Гроњаста звездица

Гроњаста звездица[1] (лат. Symphyotrichum lanceolatum) је вишегодишња зељаста биљка из породице главочика (Asteraceae).

Гроњаста звездица

Сигуран  (НатуреСерве)
Научна класификација едит
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Астеридс
Ред: Астералес
Породица: Астерацеае
Род: Сyмпхyотрицхум
Врста:
С. ланцеолатум
Биномно име
Сyмпхyотрицхум ланцеолатум
Синоними
  • Астер ланцеолатус Wиллд.

Пореклом је из Северне Америке а у Европу је унешена као украсна биљка крајем XVIII. века, да би се током XIX. века потпуно раширила. У Србији, као и у целој Европи се води као инвазивна страна врста.[2]

Опис биљке

уреди

Поседује усправну стабљику која обично нарасте 1,5 м а понекад достиже и висину од 2 м, дуж које се често налазе вертикалне линије белих длачица. Има корпулентан ризом који може да образује колоније. Листови су прости, цели и наизменично распоређени. Доњи листови понекад могу бити назубљени. Издужени су и узани, ланцетастог облика, дужине око 12 цм, а ширине око 2 цм. Цваст је пречника око 1-2 цм. Једна главичаста цваст се састоји од око 20-40 језичастих цветова, који окружују густо збијене, бројне цевасте цветове. Круница цевастих цветова је дужине од 3-5 мм. Издужена је и првобитно је жуте боје, али касније постаје наранџаста до црвена. Језичасти цветови су једнополни и поседују тучке, док су цевасти цветови двополни.[3]

Станиште

уреди

Пореклом је из Северне Америке (Канада, САД). Преферира осунчана места и влажне услове. Омиљене локације су јој места где се привремено формирају баре, које се након тога исуше. На отвореним областима се шири веома брзо и агресивно помоћу ризома.[4]

Употреба

уреди

Амерички староседеоци из народа Зуни су користили ову биљку да зауставе крварење из носа, док су је Ирокези користили у лечењу грознице.[3]

Статус у Србији

уреди
 
Сyмпхиотрицхум ланцеолатум

Иако је у почетку важила за декоративну врсту за садњу по баштама, ова биљка се појавила и у природи, те има статус инвазивне стране (алохтоне) врсте. Јавља се спонтано у мањим групама уз речне обале и сметлишта. Према истраживањима која су вођена за сада се није раширила у Србији, јавља се спорадично.[2]

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди