Лажне вести
Лажне вести[а] су нетачне или обмањујуће информације представљене као вести.[3][4][5] Циљ им је често нарушавање угледа особе или ентитета или зарађивање новца приходом од оглашавања.[6][7][8] Међутим, термин нема прецизну дефиницију, па обухвата било коју врсту лажних информација, рачунајући ненамерне и несвесне механизме. Њиме се користе и особе високог профила како би описале вести које су ненаклоњене њиховој личној перспективи.
Распрострањеност лажних вести, које су некад биле уобичајене у штампи, повећала се с развојем друштвених медија, нарочито фида за вести на Facebook-у.[6][9][10] Политичка поларизација, постчињеничка политика, пристрасност потврђивања[11] и алгоритми друштвених медија уплетени су у ширење лажних вести.[3][12][13] Некад их генеришу и пропагирају страни актери, нарочито током избора.[14][15] Употреба веб-сајтова с анонимним хостингом отежала је процесуирање извора лажних вести због клевете.[16] У неким дефиницијама лажне вести обухватају и сатиричне чланке погрешно протумачене као искрене и чланке који садрже кликбејт или сензационалистичке наслове.
Лажне вести могу смањити утицај стварних вести ступањем у конкурентски однос с њима,[17] а имају и потенцијал да поткопају поверење у озбиљну медијску репортажу.[18] Израз се понекад употребљава и за сумњу у легитимне вести.[19][20]
Тренутно се активно истражује више стратегија за борбу против лажних вести, које треба прилагодити појединачним врстама. Теорија инокулације је усредсређена на дизајнирање техника којима би се појединци учинили отпорним на примамљивање лажних вести на исти начин на који вакцина штити од заразних болести.
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ Bartolotta, Devin (9. 12. 2016), „Hillary Clinton warns about hoax news on social media”, WJZ-TV, Приступљено 11. 12. 2016
- ^ Wemple, Erik (8. 12. 2016), „Facebook's Sheryl Sandberg says people don't want 'hoax' news. Really?”, The Washington Post, Приступљено 11. 12. 2016
- ^ а б Tufekci, Zeynep (16. 1. 2018). „It's the (Democracy-Poisoning) Golden Age of Free Speech”. Wired.
- ^ Leonhardt, David; Thompson, Stuart A. (23. 6. 2017). „Trump's Lies”. The New York Times. Приступљено 23. 6. 2017.
- ^ Higdon, Nolan (2020-08-15). „The anatomy of fake news: A critical news literacy education”. University of California Press (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-12.
- ^ а б Hunt, Elle (17. 12. 2016). „What is fake news? How to spot it and what you can do to stop it”. The Guardian. Приступљено 15. 1. 2017.
- ^ Schlesinger, Robert (April 14, 2017).
- ^ "The real story of 'fake news': The term seems to have emerged around the end of the 19th century".
- ^ Soll, Jacob (2016-12-18). „The Long and Brutal History of Fake News”. Politico Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2019-03-25.
- ^ Himma-Kadakas, Marju (јул 2017). „Alternative facts and fake news entering journalistic content production cycle”. Cosmopolitan Civil Societies. 9 (2): 25—41. doi:10.5130/ccs.v9i2.5469 .
- ^ Tsang, Stephanie Jean (31. 8. 2020). „Motivated Fake News Perception: The Impact of News Sources and Policy Support on Audiences' Assessment of News Fakeness”. Journalism & Mass Communication Quarterly: 107769902095212. doi:10.1177/1077699020952129.
- ^ Woolf, Nicky (11. 11. 2016). „How to solve Facebook's fake news problem: experts pitch their ideas”. The Guardian. Приступљено 15. 1. 2017.
- ^ Borney, Nathan (9. 5. 2018). „5 reasons why 'fake news' likely will get even worse”. USA Today. Приступљено 17. 2. 2019.
- ^ „Fake news busters”. Politico (на језику: енглески). 14. 9. 2017. Приступљено 15. 9. 2017.
- ^ Sokotoff, Dominick; Sourine, Katherina. „Pseudo local news sites reveal nationally expanding network”. The Michigan Daily (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-08.
- ^ Callan, Paul. „Sue over fake news? Not so fast”. CNN. Приступљено 15. 1. 2017.
- ^ Chang, Juju; Lefferman, Jake; Pedersen, Claire; Martz, Geoff (November 29, 2016).
- ^ Merlo, Carlos (2017), „Millonario negocio FAKE NEWS”, Univision Noticias
- ^ Mihailidis, Paul; Viotty, Samantha (април 2017). „Spreadable Spectacle in Digital Culture: Civic Expression, Fake News, and the Role of Media Literacies in 'Post-Fact' Society”. American Behavioral Scientist. 61 (4): 441—454. doi:10.1177/0002764217701217.
- ^ Habgood-Coote, Joshua (26. 11. 2019). „Stop talking about fake news!”. Inquiry. 62 (9–10): 1033—1065. doi:10.1080/0020174x.2018.1508363.
Додатна литература
уреди- Scientific American (2020). Truth vs Lies (Special edition), volume 29, no 4, Fall 2020. Contains 26 essays on understanding the science of misinformation and deception, and how to know what is real.
- Associated Press. AP Not Real News weekly roundup of the most popular, but completely untrue, headlines of the week.
- Bounegru, Liliana; Gray, Jonathan; Venturini, Tommaso; Mauri, Michele (8. 1. 2018). A Field Guide to "Fake News" and Other Information Disorders. Amsterdam: Public Data Lab. An open access guide exploring the use of digital methods to study false viral news, political memes, trolling practices and their social life online.
- Brotherton, Rob (2020). Bad News: Why We Fall for Fake News. Bloomsbury Sigma. ISBN 9781472962881.
- Cortada, James W. and William Aspray. Fake News Nation: The Long History of Lies and Misinterpretations in America (Rowman & Littlefield Publishers, 2019) online review; also excerpt of book
- Higgins, Andrew et al. "Inside a Fake News Sausage Factory: 'This Is All About Income'" The New York Times November 25, 2016
- Horner, Paul (2017). An online journal by Paul Horner containing all of his best hoaxes and fake news over the past 20 years
- Robson, David (2019-04-01). „Why smart people are more likely to believe fake news”.
- Schumacher, Elizabeth (4. 1. 2018). „Fake news 'casts wide net but has little effect'”. Deutsche Welle.
- Young, Kevin (2017). Bunk: The Rise of Hoaxes, Humbug, Plagiarists, Phonies, Post-Facts, and Fake News. Graywolf Press. ISBN 978-1555977917.
Спољашње везе
уреди- „Fake+news”, Core.ac.uk, „Open access research papers”