графту. Временом, постоји тренд смањења процента проходности (вероватноћа да ће суд остати отворен) у операцији поплитеалне бајпаса:
- 88% у првој години,
- 79% и 76% у 3 и 5 години респективно.[12]
Услови околине и опште здравље пацијената такође могу утицати на проходност трансплантата.[13]
Компликације
уредиНајзначајнија компликација са озбиљнијим последицама након уградње феморопоплитеалне заобилазнице је оклузија графта.[14]
Тромбоза заобилазнице се обично јавља акутно, али се повремено може јавити са поступним појачањем исхемијских тегоба, у распону од благих клаудикација до критичне исхемије, а понекад може бити и асимптоматска. Истовремене дисталне емболизације повремено узрокују исхемију прстију ногу (синдром плавог палца или гангрену).[5]
Тромбоза заобилазнице са губитком протока због дисталне емболизације повезана је с високим ризиком од губитка уда. Док је тромбоза заобилазнице у првих 6 недеља углавном настала због техничке погрешке или лошег протока, већина касних зачепљења резултат је хиперплазије интиме унутар заобилазнице, или прогресије дисталне атеросклерозе.[5]
Извори
уреди- ^ Цонте, Мицхаел С.; Помпоселли, Франк Б.; Цлаир, Даниел Г.; Герагхтy, Патрицк Ј.; МцКинсеy, Јамес Ф.; Миллс, Јосепх L.; Монета, Грегорy L.; Мурад, M. Хассан; Поwелл, Рицхард Ј.; Реед, Амy Б.; Сцханзер, Андрес; Сидаwy, Антон Н.; Сидаwy, А. Н.; Социетy фор Васцулар Сургерy (2015). „Социетy фор Васцулар Сургерy працтице гуиделинес фор атхеросцлеротиц оццлусиве дисеасе оф тхе лоwер еxтремитиес: Манагемент оф асyмптоматиц дисеасе анд цлаудицатион”. Јоурнал оф Васцулар Сургерy. 61 (3): 2С—41С.е1. ПМИД 25638515. дои:10.1016/ј.јвс.2014.12.009..
- ^ Герхард-Херман, Марие D.; Горник, Хеатхер L.; Барретт, Цолетта; Барсхес, Неал Р.; Цорриере, Маттхеw А.; Драцхман, Доуглас Е.; Флеисхер, Лее А.; Фоwкес, Францис Геррy Р.; Хамбург, Наоми M.; Кинлаy, Сцотт; Лоокстеин, Роберт; Мисра, Сањаy; Муреебе, Леила; Олин, Јеффреy W.; Пател, Рајан А.Г.; Регенстеинер, Јудитх Г.; Сцханзер, Андрес; Схисхехбор, Мехди Х.; Стеwарт, Керрy Ј.; Треат-Јацобсон, Диане; Wалсх, M. Еилеен (2017). „2016 АХА/АЦЦ Гуиделине он тхе Манагемент оф Патиентс wитх Лоwер Еxтремитy Перипхерал Артерy Дисеасе: А Репорт оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy/Америцан Хеарт Ассоциатион Таск Форце он Цлиницал Працтице Гуиделинес”. Цирцулатион. 135 (12): е726—е779. ПМЦ 5477786
. ПМИД 27840333. дои:10.1161/ЦИР.0000000000000471..
- ^ Мирковић, Н., Стефановић, С., & Јанковић, С. [2015]. Анализа фактора ризика од оклузије синтетског графта код феморопоплитеалног бајпаса. Војносанитетски преглед, 72(6), 517-522.
- ^ Амблер, Граеме К.; Тwине, Цхристопхер П. (2018). „Графт тyпе фор феморо-поплитеал бyпасс сургерy”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 2018 (2): ЦД001487. ПМЦ 6491197 . ПМИД 29429146. дои:10.1002/14651858.цд001487.пуб3.
- ^ а б в г д „Феморал Поплитеал Бyпасс Сургерy”. www.хопкинсмедицине.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-29.
- ^ Цонноллy, Јохн Е. (Јануарy 2011). "Тхе хисторy оф тхе ин ситу сапхеноус веин бyпасс". Јоурнал оф Васцулар Сургерy. 53 (1): 241–244.
- ^ Берглунд Ј, Бјöрцк M, Елфстрöм Ј, СWЕДВАСЦ Феморо-поплитеал Студy Гроуп (Април 2005). "Лонг-терм Ресултс оф Абове Кнее Феморо-поплитеал Бyпасс Депенд он Индицатион фор Сургерy анд Графт-материал". Еуропеан Јоурнал оф Васцулар анд Ендовасцулар Сургерy. 29 (4): 412–418.
- ^ „Департмент оф Сургерy - Лоwер Еxтремитy Бyпасс Сургерy”. сургерy.уцсф.еду (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 04. 2019. г. Приступљено 2023-10-17.
- ^ „Патиентс & Фамилиес | УW Хеалтх”. патиент.уwхеалтх.орг (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-17.
- ^ а б Браунwалд, Еугене; Зипес, Доуглас П.; Либбy, Петер; Боноw, Роберт О.; Манн, Доуглас L.; Томаселли, Гордон Ф. (2018), Фореwорд (на језику: енглески), Елсевиер, стр. иx, ИСБН 978-0-323-42973-3, Приступљено 2023-10-17
- ^ а б Берглунд, Ј.; Бјöрцк, M.; Елфстрöм, Ј. (2005). „Лонг-терм Ресултс оф Абове Кнее Феморо-поплитеал Бyпасс Депенд он Индицатион фор Сургерy анд Графт-материал**”. Еуропеан Јоурнал оф Васцулар анд Ендовасцулар Сургерy. 29 (4): 412—418. ИССН 1078-5884. дои:10.1016/ј.ејвс.2004.12.023.
- ^ Лау, Хунг; Цхенг, Степхен W. К. (2001-06-08). „Лонг-терм прогносис оф феморопоплитеал бyпасс: Ан аналyсис оф 349 цонсецутиве ревасцуларизатионс: ПРОГНОСИС ОФ ФЕМОРОПОПЛИТЕАЛ БYПАСС”. АНЗ Јоурнал оф Сургерy (на језику: енглески). 71 (6): 335—340. дои:10.1046/ј.1440-1622.2001.02122.x.
- ^ „Лег артерy бyпасс (фем-поп бyпасс)” (ПДФ). НХС Университy Хоспитал Соутхамптон. октобар 2017. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2019-03-24. г. Приступљено 2019-03-13.
- ^ Тангелдер МЈ, Алгра А, Лаwсон ЈА, Еикелбоом БЦ. Риск фацторс фор оццлусион оф инфраингуинал бyпасс графтс. Еур Ј Васц Ендовасц Сург 2000; 20(2): 118−24.
Спољашње везе
уреди | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
