Хигијена руку

Хигијена руку
Хигијена руку
	Прање руку водом и сапуном
Синоними	Прање руку
	[уреди на Википодацима]

Хигијена руку једна је од најважнијих и најуспешнијих мера превенције у преношењу загађеним рукама бројних инфекција попут: упале плућа, менингитиса, жутице, цревних болести, дечје парализе, респираторних инфекција, грипе, шарлаха, гнојне ангине, дифтерије, као и инфекција уха, ока, уста и коже. Од посебног је значаја у контроли болничких инфекција јер коректна процедура прања руку спречава ширење јатрогених болести.

Историја уреди

Раст микроорганизама на засејаној подлози материјала узетог са руку: пре прања (А), после прања сапуном (Б) и након дезинфекције алкохолом (C)

Кожа човека има своју сталну сапрофитну флору и сматра се да око 1.000 клица живи на 1 цм² коже. Према томе, на кожи се налази велики број микроорганизама који могу бити узрочници инфекције. Они имају велику улогу у заштити од од патогених микроорганизама, који изазивају заразне болести.

Али такође, човек свакодневно долазимо у контакт и са патогеним микроорганизмима који кад продру у наш организам могу довести до појаве болести. Руке се контаминирају мноштвом микроорганизама из околине. На пример златни стафилокок (Стапхyлоцоццус ауреус) живи на кожи и у носу око 30% људи, као безазлена бактерија. То стање називамо колонизацијом. Међутим, сојеви МРСА (метицилин резистентни Стапхyлоцоццус ауреус) водећи су узрочници болничких инфекција, укључујући упалу плућа, компликоване инфекције коже и меких ткива.

Микроорганизми се налазе на свим предметима и бићима са којима можемо бити у контакту. На кожи руку се неки микроорганизме повремено накупљају, нису стално присутни и називамо их пролазна микрофлора.

Потенцијални узрочници болести могу се путем контаминираних руку унети у организам кроз уста, нос, слузокожу ока, оштећене коже (улазна врата могу бити и најмање огреботине). Такође, прљавим рукама се може контаминирати и храна и на тај начин се њеним уносом организам заразити патогеним микроорганизмима (алиментарне токсиинфекције).

Епидемиологија уреди

Најновије истраживање у САД показало су да 97 одсто људи пере руке погрешно. Наиме америчко министарство пољопривреде, које је спровело истраживање, утврдило је да људи не испуњавају потребне услове за правилно прање руку, које је предложио Центар за контролу и превенцију болести у САД.

Студија спроведена са 363 особе у шест одвојених просторија открила је:

да најмање 20 секунди није прало руке сапуном око 50% испитаника,
да велики број учесника није ни обрисао руке, а многи их нису довољно исушили,
да је на број бактерија некон прања руку утицао и начин сушења руку (види табелу),

Утицај метода сушења руку на број бактерија
Метода сушења руку	Утицај на број бактерија
Папирни пешкири и ролне	Смањење од 24%
Сушач са топлим ваздухом	Повећање од 12%

да су особе које нису правилно опрали руке у 50 одсто случајева прошириле бактерије на сланик или млин за бибер током симулираног припремања хамбургера.
да су се лоше опране и исушене руке показале као веома ефикасан начин за ширење бактерија на предмете, па су се тако у 11 одсто случајева бактерије нађене на дршкама од фрижидера, шпорета и другим кухињским предметима.^[1]

Значај хигијене руку у медицини уреди

Могућа места контаминације бактеријама у болничкој соби за интензивну негу

Ако се узме у обзир чињеница да су до пре нешто више од сто година хирурзи вршили операције, не само без анестезије, већ и са минималним припремама, прањем и чишћењем иснструмената и руку, онда са у светлости садашњих сазнања, свима постаје јасно зашто су болесници тешка срца пристајали на оперативне захвате, нити су и сами лекари те захвте препоручивали.

Луј Пастер и у мањој мери Кох и Бергман открили су да су микроорганизми проузроковачи инфекције. Полазећи од овог сазнања Јозеф Листер је њихову појаву и ширење у рани довео у везу са високим постоперативним морталитетом после ампутације удова. Након што је започео третирање ампутацијом насталих оперативних рана карболном киселином (фенолом), прање руку у 5% карболној киселини, и прскање оперативног поља истом, Листер је постигао невероватно велико снижавања инциденце сепсе.^[2]

То је само био увод у револуционарна открића у модерној антисепси, и почетак примене стерилизације инструмената, хируршког прања руку, употребе хируршких рукавица и припреме пацијената и хирурга и пратећег тима за хируршке процедуре. Тако су захваљујућим овим откричима у другој половини 19. века створени услови за увеђење антисептићког и асептичког рада у хирургији.

Када треба прати руке? уреди

Руке треба увек прати кад су видно запрљане, али их је неопходно (обавезно) опрати у следећим случајевима:

**Активности пре и након којих треба прати руке**
Пре следећих активности	После следећих активности
Јела (оброка) / припреме хране Дојења и/или храњења детета Активности које се обављају са дететом, посебно новородјенчетом Додиривања уста, носа, или очију, Контакта са болесном особом Пре сваке оперативне дијагностичке и терапеутске процедуре Пре свих производних и других активности везаних са манипулацију храном.	Јела или припреме хране, Употребе тоалета Мењања пелена, Брисања носа, кашљања, кијања Додиривања предмета контаминираних телесним излучевинама или крвљу Контакта с болесном особом Контакта са животињом Неких активности као што су изношење смећа, чишћење и сл. Повратка у кућу након шетње, играња, куповине и сл. Након свих радних активности, посебно оних везенаих за дезинфекцију, дезинсекцију и дратизацију Након контакта са радиоктвним материјалом Након бављења спортом

Техника прања руку уреди

Видео приказ правилног прања руку

Скинути накит и сат с руку, јер се испод накита скупља већи број микроорганизама.
Избјегавајужи неприродне положаје тела, пре почетка прања руку треба стати испред умиваоника тако да је доступна славина и текући сапун (који се у затвореном систему не контаминира).
Пустити топлу воду од длановаа према прстима руке. При томе користити топлу воду која лакше отапа прљавштину отапањем масноће, и млаз воде који треба да врши испирање од чишће стране према нечистој.
За прање руку користити неутрални сапун. јер нормални ацидитет коже спречава раст микроорганизама.
Прати руке покретима ротације, сваки прст посебно, између прстију, предео длана и надлактице, сваке руке једнако дуго (од 30 сек.до 3 мин. ) како би се редуковао већи број микроорганизама присутан на тим мјестима. При томе треба имати у виду да је важније механичко прање него врста сапуна.
Зависно од прљавштине испирати сапуницу у смеру од дланова према прстима. Нечистоћа ће се испрати од чишћег дела руке према нечистијем.
Након прања руке осушити папирнатим убрусом или сушењем руку које је важно, ако се не сме загадити брисањем прљавим пешкиром (пешкир је прљав одмах након брисања руку). Код сушења руку сувим ваздухом положај фена не сме бити високо јер подигнуте руке омогућују струјање ваздуха од дела руку који је био нечист.

Дезинфекција руку уреди

Након прања руку, пожељно је, а у неким ситуацијама и неопходно да се обави и дезинфекција руку. За ту сврху Светска здравствена организација данас препоручује средства на бази етил алкохола или изопропанола. Ова средства за дезинфекцију руку која могу бити течна дезинфекциона средства, разни гелови, марамице и слицно, користе се да и поред прања руку још више самње број пролазне патогене микрофлоре на минимум.

Трајање дезинфекције руку зависи од средства које се користи и на сваком средству за дезинфекцију руку се налази упутство којим се прецизира време трајања дезинфекције. Дезинфекциона средства треба бирати пажљиво, водећи при том рачуна о њиховим активним састојцима и физичко-хемијским карактеристикама.

Поступак дезинфекције у одржавању хигијене руку

Види још уреди

Извори уреди

^ „Већина људи пере руке погрешно”. РТС Београд, 2.7.2018. Приступљено 18. 7. 2018.
^ Деннис Г. анд Маки MD. Листер Ревиситед: Сургицал Антисепсис анд Асепсис. Н Енгланд Ј Мед 1976;294:1286-7.