GPR183
Г-протеин спрегнути рецептор 183, који је тако]е познат као Епштајн-Баровим вирусом-индуковани Г-протеин спрегнути рецептор 2 (EBI2), је протеин који је код људи кодиран GPR183 геном.[1][2]
| Г-протеин спрегнути рецептор 183 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ГПР183; ЕБИ2 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 605741 МГИ: 2442034 ХомолоГене: 28066 ИУПХАР: ЕБИ2 ГенеЦардс: ГПР183 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 1880 | 321019 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000169508 | ЕНСМУСГ00000051212 | |||||||||
| УниПрот | П32249 | Q3У6Б2 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_004951 | НМ_183031 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_004942 | НП_898852 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 13: 98.74 - 98.76 Мб |
Цхр 14: 121.09 - 121.1 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Овај ген је био идентификован путем његовог повишеног изражавања изазваног Епштајн-Баровом вирусном инфекцијом примарних Б лимфоцита. За овај ген је предвиђено да кодира Г протеин-спрегнути рецептор који је најсроднији са тромбин рецептором. Изражавање овог гена је било детектовано у Б-лимфоцитним ћелијским линијама и лимфоидним ткивима али не у Т-лимфоцитним ћелијским линијама, или у Т лимфоцитима периферне крви. Функција овог гена је непозната.[2]
Литература уреди
- ^ Биркенбацх M, Јосефсен К, Yаламанцхили Р, Леноир Г, Киефф Е (1993). „Епстеин-Барр вирус-индуцед генес: фирст лyмпхоцyте-специфиц Г протеин-цоуплед пептиде рецепторс”. Ј Вирол. 67 (4): 2209—20. ПМЦ 240341
. ПМИД 8383238.
- ^ а б „Ентрез Гене: ЕБИ2 Епстеин-Барр вирус индуцед гене 2 (лyмпхоцyте-специфиц Г протеин-цоуплед рецептор)”.
Додатна литература уреди
- Маруyама К, Сугано С (1994). „Олиго-цаппинг: а симпле метход то реплаце тхе цап струцтуре оф еукарyотиц мРНАс wитх олигорибонуцлеотидес.”. Гене. 138 (1-2): 171—4. ПМИД 8125298. дои:10.1016/0378-1119(94)90802-8.
- Сузуки Y; Yосхитомо-Накагаwа К; Маруyама К; et al. (1997). „Construction and characterization of a full length-enriched and a 5'-end-enriched cDNA library.”. Gene. 200 (1-2): 149—56. PMID 9373149. doi:10.1016/S0378-1119(97)00411-3.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Rosenkilde MM; Benned-Jensen T; Andersen H; et al. (2006). „Молецулар пхармацологицал пхенотyпинг оф ЕБИ2. Ан орпхан севен-трансмембране рецептор wитх цонститутиве ацтивитy.”. Ј. Биол. Цхем. 281 (19): 13199—208. ПМИД 16540462. дои:10.1074/јбц.М602245200.