Гастон IV
Гастон IV (? – 1131) био је француски племић, виконт Бéарна у средњем вијеку (1090 – 1131).[1] Познат је и као Гастон Крсташ (француски: ле Цроисé) јер је постао крсташ те је учествовао у Првом крсташком рату.[2]
| Гастон IV | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1074 |
| Датум смрти | 1130 |
| Место смрти | Валенсија, |
| Породица | |
| Супружник | Талеса оф Арагон |
| Потомство | Гуисцарда, Висцоунтесс оф Бéарн, Центуле VI, Висцоунт оф Бéарн |
| Родитељи | Центуле V, Висцоунт оф Бéарн [[]] |
| Династија | Хоусе оф Бéарн |
Породица
уредиБио је син виконта Сантулеа V и његове рођаке Гисле (Гизела); пар се растао због инцеста након рођења Гастона. Гастон је назван по свом деди, Гастону III (који можда није био прави виконт).
Владавина
уредиГастон IV је победио Даx те преузео контролу над следећим местима, која су знана под именима – Миxе, Ортхез (Ортèс) и Остабат-Асме. Ипак, и даље је технички био вазал војводе Аквитаније.
На повратку из рата у Бéарн, Гастон је дао подићи многе цркве те је сматран побожним католиком. Он сам је сматрао да католици и муслимани могу да живе у миру скупа.
Брак
уредиГастонова супруга је била шпанска племкиња, Талеса Санчес[3] (Талèсе д'Арагон). Имали су децу:
Референце
уреди- ^ Пиерре Туцоо-Цхала, Ла Вицомтé де Бéарн ет ле Проблèме де са Соувераинетé, дес Оригинес à 1260. Бордеауx, 1961.
- ^ Стивен Рансиман, А Хисторy оф тхе Црусадес: Тхе Фирст Црусаде анд тхе Фоундатион оф тхе Кингдом оф Јерусалем. Цамбридге, 1951.
- ^ Лапеñа Паул, Ана Исабел . Санцхо Рамíрез, реy де Арагóн (¿1064?-1094) y реy де Наварра (1076-1094). Гијóн: Едиционес Треа. 2004. ISBN 978-84-9704-123-2.
- ^ Aparicio Rosillo, Susana (2009). Un proyecto más allá de las barreras pirenaicas. Revisión de la política pro-aragonesa en el Béarn desde Gastón IV el Cruzado. IV Simposio Internacional de Jóvenes Medievalistas. Universidad de Murcia, Ayuntamiento de Lorca. ISBN 978-84-8371-801-8.
