Гинтер Бениш
Гинтер Бениш (Локвиц, 12. јун 1922 – 12. јул 2010) био је немачки архитекта. Током Другог светског рата он је постао један од немачких најмлађих подморничких заповедника. Касније је Бениш постао један од најпроминентнијих архитеката који су представљали деконструктивизам. Међу његовим проминентним пројектима су Олимпијски парк у Минхену и нови западнонемачки парлиамент у Бону.
| Гинтер Бениш | |
|---|---|
 Гинтер Бениш | |
| Име по рођењу | Гüнтер Бехнисцх |
| Датум рођења | 12 јун, 1922 |
| Место рођења | Локвиц Немачка |
| Датум смрти | 12. јул 2010. (88 год.) |
| Место смрти | Штутгарт Немачка |
| Пребивалиште | Немачка |
| Држављанство | немачко |
| Универзитет | Технички универзитет у Штутгарту |
| Занимање | архитекта |
| Организација | Бениш & Партнери |
Детињство и младостУреди
Бениш је рођен друго од троје деце у Локвицу код Дрездена.[1] Он је похађао је бројне школе, због чињенице да је његов отац социјалдемократа ухапшен, отпуштен и премештен у Кемниц од стране нове нацистичке владе.[1]
Године 1939, Бениш се добровољно придружио морнарици (Кригсмарине), кад му је било 17 година, што је била мање напорна алтернатива обавезној радној служби, или војној обавези.[1] На крају је постао подморнички официр и служио је на У-952. Октобра 1944. године, постао је један од најмлађих подморничких заповедника, када је преузео команду над У-2337.[2] На крају Другог светског рата предао је своју подморницу Британцима и постао ратни заробљеник у дворцу Федерстон у Нортамберланду.[1]
Бениш је у почетку био обучен као зидар,[1] а 1947. године уписао се на студије архитектуре на Техничком универзитету у Штутгарту.[3] Од 1967. до 1987. године био је професор за архитектонски/грађевински дизајн и технологију индустријске градње на Техничком универзитету у Дармштату.[4]
Архитектонска каријераУреди
Једна од његових најистакнутијих зграда био је нови парламент у престоници Западне Немачке, Бону. Иако је победио на конкурсу за архитектонски дизајн 1973. године, изградња је почела тек 1987, а завршена је 1992. године.[3]
Он је основао своју властиту архитектонску праксу у Штутгарту 1952. године, која је 1966. постала Бениш & Партнер.
Његов син Стефан Бениш основао је 1989. засебну фирму, Бениш Архитектен.
Комплетирани пројектиУреди
- 1972 Олимпијски парк у Минхену, Немачка[5]
- 1992 Пленарни комплекс Немачког парламента (Бундестаг) у Бону, Немачка[6]
- 1993-2005 Зграда Академије уметности у централном Берлину, шестоспратна стаклена експанзија реконструисаног хотела Адлон[7][8]
- 1997 Државна клириншка банка – Ландесгирокасе у Штутгарту, Немачка[9]
- 1998 Контролни торањ на Нирнбершком аеродрому, Немачка[10]
- 2002 Севернонемачка државна клириншка банка у Хановеру, Немачка[11]
- 2003 Џензајм центар у Кембриџу у Масачусецу, САД[12]
- 2005 Центре за ћелијска и биомолекуларна истраживања у Торонту, Канада[13]
РеференцеУреди
- ^ а б в г д Давид Цхилдс, Гüнтер БехнисцхА; Тхе арцхитецт бехинд Муницх'с гроундбреакинг Олyмпиц Стадиум, ин Тхе Индепендент (Лондон), 7 Аугуст 2010, ретриевед 1 Марцх 2012
- ^ Бусцх & Рöлл 1999, стр. 29.
- ^ а б Тхорстен Дöртинг, Обитуарy оф тхе Арцхитецт Гüнтер Бехнисцх, ин Спиегел онлине интернатионал, 13 Јулy 2010, ретриевед 9 Аугуст 2010
- ^ Дармстадт, Тецхнисцхе Университäт. „Гüнтер Бехнисцх”. Тецхнисцхе Университäт Дармстадт (на језику: енглески). Приступљено 15. 9. 2019.
- ^ „Суеддеутсцхе Артицле он Гüнтхер Бенисцх”. Суеддеутсцхе Неwспапер. Приступљено 3. 6. 2014.
- ^ „Пленарy Цомплеx оф тхе Герман Парлиамент”. аедес арцхитецтуре. Приступљено 3. 6. 2014.
- ^ „арцхитецт Гüнтер Бехнисцх диес ат 88 yеарс”. дие Wелт (Герман лангуаге). Приступљено 3. 11. 2016.
- ^ „Фронт хисторy, реар Бехнисцх Тхе Хотел Адлон ин Берлин ис еxтендед”. БауНетз (Герман лангуаге). Приступљено 3. 11. 2016.
- ^ „Стате Цлеаринг Банк – Ландесгирокассе ин Стуттгарт”. АW Магазине. Архивирано из оригинала 06. 06. 2014. г. Приступљено 3. 6. 2014.
- ^ „Нüрнберг Интернатионал Аирпорт (НУЕ/ЕДДН), Нуремберг, Бавариа, Германy”. Аирпорт Тецхнологy. Архивирано из оригинала 07. 06. 2014. г. Приступљено 3. 6. 2014.
- ^ „Дефининг тхе Интернал Ессенце оф тхе Материалитy оф Институтион” (ПДФ). Мицхаел Јамес Поттер. Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 07. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2014.
- ^ „Герман Ембассy Ессаy он Герман Арцхитецтс”. Герман Ембассy Копенхаген. Архивирано из оригинала 27. 9. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2014.
- ^ „Бенисцх Профиле он Герман Арцхитецтс”. Герман Арцхитецтс Wебсите. Приступљено 3. 6. 2014.
ЛитератураУреди
- Бусцх, Раинер; Рöлл, Ханс-Јоацхим (1999). Герман У-боат цоммандерс оф Wорлд Wар II : а биограпхицал дицтионарy. Превод: Броокс, Геоффреy. Лондон, Аннаполис, Мд: Греенхилл Боокс, Навал Институте Пресс. ИСБН 1-55750-186-6.
