Википедија

Голуб селац

Голуб селац или дивљи голуб (Ectopistes migratorius) је изумрла врста голуба које је била ендемска у Северној Америци. Његово уобичајено име потиче од француске речи passager, што значи „пролазити”, због миграторних навика ове врсте. Научно име се такође односи на његове миграционе карактеристике. Морфолошки је сличан плачућем голубу (Zenaida macroura) и дуго се мислило да је његов најближи рођак. Те две врсте су више пута поистовећиване, међутим генетска анализа је показала да је род Patagioenas ближи сродник него Зенејда голубови.

Голуб селац
Временски распон: 5.333–0 Ма Занклин-холоцен[1]
Жива женка голуба селца из 1896/98, држане у крлетки Ч. О. Витмана
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Цолумбиформес
Породица: Цолумбидае
Род: †Ецтопистес
Swainson, 1827
Врста:
†Е. миграториус
Биномно име
†Ецтопистес миграториус
(Linnaeus, 1766)
Мапа дистрибуције, са ранијим опсегом у наранџастом и зони парења у црвеном
Синоними
  • Columba migratoria Linnaeus, 1766
  • Columba canadensis Linnaeus, 1766
  • Ectopistes migratoria Swainson, 1827

Голуб селац је био полно диморфан по величини и обојености. Мужјак је био дугачак 390 до 410 mm, углавном сив на горњим деловима, блеђи на доњим деловима, са иридесцентним бронзаним перјем на врату, и црним мрљама на крилима. Женка је била дуга 380 до 400 mm, и била је свеукупно безизражајнија и у већој мери смеђа од мужјака. Младунци су били слични женки, али без иридесценције. Ова врста је насељавала углавном листопадне шуме источне Северне Америке, а забележена је и другде. Размножавала се пре свега око Великих језера. Ова голуб је мигрирао у енормним јатима, непрестано тражећи храну, склониште и узгојне локације, и некада је био најзаступљенија птица у Северној Америци, бројећи око 3 милијарде, а вероватно и до 5 милијарди, „у време открића Америке”, према А. V. Шоргеру.[3]

Иако је једно генетско истраживање закључило да ова птица није увек била толико обилно заступљена, и да је величина популације драматично флуктуирала током времена,[4][5] једна новија студија је открила доказе да то није била тачна интерпретација генетских података, и уместо тога закључено је да је величина популације голуба селаца била стабилна најмање 20.000 година пре „њеног опадања у 19. веку и коначног изумирања”.[6][7] Голуб селеац је био веома брз летач, и могао је веома брзо да досегне брзину од 100 км/х. Ова птица се хранила углавном жиром, воћем и бескичмењацима. Ова врста је практиковала заједничко гнеждење и кооперативни узгој, а њена екстремна друштвеност може бити повезана са тражењем хране и засићеношћу грабежљивца.

Голубе селце су ловили домородачки Американци, али је лов знатно појачан након приспећа Европљана, посебно у 19. веку. Месо голубова је комерцијализовано као јефтина храна, што је резултирало масовним ловом током многих деценија. Постоји неколико других фактора који су допринели опадању и накнадном изумирању ове врсте, укључујући смањивање велике расплодне популације неопходне за очување врсте и широко заступљено крчење шума, што је уништило њено станиште. Полаган пад величине популације између око 1800. и 1870. године пратио је брзи пад између 1870. и 1890. године. Сматра се да је последња потврђена дивља птица устрељена 1901. Последње птице у заточеништву биле су подељене у три групе око прелаза 20. века, од којих су неке биле фотографисане живе. Марта, за коју се сматра да је била последњи голуб селац, умрла је 1. септембра 1914. године у зоолошком врту у Синсинатију. Искорењивање ове врсте је запажен пример антропогеног изумирања.

Таксономија уреди

 
Најраније објављена илустрација врсте (мужјак), Марк Катесби, 1731
 
Пуњени мужјак голуба селца, Филдов музеј природне историје
 
Patagioenas fasciata, врста у сродном роду Patagioenas

Шведски природњак Карл Лине сковао је биномијално име Columba macroura за плачућег голуба и голуба селца у издању његовог рада Systema Naturae из 1758. године (који је почетна тачка биолошке номенклатуре), при чему изгледа да је сматрао да су идентични. Овај композитни опис цитирао је извештаје о тим птицама у две књиге облављене пре Линеовог доба. Један од њих био је опис голуба селца Марка Катесбија, који је објављен у његовом делу „Природна историја Каролине, Флориде и острва Бахама” од 1731. до 1743. године, у коме је ова птица називана Palumbus migratorius, а који је садржао најранију објављену илустрацију врсте. Катесбијев опис је комбиновао са описом плачућег голуба из 1743. године Џорџ Едвардс, који је за ту птицу користио име C. macroura. Ништа не упућује на то да је Лине икад видео примерке тих птица, и сматра се да је његов опис у потпуности изведен из ових ранијих извештаја и њихових илустрација. У свом издању Systema Naturae из 1766. године, Лине је одбацио име C. macroura, и уместо њега користио је име C. migratoria за голуба селца, а C. carolinensis за плачућег голуба.[8][9][10] У истом издању, Лине је такође назвао C. canadensis, на бази Turtur canadensis, као што је то чинио Матирен Жак Брисон 1760. године. Касније се показало да је Брисонов опис заснован на женки голуба селца.[11]

Године 1827 Вилијам Свенсон је преместио голуба селца из рода Columba у нови монотипски род Ectopistes, делом услед дужине крила и клинастог облика репа.[12] Године 1906. Аутрам Бенгс је предложио да пошто је Лине у потпуности копирао Катесбијев текст кад је формулисао C. macroura, то име би требало да се односи на голуба селца, као E. macroura.[13] Године 1918. Хари Оберхолзер је предложио да C. canadensis треба да има предност над C. migratoria (као E. canadensis), као што се појавило на ранијој страници у Линеовој књизи.[11] Франсис Хеминг је 1952. године предложио да Међународна комисија за зоолошку номенклатуру (ICZN) осигура специфично име macroura за плачућег голуба, и назив migratorius за голуба селца, будући да су та имена намеравали да користе аутори на чијим радовима је Лине засновао свој опис.[10] Ово је прихватио ИЦЗН, који је 1954. године користио своја пленарна овлашћења за одређивање врсте за респективна имена.[14]

Еволуција уреди

Голуб селац је члан фамилије голуба, Columbidae. Дуго се сматрало, по морфолошкој основи, да су његови најближи живи сродници голуби Зенејда, а нарочито физички слични плачући голуб (сада Z. macroura).[15][16] Чак је сугерисано да плачући голуб припада роду Ectopistes, а неки аутори су га навели као E. carolinensis, укључујући Томаса Мајо Бруа.[17] Голуб селац наводно води порекло од голубова Зенајде који су се прилагодили шумама на равницама централне Северне Америке.[18][19]

Референце уреди

  1. ^ „†Ецтопистес Сwаинсон 1827 (пассенгер пигеон)”. ПБДБ. 
  2. ^ БирдЛифе (2016). „Ectopistes migratorius”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. 2016: е.Т22690733А93285636. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2016-3.РЛТС.Т22690733А93285636.ен. Приступљено 3. 11. 2019. 
  3. ^ Сцхоргер 1955, стр. 204
  4. ^ Хунг, C. M.; Сханер, П. Ј. L.; et al. (2014). „Драстиц популатион флуцтуатионс еxплаин тхе рапид еxтинцтион оф тхе пассенгер пигеон”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 111 (29): 10636—10641. Бибцоде:2014ПНАС..11110636Х. ПМЦ 4115547  . ПМИД 24979776. дои:10.1073/пнас.1401526111. 
  5. ^ Wиллиамс, С. C. П. (2014). „Хуманс нот солелy то бламе фор пассенгер пигеон еxтинцтион”. Сциенце & АААС. Америцан Ассоциатион фор тхе Адванцемент оф Сциенце. Приступљено 17. 6. 2014. 
  6. ^ Мурраy, Г. Г. Р.; Соарес, А. Е. Р.; et al. (2017). „Натурал селецтион схапед тхе рисе анд фалл оф пассенгер пигеон геномиц диверситy” (ПДФ). Сциенце (Субмиттед манусцрипт). 358 (6365): 951—954. Бибцоде:2017Сци...358..951М. ПМИД 29146814. дои:10.1126/сциенце.аао0960. хдл:11250/2480523. [мртва веза]
  7. ^ Степхенс, Тим. „Пассенгер пигеон геноме схоwс еффецтс оф натурал селецтион ин а хуге популатион”. УЦ Санта Цруз Неwс (на језику: енглески). Приступљено 15. 2. 2019. 
  8. ^ Цатесбy, M. (1729). Натурал Хисторy оф Царолина, Флорида анд тхе Бахама Исландс. 1. Лондон: W. Иннyс анд Р. Манбy. стр. 23. 
  9. ^ Алдрицх, Ј. W. (1993). „Цлассифицатион анд Дистрибутион”. Ур.: Баскетт, Т.С.; Саyре, M.W.; Томлинсон, Р.Е.; Мирарцхи, Р.Е. Ецологy анд манагемент оф тхе Моурнинг Дове. Харрисбург, ПА: Стацкполе Боокс. стр. 48. ИСБН 978-0-8117-1940-7. 
  10. ^ а б Хемминг, Ф. (1952). „Пропосед усе оф тхе пленарy поwерс то сецуре тхат тхе наме Цолумба миграториа Линнаеус, 1766, схалл бе тхе олдест аваилабле наме фор тхе Пассенгер Пигеон, тхе тyпе специес оф тхе генус Ецтопистес Сwаинсон, 1827”. Буллетин оф Зоологицал Номенцлатуре. 9: 80—84. дои:10.5962/бхл.парт.10238. 
  11. ^ а б Оберхолсер, Х. C. (1918). „Тхе сциентифиц наме оф тхе Пассенгер Пигеон”. Сциенце. 48 (1244): 445. Бибцоде:1918Сци....48..445О. ПМИД 17752099. дои:10.1126/сциенце.48.1244.445. 
  12. ^ Сwаинсон, W. Ј. (1827). „Мр. Сwаинсон он северал неw гроупс ин Орнитхологy”. Тхе Зоологицал Јоурнал. 3: 362. 
  13. ^ Бангс, О. (1906). „Тхе намес оф тхе пассенгер пигеон анд тхе моурнинг дове”. Процеедингс оф тхе Биологицал Социетy оф Wасхингтон. 19: 43—44. 
  14. ^ Сцхенк, Е. Т.; МцМастерс, Ј. Х. (1956). Процедуре ин Таxономy (Тхирд изд.). Станфорд, Цалифорниа: Станфорд Университy Пресс. стр. 89. ИСБН 978-0-8047-3867-5. 
  15. ^ Блоцкстеин 2002, стр. 4
  16. ^ Миллер, W. Ј. (16. 1. 1969). „Тхе Биологy анд Натурал Хисторy оф тхе Моурнинг Дове”. Схоулд Довес бе Хунтед ин Иоwа?. Амес, ИА: Амес Аудубон Социетy. Архивирано из оригинала 20. 09. 2012. г. Приступљено 23. 4. 2013. 
  17. ^ Бреwер, Т. M. (1840). Wилсон'с Америцан Орнитхологy: wитх Нотес бy Јардине; то wхицх ис Аддед а Сyнопсис оф Америцан Бирдс, Инцлудинг тхосе Десцрибед бy Бонапарте, Аудубон, Нутталл, анд Рицхардсон. Бостон: Отис, Броадерс, анд Цомпанy. стр. 717. 
  18. ^ Хуме, Ј. П.; Wалтерс, M. (2012). Еxтинцт Бирдс. Лондон: Т & АД Поyсер. стр. 144—146. ИСБН 978-1-4081-5725-1. 
  19. ^ Деане, Р. (1908). „Тхе Пассенгер Пигеон (Ецтопистес миграториус) ин Цонфинемент”. Тхе Аук. 25 (2): 181—183. ЈСТОР 4070695. дои:10.2307/4070695. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Голуб селац на Викимедијиној остави.
 
Викиврсте имају више информација о чланку Голуб селац.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Golub_selac&oldid=27698072”