Фоликуларна циста
Фоликуларна циста је ектодермна циста одонтогеног порекла или цистићно измењени зубни фоликули.[1] Цисту треба, као год је то могуће, у целости одстранити, јер она својим даљим растом доводи до ресорпције коштаног ткива, представља латентно жариште инфекције, а постоји могућност малигне алтерације.
| Фоликуларна циста | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | максилофацијална хирургија |
Епидемиологија уреди
Јављају се у свим узрастима, али нешто чешће у млађем животном добу.
Етиологија уреди
Фоликуларне цисте настају у пределу круне зуба који још није никао. Циста окружује круницу и припаја се за врат неизниклог зуба. Развија се накупљањем течности измедју редукованог глеђног епитела и крунице зуба. Потпм глеђни епител који прекрива круну зуба постаје цистићни сакус.
- Локализација
Фоликуларне цисте се најчешће јављају у пределу доњег умњака, горњег очњака и умњака и у пределу другог премолара у доњој вилици.
- Хистологија
Хистолошки гледано цистични зид је састављен из танког слоја везивног ткива прекривеног епителом, који личи на редукован гледђни епител. У случају запаљења овај епител задебљава. Појава инфекције у фоликуларној цисти настаје продором из околине, на пример периапикалног запаљења млечног зуба или већ створеног гранулома неког сталног зуба. Парч (Партсцх), Васмунд(Wассмунд), Хамер (Хаммер) сматрају да запаљиви процеси на млећном зубу могу бити узрок настанка фоликуларних циста. Долази до запаљења када је круна већ формирана, а зуб није изникао. Када се појави запаљење зубног фоликула, долази до едема ћелија глеђне пулпе са стварањем ексудата и на тај наћин настаје празан простор испуњен течним садржајем између три горње површине глеђи и глеђног епитела. Тај простор нормално треба да ишчезне тако да долази до спајања унутрашњег и спољашњег глеђног епитела. Сигурно се зна, што је експериментално доказано, да један број фоликуларних циста може настати ба бази запаљења.
Фоликуларне цисте могу настати и од зачетка прекобројног зуба, а мора се узети у обзир и индивидуална предиспозиција за настајање циста.
Разлика у хистолошкој градји измедју фоликуларних и радикуларних циста је најчешће незнатна, иако су запаљиви процеси у пределу цистичног сакуса знатно мање изражени код фоликуларних циста.
Клиничка слика уреди
Фоликуларне цисте имају исту симптоматологију као и радикуларне, али са знатно ређом појавом инфекције. Појава безболне тумефакције - избочења коштаног ткива вилица и недостатак неког сталног зуба који је требало веч да никне, или пак малпозиција суседних зуба, настала услед раста цисте, главни су клинички занци, који пацијента доводе код лекара.
Дијагноза уреди
Ако јер перикоронарни простор ретинираног зуба већи од 2.5 мм, дијагностички се мора посумњати на фоликуларну цисту.
На рендген снимку фоликурална циста се презентира као јасно расветљење, повезано са круницом неизраслог зуба која је у цистичној шупљини, а корен није формиран. Цистични сакус је увек спојен у пределу врата зуба који је узрок фоликуларној цисти. Када је цела круна обухваћена цистом, ради се о централној фоликуларној цисти, а када је само део круне зуба у контакту са цистом, реч је о латералној фоликуларној цисти.
Цистићни садржај код фоликуларних циста је бистре жућкасте боје са кристалима холестерина. Узрочни зуб код фоликуларних циста често је потиснут према бази доње и горње вилице и услед њеног раста долази до малпозиције суседних зуба.
Терапија уреди
Лечења ових циста заснива се на делимичном или потпуном одстрањењу (екстирпацији) цистичног сакуса.
Прогноза и праћење уреди
За разлику од других цистичних лезија вилице, могућност рецидива фоликуларне цисте је врло ретка.
Препоручени протокол укључује опсервацијско праћење у случају цистичне лезије одређене величине, при чему треба посумњати да се ради о малигним болестима различитог порекла (углавном тумора).[2]
Извори уреди
- ^ Авелар, Р. L.; Антунес, А. А.; Царвалхо, Р. W.; Безерра, П. Г.; Оливеира Нето, П. Ј.; Андраде, Е. С. (2009). „Одонтогениц цyстс: А цлиницопатхологицал студy оф 507 цасес”. Ј Орал Сци. 51 (4): 581—586. ПМИД 20032611. дои:10.2334/јоснусд.51.581.
- ^ Јохнсон, Н. Р.; Ганнон, О. M.; Саваге, Н. W.; Батстоне, M. D. (2014). „Фреqуенцy оф одонтогениц цyстс анд туморс: А сyстематиц ревиеw”. Јоурнал оф Инвестигативе анд Цлиницал Дентистрy. 5 (1): 9—14. ПМИД 23766099. дои:10.1111/јицд.12044.
Литература уреди
- Н. Робертон “Теxтбоок оф неонатологy”, Цхурцхил Ливингдтоне 1989
Спољашње везе уреди
| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
