Хава Махал
Хава Махал (превод: „Палата ветрова” или „Палата лахора”) палата је у Џајпуру, Индија апроскимативно 300 километара од престонице Делхи. Изграђена од црвеног и ружичастог пешчара, палата се налази на ивици Градске палате у Џајпуру и протеже се до Зенане, или женских одаја.
| Хава Махал Палата ветрова, Палата лахора | |
 | |
| Локација | Индија |
| Координате | 26° 55′ 26″ С; 75° 49′ 36″ И / 26.9239° С; 75.8267° И |
| Статус | Раџпутска архитектура |
| Свечано отварање | 1799 |
| Материјал | Црвени и ружичасти пешчар |
| Конструктор | Махараџа Савај Пратап Синг |
| Веб-сајт | museumsrajasthan |
Ова структура је изграђена 1799. године по налогу Савајског махараџе Пратапа Синга, унука Савајског махарађе Џеј Синга, који је био оснивач Џајпура.[1] Он је био толико инспирисан јединственом структуром Кетри Махала да је саградио ову велику и историјску палату. Дизајнирао га је Лал Чанд Устад. Његов петоспратни екстеријер наликује на саће са својих 953 малих прозора званих џароке украшених сложеним решеткама.[2] Првобитна намера решеткастог дизајна била је да краљевским дамама омогући да посматрају свакодневни живот и фестивале који се славе на улици испод, без да буду виђене, јер су морале да поштују строга правила „пурдаха“, која су им забрањивала да се појављују у јавности без покривача лица. Ова архитектонска карактеристика такође је омогућила пролазак хладног ваздуха изложеног Вентуријевом ефекту, чинећи тако читаво подручје пријатнијим за време високих летњих температура.[2][3][4] Многи људи виде Хава Махал са уличне перспективе и мисле да је то предњи део палате, мада је то заправо задња страна.[5]
У 2006. години предузети су радови на обнови Махала, након предаха од 50 година, како би се монумент обновио, са процењеном вредношћу од 4,568 милиона Рс.[6] Корпоративни сектор пружио је помоћу у очувању историјских споменика Џајпура, а Јединична задужбина Индије се прихватила одржавања Хава Махала.[7] Палата је продужени део огромног комплекса. Прикази изрезбарени у камену, мали прозори и лучни кровови неке су од одлика овог популарног туристичког места. Монумент такође има деликатно обликоване висеће карнише.
Архитектура уреди
Ова палата је петоспратни споменик пирамидалног облика који се уздиже на око 15 м (49 фт). Горња три спрата конструкције имају ширину појединачне собе, док први и други спрат имају терасе испред себе. Чеоно узвишење, гледано са улице, је попут саћа са малим отворима. Сваки отвор има минијатурне прозоре и урезане решетке од пешчара, завршне облоге и куполе. То даје изглед масе полу-осмоугаоних залива, дајући монументу јединствену фасаду. Унутрашње лице на задњој страни зграде састоји се од одаја изграђених стубовима и ходницима са минималним украсима, који се протежу до највишег спрата. Унутрашњост палате описана је као „просторије од различито обојених мермера, растерећених уметнутим плочама или позлатом; док фонтане красе средиште дворишта“.[8][9]
Лал Чанд Устад је био архитекта. Са уграђеним пешчаником у црвеној и ружичастој боји, у складу са декором осталих монумената у граду, боја зграде је потпуно сведочанство епитета „Ружичасти град“ датог Џајпуру. Његова фасада са 953 нише са сложено изрезбареним џарокама (неке су направљене од дрвета) оштар је контраст са монотономм задњом страном конструкције. Његово културно и архитектонско наслеђе одраз је фузије хиндуистичке раџпут архитектуре и исламске могулске архитектуре; раџпутски стил се види у облику куполастих надстрешница, канелираних стубова, лотоса и цветних узорака, а исламски стил је очигледан у његовом уметнутом филигранском раду и луковима (што се разликује од његове сличности са Панч Махалом у Фатехпур Сикрију).[10]
Улаз у Хава Махал[11] са стране градске палате је кроз царска врата. Отвара се у велико двориште, које има двоспратне зграде са три стране, а Хава Махал га ограђује на источној страни. У овом дворишту је смештен и археолошки музеј.[12]
Хава Махал је био познат и као chef-d'œuvre Махараџе Јај Синга, јер је био његово омиљено одмаралиште због елеганције и уграђеног интеријера Махала. Ефекат хлађења у коморама, обезбеђен ветром који је пролазио кроз мале прозоре фасаде, појачан је фонтанама у средишту сваке од комора.[13]
Галерија уреди
-
Детаљан поглед на фасаду са главне цесте -
Поглед страга са два најкићенија горња спрата -
Интеријер -
Обојени витраж. Када сунчева светлост продре, цела комора се испуњава спектром разних боја. -
Поглед са задњег дела према Самрату Јнтри са Џантар Мантара, на овој фотографији у горњем десном углу у облику косог зида. Исарлат је такође видљив на овој фотографији у горњем левом углу као велика кула. -
Горња источна страна током олујног поподнева -
Поглед на Хава Махал са задње стране -
Поглед спреда
Референце уреди
- ^ „Абоут Хаwа Махал | Хаwа Махал” (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-04.
- ^ а б Раи, Винаy; Wиллиам L. Симон (2007). Тхинк Индиа: тхе рисе оф тхе wорлд'с неxт суперпоwер анд wхат ит меанс фор еверy Америцан
. Хаwа Махал. Дуттон. стр. 194. ИСБН 0-525-95020-6. Приступљено 6. 12. 2009. „Хаwа Махал.”
- ^ „Хаwа Махал”. Приступљено 6. 12. 2009.
- ^ „Јаипур, тхе Пинк Цитy”. Приступљено 6. 12. 2009.
- ^ пареек, Амит Кумар Пареек анд Агам Кумар. „Хаwа Махал тхе цроwн оф Јаипур”. амерјаипур.ин. Архивирано из оригинала 04. 03. 2017. г. Приступљено 2017-03-03.
- ^ „Ресторатион оф Хаwа Махал ин Јаипур”. Снооп Неwс. 22. 3. 2005. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 10. 12. 2009.
- ^ „ИНТАЦХ Вирасат” (ПДФ). Јаипур. Интацх.орг. стр. 13. Архивирано из оригинала (пдф) 22. 11. 2009. г.
- ^ „Хаwа Махал – Јаипур”. Архивирано из оригинала 9. 12. 2009. г. Приступљено 7. 12. 2009.
- ^ Ситwелл, Сацхеверел (1962). Тхе ред цхапелс оф Бантеаи Среи: анд темплес ин Цамбодиа, Индиа, Сиам, анд Непал. Хаwа Махал. Wеиденфелд анд Ницолсон. стр. 174. Приступљено 7. 12. 2009.
- ^ „Хаwа Махал оф Јаипур ин Рајастхан, Индиа”. Архивирано из оригинала 12. 12. 2009. г. Приступљено 7. 12. 2009.
- ^ „Хаwа Махал”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2020. г. Приступљено 25. 12. 2020.
- ^ „Хаwа Махал”. Архивирано из оригинала 29. 1. 2010. г. Приступљено 10. 12. 2009.
- ^ Роусселет, Лоиус; Цхарлес Рандолпх Буцкле (2005). Индиа анд итс нативе принцес: травелс ин Централ Индиа анд ин тхе пресиденциес оф Бомбаy анд Бенгал. Хаwа Махал. Асиан Едуцатионал Сервицес. стр. 228. ИСБН 81-206-1887-4. Приступљено 10. 12. 2009.
Литература уреди
- Тиллотсон, Г.Х.Р (1987). Тхе Рајпут Палацес - Тхе Девелопмент оф ан Арцхитецтурал Стyле (Хардбацк) (Фирст изд.). Неw Хавен анд Лондон: Yале Университy Пресс. ИСБН 0-300-03738-4.
- Бхатт, Кави Схиромани; Схастрy, Матхуранатх (1948). Јаипур Ваибхаwам (Хисторy оф Јаипур wриттен ин Санскрит). Ре-публисхед ин 2002 бy Каланатх Схастрy, Мањунатх Смрити Санстхан, Јаипур.
- Кхангарот, Р.С., Натхаwат, П.С. (1990) Јаигарх- Тхе Инвинцибле Форт оф Амер. РБСА Публисхерс, Јаипур.
- Сацхдев, Вибхути; Тиллотсон, Гилес Хенрy Руперт . Реактион Боокс. Буилдинг Јаипур: Тхе Макинг оф ан Индиан Цитy. Лондон. 2002. ИСБН 978-1-86189-137-2..
- Саркар, Јадунатх '. Ориент Лонгман Лимитед, Неw Делхи. А Хисторy оф Јаипур. 1984. ИСБН 978-81-250-0333-5..
- Волwахсен, Андреас (2001). Цосмиц Арцхитецтуре ин Индиа: Тхе Астрономицал Монументс оф Махараја Јаи Сингх II, Престел Мапин, Муницх.
- Фатехпур Сикри wас онце а Јаин пилгримаге центре: Боок. Зее Неwс (на језику: енглески). 2013-02-27.
- Массон, Вадим Микхаĭловицх (2003). Хисторy оф Цивилизатионс оф Централ Асиа: Девелопмент ин цонтраст : фром тхе сиxтеентх то тхе мид-нинетеентх центурy. УНЕСЦО. ИСБН 9789231038761.
- „Форт анд Схалимар Гарденс ин Лахоре”. УНЕСЦО. Приступљено 4. 1. 2017.
- РЕХМАН, А. (2009). „Цхангинг Цонцептс оф Гарден Десигн ин Лахоре фром Мугхал то Цонтемпорарy Тимес”. Гарден Хисторy. 37 (2): 205—217. ЈСТОР 27821596.
- Кхазени, Арасх (2014). Скy Блуе Стоне: Тхе Турqуоисе Траде ин Wорлд Хисторy. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 9780520279070. Приступљено 16. 7. 2017.
- Центре, УНЕСЦО Wорлд Херитаге. „Схах Јахан Мосqуе, Тхатта”. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-10-03. г. Приступљено 2018-12-31.
- Асхер, Цатхерине (1992). Арцхитецтуре оф Мугхал Индиа, Парт 1, Волуме 4. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521267281. Приступљено 16. 7. 2017.
- Схеломо Дов Гоитеин. Студиес ин Исламиц Хисторy анд Институтионс БРИЛЛ, 2010 ISBN 9004179313
- „Masjid Vazir K̲h̲ān”. Archnet. Приступљено 25. 8. 2016. „The mosque was founded by Hakim Ilmud Din Ansari, a distinguished physician from Chiniot who received the Ministerial title of 'Wazir Khan' under the reign of Shah Jahan, and was later promoted to the position of Viceroy of Punjab.”
- „History and Background in Conservation of the Wazir Khan Mosque Lahore: Preliminary Report on Condition and Risk Assessment.”. Aga Khan Historic Cities Programme. Aga Khan Cultural Services - Pakistan. 2012. Приступљено 25. 8. 2016. „The spectacular monumental ensemble of the Wazir Khan Mosque in the Walled City of Lahore was built in 1634 during the reign of the Mughal emperor Shah Jahan.”
- UNESCO World Heritage Centre. „Badshahi Mosque, Lahore – UNESCO World Heritage Centre”. Whc.unesco.org. Приступљено 2014-01-02.
- REHMAN, ABDUL (2009). „Changing Concepts of Garden Design in Lahore from Mughal to Contemporary Times”. Garden History. 37 (2): 205—217. ISSN 0307-1243. JSTOR 27821596.
- „Jaipur Seventh Best Tourist Destination in Asia – Conde Nast Traveller Survey”. bharatonline.com. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 28. 3. 2011.
- „World's best destinations”. Архивирано из оригинала 1. 4. 2015. г. Приступљено 28. 3. 2011.
- „Accor to manage Jaipur's new convention centre”. M&IT India. Архивирано из оригинала 14. 4. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2016.
- „Jaipur Exhibition and Convention Centre will make Pink City a meetings, incentives, conferences, and exhibitions hub - Times of India”. The Times of India. Архивирано из оригинала 11. 7. 2015. г. Приступљено 8. 2. 2016.
Spoljašnje veze уреди
- Hawa Mahal
- Hawa Mahal Complete Guide[мртва веза]