Википедија

Графов фоликул

Графов фоликул је зрела јајничка (оваријална) кесица које садрже по једну зрелу јајну ћелију. Ова формација пречника 15 20 мм у виду провидног мехурића испупчава површину јајника. Он је једини способан за оплодњу наредних 12—24 х.[1] Празан Графов фоликул се трансформише у жуто тело које лучи прогестерон који одржава евентуалну трудноћу.[2] Овај процес траје током фертилног периода жене, односно од пубертета до менопаузе, а током њега се у телу жене ослободи 400—500 јајних ћелија из зрелих Графових фоликула.[3][4]

Фоликулогенеза

Назив уреди

Графов фоликул је називана овим именом по холандском физичару и анатому Де Графу, који је 1677. године први описао његову структуру.

Физиололгија менструалног циклуса уреди

 
Процеси у јајнику током менструалног циклуса: 1 Менструација 2 Фоликул који сазрева 3 Графов фоликул 4 Овулација 5 Жуто тело 6. Жуто тело престаје да функционише
 
Свакодневним ултразвучним прегледом може се визуализацијуом пратити раст фоликула,приказан на овој шеми

Током једног менструакног циклуса (месеца), док још траје менструално крварење, у јајнику се развија неколико фоликула. Фоликули су кесице које садрже по једну незрелу јајну ћелију. За отприлике недељу дана један од фоликул се убрзано развија и премашује растом околне фоликуле који се временом смањују. У овој фази лучи се све већа количина естрогена, углавном у ћелијама које окружују овај доминантни, растући фоликул.

Естроген делује на слузницу материце (ендометријум), и стимулише њен раст и задебљавања. Дан до два пре овулације (ослобађања јајне ћелије из јајника) ниво естрогена достиже максималне вредности. Концентрације естрогена се затим смањују, а доминантни фоликул почиње да ствара други хормон, прогестерон.[5]

Иако јајна ћелија споро расте, у току сазревања Графовог фоликула њен обим се повећа за око 40 пута пре него што се заврши њено сазревање. Нуклеус (једро) се, међутим, повећа само 3 пута за исто време. Чим пимордијални фоликул почне да се развија, долази до убрзаних митоза (ћелијских деоба) и до повећања величине ћелија. Са повећањем фоликула ове ћелије или тека лутеинске ћелије акумулирају липиде и жућкасти пигмент што им даје гранулозни изглед.[6] Пре овулације тека ћелије се раздвајају од гранулозних ћелија полимеризованом мембраном коју деполимеризује лутеинизирајући хормон (ЛХ) у време овулације.

Фоликул затим бубри, прска и јајна ћелија се ослобађа. Тада долази до повећања нивоа телесне температуре и промене секрета у жлездама грлића материце.  Ова појава је хормонски условљена и одиграва се 14 дана пре очекиване наредне менструације. Овулација представља завршни акт сазревања фоликула.

 
Хистолошки пресек зрелог фоликула јајника. Ооцит је велика, округла, розе обојена ћелија у горњем централном делу слике.

Пошто се ослободи из фоликула јајна ћелија улази у јајовод и креће се ка материчној шупљини. Овај пут јајне ћелије траје око 6 дана. Уколико су сперматозоиди у јајоводу присутни, долази до оплодње. Фертилизација (спајање сперматозоида и јајне ћелије) дешава се обично унутар 24 сата од овулације, и то у делу јајовода који је ближи јајнику (дистална трећина јајовода).[7]  

За време док се јајна ћелија креће ка материци, фоликул из кога је изашла јајне ћелија се трансформише. У овој фази циклуса фоликул се поново веома брзо увећава, претвара у “ жуто тело”, које почиње да ствара велике количине естрогена и прогестерона. Под утицајем ових хормона слузница материце наставља да расте.

Жлезде слузнице материце стварају различите материје које погодују јајној ћелији. У слузници материце повећава се број ситних крвних судова, што омогућава њену веома добру прокрвљеност. На крају менструалног циклуса дебљина слузнице материце скоро је двоструко већа него на почетку циклуса, са великом количином хранљивих материја које погодују оплођеној јајној ћелији.  

У начелу, у једном менструалном циклусу само један из групе фоликула који расту наставља са даљим развојем и стварањем нормалне зреле јајне ћелије која се истискује овулацијом. Механизми који ограничавају сазревање и овулацију само на један од растућих фоликула још нису у потпуности изучени и овај феномен и даље остаје једна од непознаница у физиологији јајника.

Извори уреди

  1. ^ МцГее, Е. А.; Хсуех, А. Ј. (2000). „Инитиал анд цyцлиц рецруитмент оф овариан фоллицлес”. Ендоцрине Ревиеwс. 21 (2): 200—214. ПМИД 10782364. дои:10.1210/едрв.21.2.0394. 
  2. ^ „Маммалиан овариес”. Ацадемиц/јоурналс. Приступљено 15. 1. 2022. 
  3. ^ Бакер, Т. Г. (1982). Оогенесис анд овулатион. Ин Боок 1: Герм целлс анд фертилизатион (C. Р. Аустин анд Р. V. Схорт, Едс.), пп. 17-45. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге.
  4. ^ Бyсков АГ, Хоyер ПЕ (1988). Ембрyологy оф маммалиан гонадс анд дуцтс. у Кнобил Е, Неилл Ј (уред.).Тхе пхyсиологy оф репродуцтион. Неw Yорк: Равен Пресс, Лтд. стр. 265–302.
  5. ^ Радсwики, Тхе. „Овариан фоллицле | Радиологy Референце Артицле | Радиопаедиа.орг”. Радиопаедиа. Приступљено 15. 1. 2022. 
  6. ^ „ГРААФОВ ФОЛИКУЛ”. ЛекарИнфо (на језику: српски). 2018-06-23. Приступљено 2021-06-10. 
  7. ^ „Нормални менструални циклус - Како изгледа и колико траје”. Стетоскоп.инфо (на језику: српски). Приступљено 2021-06-10. 

Литература уреди

  • Поповић, С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990
  • Пантић, V: Ембриологија, Научна књига, београд, 1989
  • Хале. W, Г, Моргхам, Ј, П: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, I: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Grafov_folikul&oldid=27448617”