Википедија

Филтерски мехурић

Филтерски мехурић или идеолошки оквир је стање интелектуалне изолације[1] које може бити резултат персонализованих претрага, система препорука и алгоритамског разграничавања. Резултати претраге су засновани на информацијама о кориснику, као што су њихова локација, претходно понашање при кликовима и историја претраге.[2] Сходно томе, корисници постају одвојени од информација које се не слажу са њиховим гледиштима, ефективно их изолујући у њиховим сопственим културним или идеолошким мехурима, што резултира ограниченим и прилагођеним погледом на свет.[3] Избори направљени овим алгоритмима су само понекад транспарентни.[4] Најбољи примери укључују Гуглове персонализоване резултате претраге и Фејсебуков персонализовани ток вести.

Међутим, постоје опречни извештаји о томе у којој мери се персонализовано филтрирање дешава и да ли је таква активност корисна или штетна, а различите студије дају неуверљиве резултате.

Термин филтерски мехур сковао је интернетски активиста Ели Парисер око 2010. У Парисеровој утицајној књизи под истим именом Тхе Филтерски мехур (2011), предвиђено је да ће индивидуализована персонализација алгоритамским филтрирањем довести до интелектуалне изолације и друштвене фрагментације.[5] Ефекат балона може имати негативне импликације на грађански дискурс, према Парисеру, али супротна гледишта сматрају да је ефекат минималан[6] и да се може адресирати.[7] Према Парисеру, корисници су мање изложени конфликтним гледиштима и интелектуално су изоловани у свом информационом балону.[8] Он је навео пример у којем је један корисник тражио на Гуглу „БП“ и добио вести о инвестицијама о Бритиш Петролеуму, док је други претраживач добио информације о изливању нафте Дипватер хоризонт, напомињући да су две странице са резултатима претраге „упадљиво различите“ упркос употреби исте кључне речи.[8][9][10][6] Резултати председничких избора у САД 2016. повезани су са утицајем платформи друштвених медија као што су Твитер и Фејсбук,[11] и као резултат тога довели су у питање ефекте феномена „филтерских мехурића“ на изложеност корисника лажним вестима и ехо коморама,[12] што је подстакло ново интересовање за тај термин,[13] са многима забринутим да би овај феномен могао да нашкоди демократији и благостању погоршавајући ефекте дезинформација.[14][15][13][16][17][18]

Референце

уреди
  1. ^ Тецхнопедиа, Дефинитион – Wхат доес Филтер Буббле меан? Архивирано 2017-10-10 на сајту Wayback Machine, Retrieved October 10, 2017, "....A filter bubble is the intellectual isolation, that can occur when websites make use of algorithms to selectively assume the information a user would want to see, and then give information to the user according to this assumption ... A filter bubble, therefore, can cause users to get significantly less contact with contradicting viewpoints, causing the user to become intellectually isolated...."
  2. ^ Bozdag, Engin (септембар 2013). „Bias in algorithmic filtering and personalization”. Ethics and Information Technology. 15 (3): 209—227. S2CID 14970635. doi:10.1007/s10676-013-9321-6. 
  3. ^ Huffington Post, The Huffington Post "Are Filter-bubbles Shrinking Our Minds?" Архивирано 2016-11-03 на сајту Wayback Machine
  4. ^ Encrypt, Search (2019-02-26). „What Are Filter Bubbles & How To Avoid Them”. Search Encrypt Blog. Архивирано из оригинала 2019-02-25. г. Приступљено 2019-03-19. 
  5. ^ Kitchens, Brent; Johnson, Steve L.; Gray, Peter (2020-12-01). „Understanding Echo Chambers and Filter Bubbles: The Impact of Social Media on Diversification and Partisan Shifts in News Consumption”. MIS Quarterly. 44 (4): 1619—1649. S2CID 229294134. doi:10.25300/MISQ/2020/16371. 
  6. ^ а б Boutin, Paul (20. 5. 2011). „Your Results May Vary: Will the information superhighway turn into a cul-de-sac because of automated filters?”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 5. 4. 2015. г. Приступљено 15. 8. 2011. „By tracking individual Web browsers with cookies, Google has been able to personalize results even for users who don't create a personal Google account or are not logged into one....” 
  7. ^ Zhang, Yuan Cao; Séaghdha, Diarmuid Ó; Quercia, Daniele; Jambor, Tamas (2012). „Auralist: Introducing serendipity into music recommendation”. Proceedings of the fifth ACM international conference on Web search and data mining. стр. 13—22. ISBN 9781450307475. S2CID 2956587. doi:10.1145/2124295.2124300. 
  8. ^ а б Parramore, Lynn (10. 10. 2010). „The Filter Bubble”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 22. 8. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2011. „Since December 4, 2009, Google has been personalized for everyone. So when I had two friends this spring Google "BP," one of them got a set of links that was about investment opportunities in BP. The other one got information about the oil spill....” 
  9. ^ Weisberg, Jacob (10. 6. 2011). „Bubble Trouble: Is Web personalization turning us into solipsistic twits?”. Slate. Архивирано из оригинала 12. 6. 2011. г. Приступљено 15. 8. 2011. 
  10. ^ Gross, Doug (19. 5. 2011). „What the Internet is hiding from you”. CNN. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. Приступљено 15. 8. 2011. „I had friends Google BP when the oil spill was happening. These are two women who were quite similar in a lot of ways. One got a lot of results about the environmental consequences of what was happening and the spill. The other one just got investment information and nothing about the spill at all.” 
  11. ^ Baer, Drake. „The 'Filter Bubble' Explains Why Trump Won and You Didn't See It Coming”. Science of Us. Архивирано из оригинала 2017-04-19. г. Приступљено 2017-04-19. 
  12. ^ DiFranzo, Dominic; Gloria-Garcia, Kristine (5. 4. 2017). „Filter bubbles and fake news”. XRDS. 23 (3): 32—35. S2CID 7069187. doi:10.1145/3055153. 
  13. ^ а б Jasper Jackson (8. 1. 2017). „Eli Pariser: activist whose filter bubble warnings presaged Trump and Brexit: Upworthy chief warned about dangers of the internet's echo chambers five years before 2016's votes”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 3. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017. „..."If you only see posts from folks who are like you, you're going to be surprised when someone very unlike you wins the presidency," Pariser tells The Guardian....” 
  14. ^ Mostafa M. El-Bermawy (18. 11. 2016). „Your Filter Bubble is Destroying Democracy”. Wired. Архивирано из оригинала 9. 3. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017. „...The global village that was once the internet ... digital islands of isolation that are drifting further apart each day ... your experience online grows increasingly personalized ...” 
  15. ^ Drake Baer (9. 11. 2016). „The 'Filter Bubble' Explains Why Trump Won and You Didn't See It Coming”. New York Magazine. Архивирано из оригинала 26. 2. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017. „...Trump's victory is blindsiding ... because, as media scholars understand it, we increasingly live in a "filter bubble": The information we take in is so personalized that we're blind to other perspectives....” 
  16. ^ Holone, Harald (јун 2016). „The filter bubble and its effect on online personal health information”. Croatian Medical Journal. 57 (3): 298—301. PMC 4937233  . PMID 27374832. doi:10.3325/cmj.2016.57.298. 
  17. ^ Haim, Mario; Arendt, Florian; Scherr, Sebastian (фебруар 2017). „Abyss or Shelter? On the Relevance of Web Search Engines' Search Results When People Google for Suicide”. Health Communication. 32 (2): 253—258. PMID 27196394. S2CID 3399012. doi:10.1080/10410236.2015.1113484. 
  18. ^ „Medical Misinformation and Social Harm in Non-Science Based Health Practices: A Multidisciplinary Perspective”. CRC Press (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-08-04. г. Приступљено 2020-04-22. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Filterski_mehurić&oldid=28520450”