Гљивични феромонски рецептори
Гљивични феромонски рецептори формирају дистинктну фамилију Г протеин спрегнутих рецептора.
| Гљивични феромонски фактор парења, СТЕ2 ГПЦР | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Структура пептидног сегмента шестог трансмембранског домена Saccharomyces cerevisiae алфа-фактор рецептора.[1] | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | STE2 | ||||||||
| Пфам | ПФ02116 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР000366 | ||||||||
| СЦОП | 1пјд | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1пјд | ||||||||
| |||||||||
Рецептори фактора парења, STE2 и STE3 су интегрални мембрански протеини који могу да учествују у респонсу на факторе парења на ћелијској мембрани.[2][3][4] Аминокиселинске секвенце оба рецептора садрже високе уделе хидрофобних остатака груписаних у 7 домена, у маниру сличном родопсинима и другим рецепторима за које се сматра да интерагују са Г-протеинима.
Литература
уреди- ^ Валентине КГ; Лиу СФ; Марасси ФМ; et al. (2001). „Струцтуре анд топологy оф а пептиде сегмент оф тхе 6тх трансмембране домаин оф тхе Саццхаромyцес церевисае алпха-фацтор рецептор ин пхоспхолипид билаyерс”. Биополyмерс. 59 (4): 243—56. ПМИД 11473349.
- ^ Накаyама Н, Миyајима А, Араи К (1985). „Нуцлеотиде сеqуенцес оф СТЕ2 анд СТЕ3, целл тyпе-специфиц стериле генес фром Саццхаромyцес церевисиае”. ЕМБО Ј. 4 (10): 2643—2648. ПМЦ 554555
. ПМИД 16453635.
- ^ Буркхолдер АЦ, Хартwелл ЛХ (1985). „Тхе yеаст алпха-фацтор рецептор: струцтурал пропертиес дедуцед фром тхе сеqуенце оф тхе СТЕ2 гене”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 13 (23): 8463—8475. ПМЦ 322145 . ПМИД 3001640. дои:10.1093/нар/13.23.8463.
- ^ Херскоwитз I, Марсх L (1988). „СТЕ2 протеин оф Саццхаромyцес клуyвери ис а мембер оф тхе рходопсин/бета-адренергиц рецептор фамилy анд ис респонсибле фор рецогнитион оф тхе пептиде лиганд алпха фацтор”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 85 (11): 3855—3859. ПМЦ 280318 . ПМИД 2836861. дои:10.1073/пнас.85.11.3855.
