Флатајрон (зграда)
Флатајрон зграда, оригинално Фулерова зграда,[А] је троугласта са 22-спрата,[4] 285 фт (86,9 м) висока оријентирна зграда са челичним оквиром, смештена на броју 175 Пете авеније у четврти Флатајрон у округу Менхетан, Њујорк Ситија. Зграду су дизајнирали Даниел Бернам и Фредерик Динкелберг. Она је била једна од највиших зграда у граду по свом завршетку 1902. године, висока 20 спратова,[5] и била је један од само два „небодера” северно од 14. улице - други је био Торањ Метрополитанског животног осигуравајућег друштва, један блок источно. Зграда се налази на троугластом блоку формираном од Пете авеније, Бродвеја и Источне 22. улице - где се налази задњи крај зграде од 87 фт (27 м) - при чему Источном 23. улицом која засеца северни врх троугла. Као и код бројних других зграда у облику клина, назив „Флатајрон” потиче од њене сличности са ливеним гвожђем пегле за одећу.[6]
| Флатајрон згреада Фулерова зграда | |
_en_2010_desde_el_Empire_State_crop_boxin.jpg) | |
| Статус | завршена |
| Изградња | 1902 |
| Стил | Неоренесанса |
| Архитекта | D. Х. Бернам & Ко.: Даниел Бернам Фредерик Динкелберг[1][2] |
| Конструктор | Џорџ А. Фулер Конструкшон Ко. |
Зграда, која је названа „једним од најзнаменитијих светских небодера и суштинским симболом Њујорк Ситија”,[7] усидрава јужни крај Мадисон Сквера (центра града) и северни крај (горњи град) историјског округа Лејдис мајл. Кварт око ње назива се округ Флатајрон по овој препознатљивој згради, која је постала икона Њујорк Ситија.[Б] Зграда Флатајрон проглашена је знаменитошћу Њујорка 1966,[4] додата је у Национални регистар историјских места 1979. године,[8] и проглашена је националном историјском знаменитошћу 1989. године.[9][10]
Историја
уредиЛокација
уредиМесто на коме стаји зграда Флатајрон купио је 1857. године Амос Ено, који је убрзо саградио Хотел пете авеније на месту дијагонално преко пута њега. Ено је срушио четвороспратни хотел Св. Џермејн на јужном крају парцеле и заменио га седмоспратницом, Камберланд. На остатку парцеле саградио је четири троспратнице за комерцијалну употребу. Ово је оставило четири спрата Камберландове северне стране изложеним, које је Ено издао оглашивачима, укључујући Њујорк тајмс, који је поставили знак састављен од електричних светала. Ено је касније ставио платнени екран на зид и на њега пројектовао слике из чаробног фењера на врху једне од његових мањих зграда, представљајући наизменично огласе и занимљиве слике. Тајмс и Њујорк Трибјун су почели да користе екран за билтенске вести, а у изборним ноћима десетине хиљада људи би се окупиле на Мадисон Скверу, чекајући најновије резултате.[11]
Током свог живота Ено се опирао предлозима да прода „Енов флатајрон”, како је то место постало познато, али након његове смрти 1899. године његова имовина је ликвидирана, а парцела је отишла на продају. Скупштина државе Њујорк издвојила је 3 милиона долара да би је град купио, али то је пропало кад је новински извештач открио да је план био сплетка шефа Тамани Хола Ричарда Крокера. Уместо тога, парцелу је на аукцији купио Вилијам Ено, један од Амосових синова, за 690.000 америчких долара - старији Ено купио је тај посед за око 30.000 америчких долара четрдесет година раније. Три недеље касније, Вилијам је парцелу препродао Самјуелу и Моту Њухаусу за 801.000 долара. Њухауси су намеравали да подигну дванаестоспратну зграду са малопродајним радњама на уличном нивоу и момачким становима изнад, али две године касније плац су продали за око 2 милиона долара компанији Кумберланд Риалти, инвестиционом партнерству које је створио Хари С. Блек, извршни директор компаније Фулер. Компанија Фулер била је први прави генерални извођач који се бавио свим аспектима грађевинске конструкције, осим дизајна, а специјализовали су се за изградњу небодера.[12]
Блек је намеравао да на том месту изгради нову зграду свог седишта, упркос недавном пропадању околног насеља,[12] и ангажовао је чикашког архитекту Даниела Бернама да је дизајнира. Зграда, која је била први Бернамов рад у Њујорк Ситију,[7] уједно је била и први небодер северно од 14. улице.[13] Названа је Фулерова зграда по Џорџу А. Фулеру, оснивачу компаније Фулер и „оцу небодера”, који је умро две године раније.[14] Међутим, локално становништво ју је упорно називало „Флатајрон”,[2][15] именом које је од тада и озваничено.[3]
Изградња
уредиЈедном када је изградња зграде започела, она се одвијала врло брзим темпом. Челик је био тако прецизно унапред исечен да се оквир подизао брзином од једног спрата недељно. До фебруара 1902. године оквир је био завршен, а средином маја зграда је била напола покривена теракотским плочицама. Зграда је завршена у јуну 1902, након годину дана изградње.[7]
Зграда Флатајрон није била прва зграда њеног троугластог тлоцрта: осим вероватно јединственог троугластог римског храма изграђеног на слично стишњеном месту у граду Веруламијум, Британија,[16] Бриџ Хаус, Лидс, Енглеска (1875),[17] гостионица Мериленд у Анаполису (1782), Грејнџеров блок у Сиракјусу у Њујорку (1869), зграда Фелан у Сан Франциску (1881), зграда Гудерам из Торонту (1892) и Енглеско-америчка зграда у Атланти (1897) су јој претходиле. Све су, међутим, мање од њујоршког пандана.
По завршетку зграде Флатајрон додате су две карактеристике. Малопродајни простор „браник” на прочељу зграде додат је како би се максимално искористило земљиште зграде и увећао малопродајни приход. Хари Блек је инсистирао на том простору, упркос Бернамових примедби.[18] Још један додатак згради која није постојао у првобитном плану био је пентхаус, који је изграђен након што је остатак зграде довршен да би се користио као уметнички атеље, и брзо је изнајмљен уметницима као што је Луис Фанчер, од којих су многи су сарађивали са магазинима жуте штампе који су радили у уредима на нижим спратовима.[19]
Иницијални респонс
уредиЗграда Флатајрон постала је икона Њујорк Ситија, и респонс јавности на њу био је ентузијастичан,[7][20] мада критички одговор на њу у то време није био у потпуности позитиван, а похвале су се углавном тицале приметне инжењерске досетљивости. Монтгомери Шујлер, уредник часописа Architectural Record је изјавио да њена „незграпност [је] потпуно нескривена, и без чак и покушаја да се прикрије, као и да нису били огорчени третманом. ... Третман врха је додатак и изгледа као безобзирно погоршање урођене незграпности ситуације.”[21] Он је похвалио површину зграде и детаље радова на теракоти, али је критиковао практичност великог броја прозора у згради:„ [Станар] можда може да нађе зидни простор за један роло радни сто, без преклапања прозора, са светлошћу непосредно испред њега и иза њега и на једној његовој страни. Али, претпоставимо да му је потребна полица за књиге? Несумњиво је да има врло прихватљиво место са ког се могу гледати поворке. Али за пословне трансакције?”[22]
Галерија
уреди-
Зграда око 1903 -
Морнаричка регрутна станица у „бранику” зграде током параде „Пробуди се Америко” пре Првог светског рата -
Поглед са стране -
Поглед страга -
Врх изблиза
Напомене
уреди- ^ "Бy 1903, Цхицаго'с Даниел Х. Бурнхам хад цомплетед тхе тwентy-тwо-сторy Фуллер Буилдинг ин Неw Yорк Цитy, wхицх тхе публиц qуицклy редуббед тхе Флатирон Буилдинг бецаусе оф итс ицониц триангулар план.[3]
- ^ Фор итс ицониц статус, сее Коолхаас 1994, стр. 72 анд Голдбергер 1981, стр. 38; ботх нотед ин тхис цонтеxт ин Зукоwскy & Салига 1984, стр. 79 ноте 3
Референце
уреди- ^ Морроне, Францис. "Тхе Триангле ин тхе Скy" Тхе Wалл Стреет Јоурнал (Јуне 12, 2010)
- ^ а б Yардлеy, Јонатхан. "Боок ревиеw оф 'Флатирон,' абоут а Манхаттан ландмарк" Тхе Wасхингтон Пост (Јуне 27, 2010)
- ^ а б Броwн, Диxон & Гиллхам 2014.
- ^ а б Неw Yорк Цитy Ландмаркс Пресерватион Цоммиссион; Долкарт, Андреw С.; Постал, Маттхеw А. (2009). Постал, Маттхеw А., ур. Гуиде то Неw Yорк Цитy Ландмаркс (4тх изд.). Неw Yорк: Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-470-28963-1.
- ^ Алеxиоу 2010, стр. 52.
- ^ Алеxиоу 2010, стр. 59.
- ^ а б в г Треасурес оф Неw Yорк Цитy: Тхе Флатирон Буилдинг (2014). WЛИW. Аццессед Април 3, 2014.
- ^ Питтс, Царолyн (9. 2. 1989). " „Флатирон Буилдинг”. Натионал Регистер оф Хисториц Плацес Регистратион. Натионал Парк Сервице.
- ^ „Флатирон Буилдинг”. Натионал Хисториц Ландмарк суммарy листинг. Натионал Парк Сервице. 12. 9. 2007. Архивирано из оригинала 14. 03. 2013. г. Приступљено 07. 11. 2020.
- ^ „Флатирон Буилдинг—Аццомпанyинг пхотос, еxтериор, фром 1979”. Натионал Регистер оф Хисториц Плацес Инвенторy. Натионал Парк Сервице. 9. 2. 1989.
- ^ Алеxиоу 2010, стр. 26–29.
- ^ а б Алеxиоу 2010, стр. 29–41.
- ^ Алеxиоу 2010, стр. 60.
- ^ „Флатирон Струцтуре то бе Цаллед тхе Фуллер Буилдинг”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). 1902-08-09. стр. 3. ИССН 0362-4331. Приступљено 2020-06-03.
- ^ „То Буилд он тхе "Флат-ирон"; Тwентy Сторy Струцтуре ат Броадwаy анд Тwентy-тхирд Стреет”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). 1901-03-03. стр. 8. ИССН 0362-4331. Приступљено 2020-06-03. „тхе фамоус 'флатирон' блоцк”
- ^ Нотед, "Роман цитy ин Бритаин хад Флатирон Буилдинг", Тхе Сциенце Неwс-Леттер 24 Но. 657 (Новембер 11, 1933:311).
- ^ „БАМ пицкед то буилд Леедс' флат ирон ревивал”. Цонструцтион Индеx. Приступљено 5. 10. 2020.
- ^ Алеxиоу 2010, стр. 101–03.
- ^ Алеxиоу 2010, стр. 201–02.
- ^ Рyбцзyнски, Wитолд. Цитy Лифе: Урбан Еxпецтатионс ин а Неw Wорлд Неw Yорк: Сцрибнер, 1995. п. 153. ISBN 0-684-81302-5. Quote: "The public loved the Flatiron, and businessmen and their architects took notice."
- ^ Architectural Record (October 1902), quoted in Alexiou 2010, стр. 125–126
- ^ Alexiou 2010, стр. 138.
Literatura
уреди- Brown, Lance Jay; Dixon, David; Gillham, Oliver (21. 6. 2014). Urban Design for an Urban Century: Shaping More Livable, Equitable, and Resilient Cities (2nd изд.). Hoboken: Wiley. ISBN 978-1-118-45363-6.
- Goldberger, Paul (1981). The skyscraper. New York: Knopf Distributed by Random House. ISBN 978-0-394-71586-5. OCLC 7653455.
- Koolhaas, Rem (1994). Delirious New York: A Retroactive Manifesto for Manhattan. New York: The Monacelli Press. ISBN 9781885254009. OCLC 881684136.
- White, Norval; Willensky, Elliot; Leadon, Fran (2010). AIA Guide to New York City (5th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19538-386-7.
- Zukowsky, John; Saliga, Pauline (1984). „Late Works by Burnham and Sullivan”. Art Institute of Chicago Museum Studies. 11 (1): 70. ISSN 0069-3235. JSTOR 4115889. doi:10.2307/4115889.
- Kreitler, Peter Gwillim. Flatiron: A Photographic History of the World's First Steel Frame Skyscraper, 1901–1990. AIA Press 1991. ISBN 978-1-55835-060-1
- Лаурин, Дале (2008). „Граце анд Сериоуснесс ин тхе Флатирон Буилдинг анд Оурселвес” (ПДФ). Аестхетиц Реалисм Лоокс ат НYЦ. Аестхетиц Реалисм Фоундатион. стр. 1—4.
