Википедија

Гинтер Бениш

немачки архитекта

Гинтер Бениш (Локвиц, 12. јун 1922 – 12. јул 2010) био је немачки архитекта. Током Другог светског рата он је постао један од немачких најмлађих подморничких заповедника. Касније је Бениш постао један од најпроминентнијих архитеката који су представљали деконструктивизам.[1][2] Међу његовим проминентним пројектима су Олимпијски парк[3][4][5] у Минхену и нови западнонемачки парлиамент у Бону.

Гинтер Бениш
Гинтер Бениш
Гинтер Бениш
Име по рођењуГüнтер Бехнисцх
Датум рођења(1922-06-12)12. јун 1922.
Место рођењаЛоквиц
 Немачка
Датум смрти12. јул 2010.(2010-07-12) (88 год.)
Место смртиШтутгарт
 Немачка
ПребивалиштеНемачка
Држављанствонемачко
УниверзитетТехнички универзитет у Штутгарту
Занимањеархитекта
ОрганизацијаБениш & Партнери

Детињство и младост уреди

 
Пленарна комора Немачког Бундестага и Бону

Бениш је рођен друго од троје деце у Локвицу код Дрездена.[6] Он је похађао је бројне школе, због чињенице да је његов отац социјалдемократа ухапшен, отпуштен и премештен у Кемниц од стране нове нацистичке владе.[6]

Године 1939, Бениш се добровољно придружио морнарици (Кригсмарине[7][8][9][10]), кад му је било 17 година, што је била мање напорна алтернатива обавезној радној служби, или војној обавези.[6] На крају је постао подморнички официр и служио је на У-952. Октобра 1944. године, постао је један од најмлађих подморничких заповедника, када је преузео команду над У-2337.[11] На крају Другог светског рата предао је своју подморницу Британцима и постао ратни заробљеник у дворцу Федерстон[12][13][14] у Нортамберланду.[6]

Бениш је у почетку био обучен као зидар,[6] а 1947. године уписао се на студије архитектуре на Техничком универзитету у Штутгарту.[15] Од 1967. до 1987. године био је професор за архитектонски/грађевински дизајн и технологију индустријске градње на Техничком универзитету у Дармштату.[16]

Архитектонска каријера уреди

 
Олимпијски парк и Минхену (1972)

Једна од његових најистакнутијих зграда био је нови парламент у престоници Западне Немачке, Бону. Иако је победио на конкурсу за архитектонски дизајн 1973. године, изградња је почела тек 1987, а завршена је 1992. године.[15]

Он је основао своју властиту архитектонску праксу у Штутгарту 1952. године, која је 1966. постала Бениш & Партнер.

Његов син Стефан Бениш основао је 1989. засебну фирму, Бениш Архитектен.[17][18][19]

Комплетирани пројекти уреди

Референце уреди

  1. ^ „Wхат ис Децонструцтивисм?”. АрцхДаилy (на језику: енглески). 2018-08-12. Приступљено 2020-07-19. 
  2. ^ Цурл, Јамес Стевенс (2006). А Дицтионарy оф Арцхитецтуре анд Ландсцапе Арцхитецтуре  (Папербацк) (Сецонд изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-860678-8. 
  3. ^ „Олyмпиастадион Мüнцхен – Спортстäтте мит виел Хисторие”. 
  4. ^ „Олyмпиапарк Мüнцхен :: Олyмпиц Стадиум :: Олyмпиапарк Мüнцхен ГМБХ, Евентс, Конзерте, Спорт, Гесундхеит, Wеллнесс, Спаß, Ацтион, Фитнесс, Теннис, Wассерспорт, Wалкинг, Кондитион, Ентспаннунг, Вереинсспорт, Мусик, Фун, Траининг, Фреизеит, Крафттраининг, Мускелауфбаутраининг, Бодyстyлинг, Лауфтрефф”. 
  5. ^ Тхомас Сцхмидт (22. 3. 2012). „Олyмпиастадион: Абсцхиед вом ецхтен Грüн”. www.меркур.де (на језику: немачки). Приступљено 23. 2. 2023. 
  6. ^ а б в г д Давид Цхилдс, Гüнтер Бехнисцх&#x3А; Тхе арцхитецт бехинд Муницх'с гроундбреакинг Олyмпиц Стадиум, ин Тхе Индепендент (Лондон), 7 Аугуст 2010, ретриевед 1 Марцх 2012
  7. ^ Бирд, Кеитх. Герман Навал Хисторy: А Гуиде то тхе Литературе. Неw Yорк: Гарланд, 1985.
  8. ^ Брäцкоw, Wернер. Дие Гесцхицхте дес деутсцхен Марине- Ингениеуроффизиерскорпс. Хамбург: Сталлинг, 1974.
  9. ^ Бреyер, Сиегфриед, анд Герхард Кооп. Дие деутсцхе Криегсмарине, 7 волс., Фриедберг: Подзун- Паллас, 1985.
  10. ^ „Пеаце Треатy оф Версаиллес, Артицлес 159-213, Милитарy, Навал анд Аир Цлаусес”. нет.либ.бyу.еду. 
  11. ^ Бусцх & Рöлл 1999, стр. 29.
  12. ^ „Феатхерстоне Цастле, Халл Банк. Оффициал лист ентрy”. Хисториц Енгланд: Натионал Херитаге Лист фор Енгланд. Приступљено 2. 4. 2023. 
  13. ^ Снагге, Тхомас Wиллиам (јануар 1873). „ИИ.—Соме Аццоунт оф Анциент Оакен Цоффинс дисцоверед он тхе ландс адјоининг Феатхерстоне Цастле, неар Халтwхистле, Нортхумберланд”. Арцхаеологиа. 44 (1): 8—16. дои:10.1017/С0261340900006597. 
  14. ^ Мелтон, Нигел D.; Монтгомерy, Јанет; Робертс, Бењамин W.; Цоок, Гордон; Харрис, Сусанна (2016). „Он тхе цуриоус дате оф тхе Рyлстоне лог-цоффин буриал”. Процеедингс оф тхе Прехисториц Социетy (на језику: енглески). Цамбридге Университy Пресс. 82: 383—392. С2ЦИД 51773095. дои:10.1017/ппр.2016.5. 
  15. ^ а б Тхорстен Дöртинг, Обитуарy оф тхе Арцхитецт Гüнтер Бехнисцх, ин Спиегел онлине интернатионал, 13 Јулy 2010, ретриевед 9 Аугуст 2010
  16. ^ Дармстадт, Тецхнисцхе Университäт. „Гüнтер Бехнисцх”. Тецхнисцхе Университäт Дармстадт (на језику: енглески). Приступљено 15. 9. 2019. 
  17. ^ „Гüнтер Бехнисцх”. 
  18. ^ „Бехнисцх Арцхитектен”. бехнисцх.цом. Приступљено 2021-09-17. 
  19. ^ „Дефининг тхе Интернал Ессенце оф тхе Материалитy оф Институтион” (ПДФ). Мицхаел Јамес Поттер. Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 7. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  20. ^ „Суеддеутсцхе Артицле он Гüнтхер Бенисцх”. Суеддеутсцхе Неwспапер. Приступљено 3. 6. 2014. 
  21. ^ „Пленарy Цомплеx оф тхе Герман Парлиамент”. аедес арцхитецтуре. Приступљено 3. 6. 2014. 
  22. ^ „арцхитецт Гüнтер Бехнисцх диес ат 88 yеарс”. дие Wелт (Герман лангуаге). Приступљено 3. 11. 2016. 
  23. ^ „Фронт хисторy, реар Бехнисцх Тхе Хотел Адлон ин Берлин ис еxтендед”. БауНетз (Герман лангуаге). Приступљено 3. 11. 2016. 
  24. ^ „Стате Цлеаринг Банк – Ландесгирокассе ин Стуттгарт”. АW Магазине. Архивирано из оригинала 06. 06. 2014. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  25. ^ „Нüрнберг Интернатионал Аирпорт (НУЕ/ЕДДН), Нуремберг, Бавариа, Германy”. Аирпорт Тецхнологy. Архивирано из оригинала 07. 06. 2014. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  26. ^ „Дефининг тхе Интернал Ессенце оф тхе Материалитy оф Институтион” (ПДФ). Мицхаел Јамес Поттер. Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 07. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  27. ^ „Герман Ембассy Ессаy он Герман Арцхитецтс”. Герман Ембассy Копенхаген. Архивирано из оригинала 27. 9. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  28. ^ „Бенисцх Профиле он Герман Арцхитецтс”. Герман Арцхитецтс Wебсите. Приступљено 3. 6. 2014. 

Литература уреди

  • Бусцх, Раинер; Рöлл, Ханс-Јоацхим (1999). Герман У-боат цоммандерс оф Wорлд Wар II : а биограпхицал дицтионарy. Превод: Броокс, Геоффреy. Лондон, Аннаполис, Мд: Греенхилл Боокс, Навал Институте Пресс. ИСБН 1-55750-186-6. 
  • Бонy, Анне (2012). L'Арцхитецтуре Модерне (на језику: Френцх). Лароуссе. ИСБН 978-2-03-587641-6. 
  • Поиссон, Мицхел (2009). 1000 Иммеублес ет монументс де Парис (на језику: Френцх). Париграмме. ИСБН 978-2-84096-539-8. 
  • Тасцхен, Аурелиа; Тасцхен, Балтхазар (2016). L'Арцхитецтуре Модерне де А à З (на језику: Френцх). Библиотхеца Универсалис. ИСБН 978-3-8365-5630-9. 
  • Деррида, Јацqуес (1967). Оф Грамматологy, (хардцовер: ISBN 0-8018-1841-9, папербацк: ISBN 0-8018-1879-6, цоррецтед едитион: ISBN 0-8018-5830-5) транс. Гаyатри Цхакравортy Спивак. Јохнс Хопкинс Университy Пресс.
  • Деррида, Јацqуес & Еисенман, Петер (1997). Цхора л Wоркс. Монацелли Пресс. ISBN 1-885254-40-7.
  • Деррида, Јацqуес & Хуссерл, Едмунд (1989). Едмунд Хуссерл'с Оригин оф Геометрy: Ан Интродуцтион. Университy оф Небраска Пресс. ISBN 0-8032-6580-8
  • Фрамптон, Кеннетх (1992). Модерн Арцхитецтуре, а цритицал хисторy. Тхамес & Худсон- Тхирд Едитион. ISBN 0-500-20257-5
  • Јохнсон, Пхиллип & Wиглеy, Марк (1988). Децонструцтивист Арцхитецтуре: Тхе Мусеум оф Модерн Арт, Неw Yорк. Литтле Броwн анд Цомпанy. ISBN 0-87070-298-X
  • Хаyс, К.M. (едитед) (1998). Оппоситионс Реадер. Принцетон Арцхитецтурал Пресс. ISBN 1-56898-153-8
  • Кандинскy, Wассилy. Поинт анд Лине то Плане. Довер Публицатионс, Неw Yорк. ISBN 0-486-23808-3
  • МцЛеод, Марy, "Арцхитецтуре анд Политицс ин тхе Реаган Ера: Фром Постмодернисм то Децонструцтивисм," "Ассемблаге," 8 (1989), пп. 23–59.
  • Рицкеy, Георге (1995). Цонструцтивисм: Оригинс анд Еволутион. Георге Бразиллер; Ревисед едитион. ISBN 0-8076-1381-9
  • Салингарос, Никос (2008). "Анти-Арцхитецтуре анд Децонструцтион", 3рд едитион. Умбау-Верлаг, Солинген, Германy. ISBN 978-3-937954-09-7
  • Тсцхуми, Бернард (1994). Арцхитецтуре анд Дисјунцтион. Тхе МИТ Пресс. Цамбридге. ISBN 0-262-20094-5
  • Ван дер Страетен, Барт. Имаге анд Нарративе – Тхе Унцаннy анд тхе арцхитецтуре оф Децонструцтион Ретриевед Април, 2006.
  • Вентури, Роберт (1966). Цомплеxитy анд Цонтрадицтион ин Арцхитецтуре, Тхе Мусеум оф Модерн Арт Пресс, Неw Yорк. ISBN 0-87070-282-3
  • Вентури, Роберт (1977). Леарнинг фром Лас Вегас (wитх D. Сцотт Броwн анд С. Изеноур), Цамбридге МА, 1972, ревисед 1977. ISBN 0-262-72006-X
  • Wиглеy, Марк (1995). Тхе Арцхитецтуре оф Децонструцтион: Деррида'с Хаунт. Тхе МИТ Пресс. ISBN 0-262-73114-2.
  • Vicente Esteban Medina (2003) Forma y composición en la Arquitectura deconstructivista, © Tesis doctoral, Universidad Politécnica de Madrid. Registro Propiedad Intellectual Madrid Nº 16/2005/3967. Link de descarga de tesis en pdf: http://oa.upm.es/481/

Спољашње везе уреди

 
Гинтер Бениш на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ginter_Beniš&oldid=27707861”