Хепарином индукована тромбоцитопенија типа II

Хепарином индукована тромбоцитопенија типа II (ХИТ II ) спада у групу леком индукованог поремећаја који се манифестују превасходно тромбозним манифестацијама, а чије препознавање и примена одговарајућих терапијских мера може имати кључну улогу у даљој прогнози болесника. Време изгубљено на чекање лабораторијске потврде ХИТ-а излже болесника ризику да се развију потенцијално опасне тромбозе, као и да се дијагноза ХИТ-а успоставља превасходно клинички.[1]

Хепарином индукована тромбоцитопенија типа II
Микроскопски изглед крви у тромбоцитопенији
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностХематологија
Патологија
МКБ-10Д69.6, П61.0
МКБ-9-CM287.3, 287.4, 287.5
ОМИМ188000 313900
ДисеасесДБ27522
МедлинеПлус000586
МеСХД013921

Због постојања опасности да се хепарином индукована тромбоцитопенија типа II развије потребно је применити адекватне превентивне мере, имајући у виду да су кардиоваскуларни болесници заједно са ортопедским сврстани у групу виског ризика за настанак ХИТ II, па се у особа са хепаринском терапијом препоручује праћење броја тромбоцита најмање сваког другог дана.[2][3]

Епидемиологија уреди

Хепарин је стандардни антикоагулантни лек који се примењује у терапији акутног коронарног синдрома. Хепарином индукована тромбоцитопенија типа II се јавља у приближно 1–5% постоперативних болесника и 0,5–1% болесника који су примали хепарин свињског порекла 7–14 дана, а проценат је још већи након примене говеђег нефракционисаног хепарина.

Нискомолекуларни хепарини знатно ређе изазивају ХИТ II, у око 0,2–0,6%, али је при поновљеној употреби инциденца већа. Имајући у виду потребу клиничара да брзо диференцирају појаву ХИТ II и другим лековима (кинидин, триметоприм-сулфаметоксазол, итд.) изазване тромбоцитопеније (ЛИТ), треба напоменути да учесталост тромбоцитопенија неупоредиво већа у болесника са хепаринском терапијом (инциденца ХИТ II око 1/100) у односу на болесника са ЛИТ (око 1/10.000–1/100.000).[4][2][5][3]

Манифестације уреди

Тромбозе су главне манифестације хепарином индукована тромбоцитопенија типа II док је хеморагија главна манифестација ЛИТ; такође, важност позитивних функционалних и антигенских есеја на присуство хепаринских антитела у ХИТ II, као и појаву лек зависних тромбоцитних антитела у ЛИТ-у.[5]

Дијагноза уреди

Према најпознатијем 4Т алгоритму, ХИТ II се дијагностикује на основу клиничких критеријума (уз појаву типичних тромбозних манифестација, ретромбозе, кожних промена или акутне системске реакције), типичног пада тромбоцита, обично од 20 до 100x109/L, 5–10 (просек 14) дана од почетка хепаринске терапије (изузеци су ХИТ II брзог почетка код раније сензибилизације хепарином и ХИТ II закаснелог почетка) уз искључење других узрока тромбоцитопеније.[2][5][6]

Поред најчешће класичне форме ХИТ-а која се карактерише типичним падом броја тромбоцита уобичајено између 5 и 14 дана, једнако је важно препознати рану форму ХИТ-а која се може јавити и после прве болус ињекције хепарина у болесника који су хепарин добијали у претходних 100 дана, као и закаснелу форму ХИТ-а која може настати и до 40 дана по прекиду хепаринске терапије.[7] У 10% болесника са ХИТ-ом тип II, апсолутни број тромбоцита је нормалан (>150x109), па се дијагноза успоставља динамичком дефиницијом, или падом броја тромбоцита >50% од прехепаринског броја.[2][8] Ово је нарочито важно код болесника који имају постоперативну тромбоцитозу и код којих број тромбоцита ретко пада >150x109/L.

ХИТ се потврђује функционалним есејима као што су хепарин агрегациони тест, имунолошком анализом најчешће хепарин-тромбоцитни фактор-4 антитела ЕЛИСА или брзим честичним гел имуноесејом, односно 14 C серотонинским радиоизотопским тестом.[2][5][3]

Имунолошки есеји некада региструју и непатогена антитела, тако да је ХИТ потребно потврдити функционалним есејима.[1]

Лажно позитивна непатогена анти ТФ4 антитела могу се детектовати у болесника са антифосфолипидним синдромом и системским лупусом еритематодесом.[9][10]

Тромбозе се јављају у око 50% болесника са ХИТ II (болесника са такозваном изолованом тромбоцитопенијом као ентитетом ХИТ-а).[4] Клиничари би требало да имају на уму да инфламаторни миље, траума, лезија ендотела и стаза крви убрзава настанак ХИТ са тромбозом.[9][10] Већи проценат ХИТ у болесника после великих ортопедских интервенција, великих траума него мањих траума, дужа употреба турниqуета при операцијама колена, као и значајан проценат тромбоза вена горњих екстремита на страни на којој је пласиран централни венски катетер јасно указују на наведену тврдњу.[4][9][10]

С обзиром да се ХИТ II може испољити и релативном тромбоцитопенијом, или смањењем броја тромбоцита за више од 50% у односу на почетни број, свако погоршање стања и појава компликација код болесника са хепаринском терапијом захтева да се размотри примена додатних дијагностичких процедура.

Терапија уреди

Након што се јави сумња да је дошло до настанка ХИТ II, одмах се прекида свака даља примена хепарина, било нефракционисаног или нискомолекуларног, чак и употреба хепарином обложених катетера, а по успостављању дијагнозе примењују се алтернативни нехепарински антикоагуланси (данапароид натријум, лепирудин, аргатробан).

Уназад више година у неким земљама се у терапији примењује фондапаринуx, мада он нема званичну индикацију за лечење ХИТ-а,[1] [9] [10] мада постоје контроверзни анегдотални случајеви о настанку или потенцирању ХИТ-а у болесника који су примали фондапаринукс.[4][9][10]

У наговештају је и могућа примена десирудина, дабигатрана, ривароxабана и апиxабана у терапији ХИТ. [4][9][10][11]

У одређеним ситуацијама могу се применити интравенски имуноглобулини, антитромбоцитни лекови, плазмафереза, тромбоемболектмија и тромболичка терапија.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в Килицкиран Авци Б, Ото А, Озцебе О. Тхромбоцyтопениа ассоциатед wитх антитхромботиц тхерапy ин патиентс wитх цардиовасцулар дисеасес: диагносис анд треатмент. Ам Ј Цардиовасц Другс 2008; 8(5):327-39.
  2. ^ а б в г д Wаркентин ТЕ. Тхромбоцyтопениа дуе то плателет деструцтион анд хyперспленисм. Ин: Хоффман Р, Бенз ЕЈ, Схаттил СЈ, Фурие Б, Силберстеин ЛЕ, МцГлаве П, Хеслоп ХЕ. Хематологy, басиц принциплес анд працтице. Пхиладелпхиа: Цхурцхилл Ливингстоне Елсевиер, 2009:2113-31
  3. ^ а б в Wаркентин ТЕ, Греинацхер А. Хепарин-индуцед тхромбоцyтопениа: рецогнитион, треатмент, анд превентион. Тхе севентх АЦЦП Цонфференце он антитхромботиц ант тхромболyтиц тхерапy. Цхест 2004; 126(3):311С-37С
  4. ^ а б в г д Wаркентин ТЕ. ХИТлигхтс: а цареер перспецтиве он хепарин-индуцед тхромбоцyтопениа. Ам Ј Хематол 2012; 87 Суппл 1: С92-9
  5. ^ а б в г Wаркентин ТЕ. Рецент адванцементс ин тхе манагемент од хепарин-индуцед тхромбоцyтопениа. Тхромбо Сите Неwслеттер 1998; 1:1-12.
  6. ^ Wаркентин ТЕ, Греинацхер А. Хепарин-индуцед тхромбоцyтопениа: рецогнитион, треатмент, анд превентион. Тхе севентх АЦЦП Цонфференце он антитхромботиц ант тхромболyтиц тхерапy. Цхест 2004; 126(3):311С-37С.
  7. ^ Дас П, Зиада К, Стеинхубл СР, Молитерно ДЈ, Хамдалла Х, Јозиц Ј, ет ал. Хепарин-индуцед тхромбоцyтопениа анд цардиовасцулар дисеасес. Ам Хеарт Ј 2006; 152(1):19-26
  8. ^ Хацх-Wундерле V, Каинер К, Круг Б, Мüллер-Бергхаус Г, Пöтзсцх Б. Хепарин-ассоциатед тхромбосис деспите нормал плателет цоунтс. Ланцет 1994; 344(8920):469-70
  9. ^ а б в г д ђ Цукер А. Хепарин-индуцед тхромбоцyтопениа: пресент анд футуре. Ј Тхромб Тхромболyсис 2011; 31(3):353-66.
  10. ^ а б в г д ђ Цукер А. Рецент адванцес ин хепарин-индуцед тхромбоцyтопениа. Цурр Опин Хематол 2011; 18:315-22.
  11. ^ Цукер А, Цинес ДБ. Хоw Ј треат хепарин-индуцед тхромбоцyтопениа. Блоод 2012; 119(10):2209-18.

Литература уреди

Небојша Антонијевић1,2, Ивана Живковић1 , Љубица Јовановић1, Рајко Милошевић3, Јован Перуничић1,2, Небојша Радовановић1,2, Горан Кораћевић4, Слободан Обрадовић5, Владимир Кањух2,6 Адекватна евалуација тромбоцитопенија као предуслов успешног лечења кардиолошких болесника Срце и крвни судови 2012; 31(4): 275-286

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).