Википедија

Ханс Шарун

Бернхард Ханс Хенри Шарун (20. септембар 1893 — 25. новембар 1972) био је немачки архитекта, који је најбоље познат по дизајнирању зграде Берлинске филхармоније (дома Берлинског филхармонијског оркестрра) и Шминк куће у Лебау, Саксонија. Он је био важан заступник органске и експресионистичке архитектуре.[1]

Ханс Шарун
Ханс Сцхароун (ригхт), wитх Отто Нагел
Ханс Шарун (1966)
Пуно имеБернхард Ханс Хенри Шарун
Име по рођењуБернхард Ханс Хенрy Сцхароун
Друга именаХанс Сцхароун
Датум рођења(1893-09-20)20. септембар 1893.
Место рођењаБремен
 Немачко царство
Датум смрти28. новембар 1972.(1972-11-28) (79 год.)
Место смртиЗападни Берлин
 Западна Немачка
ПребивалиштеНемачка
Држављанствонемачко
УниверзитетТехнички универзитет у Берлину
Занимањеархитектура

Живот уреди

1893 до 1924 уреди

Шарун је рођен у Бремену. Након што је 1912. године положио свој Абитур у Бремерхавену, Шарун је студирао архитектуру на Техничком универзитету у Берлину[2][3] до 1914. године (који се у то време звао Königliche Technische Hochschule, Краљевски технички универзитет у Берлину), али није завршио студије. Он је већ током школских година показао интересовање за архитектуру. Са 16 година направио је своје прве дизајне, а са 18 година први пут се уписао на архитектонски конкурс за модернизацију цркве у Бремерхавену.

Године 1914. добровољно се служио у Првом светском рату. Паул Кручен, његов ментор из Берлина, затражио је од њега да помогне у програму обнове Источне Прусије. Године 1919, након рата, Шарун је преузео одговорност за свој уред као слободни архитекта у Бреслау (Вроцлав).[4] Тамо и у Инстербургу (Черњаховск) он је реализовао бројне пројекте и организовао уметничке изложбе, попут прве изложбе експресионистичке групе уметника Мост у Источној Прусији.

1925 до 1932 уреди

 
Ледигенхајм у Бреславу, 1929

Добио је звање професора на Стаатлицхе Академие фüр Кунст унд Кунстгеwербе Бреслау (Академија за уметност и занат у Бреславу) где је предавао до њеног затварања 1932. Године 1919, придружио се групи експресионистичких архитеката Бруна Таута[5][6][7] Стаклени ланац. Године 1926, ушао је у архитектонско удружење Дер Ринг. Године 1927, Шарун је саградио кућу на имању Вајсенхоф у Штутгарту. Он је био задужен крајем двадесетих година за развојни план великог стамбеног насеља Зименштат у Берлину. Теорија Хуга Харинга о новој згради инспирисала је Шаруна у новом архитектонском правцу који је одступио од рационализма и од унапред формулисаних шема, како би се развиле зграде почевши у сваком случају од јединственог функционалног карактера. Организација друштвеног животног простора имала је централну улогу.

1933 до 1945 уреди

Током нацистичке ере остао је у Немачкој, док су многи његови пријатељи и колеге из Стакленог ланца или Дер Ринга отишли у иностранство. За то време саградио је само неколико породичних кућа, од којих је једна изузетна, Шминке кућа[8] (јавно доступна) у граду Лобау у Саксонији (1933). Наредне куће су морале да се споља прилагоде политички одређеним грађевинским спецификацијама, док су изнутра приказивале типично шаруновске секвенце простора. Током рата био је заузет реконструкцијом након оштећења од бомбардовања. Своје архитектонске идеје и визије бележио је тајно у бројним акварелима. Са овим имагинарним архитектурама ментално се припремао за време после нациста.

1946 до 1972 уреди

По завршетку Другог светског рата савезници су га поставили у градско веће и именовали га за директора Абтеилунг Бау- унд Wохнунгсwесен дес Магистратс (Одељења за грађевинарство и општинско становање). На изложби у рушевинама Берлинског дворца (Градска палата у Берлину) под називом Берлин плант — Ерстер Берицхт (Берлински планови – Први извештај), представио је своје концепције реконструкције Берлина и саме палате. Одмах се нашао у политичкој ничијој земљи, јер је подела града постајала очигледна.

Године 1946, постао је професор на Факултету за архитектуру на Техничком универзитету у Берлину, са наставним местом на Лехрстухл унд Институт фüр Стäдтебау (Институт за урбану изградњу).

После 1972 уреди

Неке од његових најважнијих зграда су завршене тек након његове смрти у Берлину 1972. године, укључујући Деутсцхес Сцхиффахртсмусеум (Немачки поморски музеј), позориште у Волфсбургу и Стаатсбиблиотхек (Државна библиотека) у Берлину. Проширење Берлинске филхармоније око Камермусиксала и Стаатлицхе Институт фüр Мусикфорсцхунг Преуßисцхер Културбеситз мит Мусикинструментемусеум (Институт за истраживање музике и Музеј музичких инструмената, Пруска фондација за културно наслеђе) развијало се под надзором његовог канцеларијског партнера Едгара Висњевског, који је преузео канцеларију после Шарунове смрти. Током 1980-их, фасада концертних дворана филхармоније је била опремљена облогом од позлаћених алуминијумских плоча; првобитно је то била бело и окер обојена бетонска фасада.

Радови уреди

  •  
    Стамбена зграда, Вајсенхоф имање, Штутгарт
  •  
    Дворана камерне музике (десно) и Филхармоније у Берлину
  •  
    Рани рад Шаруна: Хостел у WуWа - веркбундска изложба у Бреслау
  •  
    Позни рад Шаруна: Театар у Волфсбургу, отворен 1973
  •  
    Ромео & Џулија, апартмани високоградње, Штутгарт-Рот (1954–59)
  •  
    Салуте,апартмани високоградње, Штутгарт-Фасаненхоф (1961–63)
  •  
    Раухер Капф, стамбени дистрикт, Беблинген (1965)
  •  
    Орплид, апартмани високоградње, Беблинген (1971)

Писање уреди

Reference уреди

  1. ^ Janofske, Eckehard: „Architektur-Räume, Idee und Gestalt bei Hans Scharoun”, Braunschweig 1984
  2. ^ „TU Berlin: Site Credits”. tu-berlin.de. Архивирано из оригинала 17. 7. 2020. г. Приступљено 24. 7. 2020. 
  3. ^ „Die erste Technische Universität”. Архивирано из оригинала 27. 5. 2018. г. Приступљено 16. 11. 2019. 
  4. ^ Nils Aschenbeck: Lasst Farben sprechen. Graues Erbe: In Tschernjachowsk, einst Insterburg, verfallen Bauten Hans Scharouns. In: Frankfurter Allgemeine Zeitung vom 6. Juli 2013, S. 34.
  5. ^ Breitschmid, Markus (2017). "Alpine Architecture – Bruno Taut", in: Disegno – Quarterly Journal for Design, No. 14, London (Spring 2017),pp. 62–70.
  6. ^ Rauhut, Christoph and Lehmann, Niels (2015). Fragments of Metropolis Berlin, Hirmer Publishers 2015, ISBN 978-3777422909
  7. ^ Стисси, Владимир (2007). Амстердам, хет мекка ван де волксхуисвестинг, 1909-1942 (Амстердам, тхе Мецца оф Социал Хоусинг, 1909-1942), Дутцх лангуаге, море тхан 500 илл., НАи Роттердам.
  8. ^ Сцхминке хоусе

Литература уреди

  • Бüркле, Ј. Цхристопх: „Ханс Сцхароун”, Студио Папербацк, Биркхäусер, Басел 1993, ISBN 3-7643-5581-6
  • Геновесе, Паоло Винцензо, „Ханс Сцхароун, Сцуола а Лüнен”, Тесто & Иммагине, Торино, 2001.
  • Јонес, Петер Блунделл: „Ханс Сцхароун — а монограпх”, 1978, ISBN 0-900406-57-7
  • Јонес, Петер Блунделл: „Ханс Сцхароун”, Лондон 1993/1997, ISBN 0-7148-2877-7 (Хардбацк) ISBN 0-7148-3628-1 (Папербацк)
  • Јонес, Петер Блунделл; „Ханс Сцхароун: Буилдингс ин Берлин”, 2002, ISBN 0-9714091-2-9
  • Кирсцхенманн, Јöрг C. унд Сyринг, Еберхард: „Ханс Сцхароун”, Тасцхен Басиц Арцхитецтуре, Тасцхен, Кöлн 2004, ISBN 3-8228-2778-9
  • Бüркле, Ј. Цхристопх: „Ханс Сцхароун унд дие Модерне — Идеен, Пројекте, Тхеатербау”, Франкфурт ам Маин 1986
  • Јонес, Петер Блунделл: „Ханс Сцхароун — Еине Монограпхие”, Стуттгарт 1980
  • Кирсцхенманн, Јöрг C. унд Сyринг, Еберхард: „Ханс Сцхароун — Дие Фордерунг дес Унволлендетен”, Деутсцхе Верлагс-Ансталт, Стуттгарт 1993, ISBN 3-421-03048-0
  • Пфанкуцх, Петер (Хрсг.): „Ханс Сцхароун — Баутен, Ентwüрфе, Теxте”, Сцхрифтенреихе дер Академие дер Кüнсте Банд 10, Берлин 1974, Неуауфлаге 1993, ISBN 3-88331-971-6
  • Рубy, Андреас унд Илка: Ханс Сцхароун. Хаус Мöллер. Кöлн 2004.
  • Сyринг, Еберхард унд Кирсцхенманн, Јöрг C.: „Ханс Сцхароун — Ауßенсеитер дер Модерне”, Тасцхен, Кöлн 2004, ISBN 3-8228-2449-6
  • Wендсцхух, Ацхим (Хрсг.): „Ханс Сцхароун — Зеицхнунген, Аqуарелле, Теxте”, Сцхрифтенреихе дер Академие дер Кüнсте Банд 22, Берлин 1993, ISBN 3-88331-972-4
  • Wисниеwски, Едгар: „Дие Берлинер Пхилхармоние унд ихр Каммермусиксаал. Дер Конзертсаал алс Зентралраум”, Берлин 1993
  • Манфред Wалз, Петер Стреге, Хартмут Дреиер (Хрсг.): Ханс Сцхароун им Рухргебиет. Ентwерфен унд Бауен фüр дас Лебен. Берлин Сторy Верлаг, Берлин 2017, ISBN 978-3-95723-128-4
  • Биргит Гропп, мит Диетрицх Сцхолле: Дие Баутен вон Ханс Сцхароун ин Wестфален. Wестфäлисцхе Кунстстäттен, 120. Wестфäлисцхер Хеиматбунд, Мüнстер 2016 ИССН 0930-3952
  • Сцхароунсцхуле Марл, Гесцхwистер-Сцхолл-Гесамтсцхуле Лüнен, Јоханнескирцхе Боцхум, Зеиттафел, гемеинсаме Бетрацхтунг дер 3 Баутен, Абб.
  • Елке Сохн: Зум Бегрифф дер Натур ин Стадтконзептен анханд дер Беитрäге вон Ханс Бернхард Реицхоw, Wалтер Сцхwагенсцхеидт унд Ханс Сцхароун зум Wиедерауфбау нацх 1945. ЛИТ-Верлаг, Мüнстер 2008, ISBN 978-3-8258-9748-2
  • Јöрг C. Кирсцхенманн, Еберхард Сyринг: Ханс Сцхароун. Ауßенсеитер дер Модерне. Тасцхен, Кöлн 2004, ISBN 978-3-8228-2449-8
  • Мартин Петсцх: Боргсдорф – Зwисцхен >>анстäндигер<< Баугесиннунг унд Модерне: Дас Хаус Wеиганд вон Ханс Сцхароун. Ин: Бранденбургисцхе Денкмалпфлеге 22, 2003. Хефт 2, С. 17–26
  • Паоло Винцензо Геновесе: Ханс Сцхароун. Сцуола а Лüнен Торино 2001 (италиенисцх)
  • Цхристина Тхреутер: „Органисцхес Бауен“ версус „Натионалер Стил“. Ханс Сцхароун унд дас Сцхеитерн сеинер Тäтигкеит ин дер ДДР. Ин: Холгер Бартх (Хг.): Грамматик созиалистисцхер Арцхитектурен. Лесартен хисторисцхер Стäдтебауфорсцхунг зур ДДР. Берлин 2001, С. 279–292.
  • Цхристина Тхреутер: Ханс Сцхароунс Арцхитектурзеицхнунген аус дер Зеит вон 1939 бис 1945. Петер Ланг, Франкфурт 1994
  • Петер Блунделл Јонес: Ханс Сцхароун. Лондон 1995 (енглисцх)
  • Отто Маиер: Бауен алс Пхилосопхие. Ханс Сцхароун зум 100. Гебуртстаг Ин: Баумеистер 9/1993, С. 5
  • Ј. Цхристопх Бüркле: Ханс Сцхароун унд дие Модерне. Идеен, Пројекте, Тхеатербау. Франкфурт 1986 (Неуфасс. Артемис, 1993 ИСБН 3-7608-8139-4)
  • Јöрг C. Кирсцхенманн, Еберхард Сyринг: Ханс Сцхароун. Дие Фордерунг дес Унволлендетен. Деутсцхе Верлагсансталт, Стуттгарт 1993, ISBN 3-421-03048-0
  • Петер Пфанкуцх (Хрсг.): Ханс Сцхароун. Баутен, Ентwüрфе, Теxте. Сцхрифтенреихе дер Академие дер Кüнсте, 10. Берлин 1974, Неуауфлаге 1993, ISBN 3-88331-971-6.
  • Ацхим Wендсцхух (Хрсг.): Ханс Сцхароун. Зеицхнунген, Аqуарелле, Теxте. Ин: Сцхрифтенреихе дер Академие дер Кüнсте, 22. Берлин 1993, ISBN 3-88331-972-4
  • Едгар Wисниеwски: Дие Берлинер Пхилхармоние унд ихр Каммермусиксаал. Дер Конзертсаал алс Зентралраум. Гебр. Манн Верлаг, Берлин 1993, ISBN 3-7861-1714-4
  • Ецкехард Јанофске: Арцхитектур-Рäуме, Идее унд Гесталт беи Ханс Сцхароун. Браунсцхwеиг 1984
  • Еберхард Ротерс: Галерие Фердинанд Мöллер. Гебр. Манн, Берлин 1984, ISBN 3-7861-1181-2
  • Петер Блунделл Јонес: Ханс Сцхароун. Еине Монограпхие. Стуттгарт 1980
  • Фрамптон, Кеннетх (2004). Модерн арцхитецтуре - а цритицал хисторy, Тхирд едитион, Wорлд оф Арт, ISBN 0-500-20257-5
  • Benson, Timothy. O. (); et al. (2001-09-17). Еxпрессионист Утопиас: Парадисе, Метрополис, Арцхитецтурал Фантасy (Wеимар анд Ноw: Герман Цултурал Цритицисм). Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-23003-5. 
  • Буллоцк, Алан; Сталлyбрасс, Оливер; Тромблеy, Степхен, ур. (1988). Тхе Фонтана Дицтионарy оф Модерн Тхоугхт (Папербацк). Фонтана пресс. стр. 918 пагес. ИСБН 0-00-686129-6. 
  • Јенцкс, Цхарлес (1986). Модерн Мовементс ин Арцхитецтуре, Сецонд едитион, Пенгуин, ISBN 0-14-009963-8
  • Wхyте, Иаин Боyд ед. (1985). Црyстал Цхаин Леттерс: Арцхитецтурал Фантасиес бy Бруно Таут анд Хис Цирцле, Тхе МИТ Пресс, ISBN 0-262-23121-2
  • Блеттер, Росемарие Хааг (Суммер 1983). "Еxпрессионисм анд тхе Неw Објецтивитy", ин: Арт Јоурнал, 43:2 (Суммер 1983), пп. 108–120.
  • Блеттер, Росемарие Хааг (Марцх 1981). "Тхе Интерпретатион оф тхе Гласс Дреам: Еxпрессионист Арцхитецтуре анд тхе Хисторy оф тхе Црyстал Метапхор, ин: ЈСАХ (Јоурнал оф тхе Социетy оф Арцхитецтурал Хисторианс), вол. 40, но. 1 (Марцх 1981): 20–43.
  • Пехнт, Wолфганг (1973). Еxпрессионист Арцхитецтуре, Тхамес анд Худсон, ISBN 0-500-34058-7
  • Банхам, Реyнер (1972). Тхеорy анд Десигн ин тхе Фирст Мацхине Аге, Тхирд едитион, Праегер Публисхерс Инц., ISBN 0-85139-632-1
  • Схарп, Деннис (1966). Модерн Арцхитецтуре анд Еxпрессионисм, Георге Бразиллер Неw Yорк, Шаблон:Оцлц нумбер

Спољашње везе уреди

 
Ханс Шарун на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hans_Šarun&oldid=27707894”