Гимназија Милоје Добрашиновић
Бјелопољска гимназија заузима значајну улогу у животу и развоју бјелопољског краја, његовом културном и економском преображају до данас. Заслугом ове установе остварен је значајан културни и привредни препород једног краја. Поникла је и дјеловала на простору колијевке српске културе, на којем је још у доба Немањића, од средине 12. вијека, подигнуто више манастира, центара писмености у српском средњовековљу. Отварањем гимназије ударен је темељ културном препороду, јер ће ђаци гимназије, њихови професори и наставници унијети нови начин живљења и размишљања.
Историја уреди
Од уједињења и стварања државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године, Бјелопољци су користили сваку прилику да траже оснивање гимназије. Тако је у прољеће 1919. године из Бијелог Поља ишла у Београд једна делегација, на челу са Милошем Бакићем управником основне школе и од министра просвете молила да им одобри отварање гимназије. Усмено им је обећано да ће им се то одобрити и препоручено им да изврше упис ученика. Шестог августа исте године управник основне школе обавјештава Министарство просвете да је извршио упис ученика у први разред за који се пријавило 39 ученика и 18 ученица. Сјутрадан, 7 августа Управник је обавијештен да се отварање гимназије одлаже за неко вријеме. Бјелопољци се не мире са таквим рјешењем и чине нове покушаје. Обнављају захтјеве. Опет су Бјелопољци слали делегацију Министарству просвете Краљевине. Делегација у саставу: Мустафа Салибеговић, муфтија и посланик Народне скупштине, Милош Бакић, управник Основне школе и Алекса Чујовић, трговац, стигла је у Београд 1. августа 1923. године и предала захтјев за отварање гимназије у коме је, између осталог, стајало: „Округ бјелопољски природно обдарен богатством, нерва наше некадашње државе, био је петовјековно тлачен и спријечен му сваки културни напредак; то тврде чињенице да данас у том Округу нема ни једног грађанина који је завршио ма коју стручну школу... Бијело Поље је једино окружно место које по броју становника нема гимназије нити које стручне школе...“ I на овај захтјев гласио је одговор: „... не одобрава вам се отварање ниже гимназије.“
Једни од многих захтјева да се одобри отварање гимназије уреди
Активност ради отварања гимназије нарочито је жива у 1925. години. У Бијелом Пољу је 24. маја одржана Окружна конференција грађана којој су присуствовали по десет угледних представника из сваке општине. На скупштини је изабран одбор за отварање гимназије на челу са Милошем Бакићем, школским надзорником, и донесене одлуке: да градска општина уступи земљиште за подизање нове гимназијске зграде и да уплати прилог од 40.000 динара,да сеоске општине дају по 20.000 динара за изградњу зграде. Након тога услиједиле су честе молбе свим утицајним личностима, па чак и краљу Александру. Једна депутација из Бијелог Поља била је код краља приликом његове посјете Цетињу и тражила поред осталог, и отварање гимназије.