Википедија

Хијаде (звездани кластер)

Хијаде (/ˈхаɪ.əдиːз/; грчки Ὑάδες, такође познате као Колдвел 41, Колајндер 50, или Мелот 25) најближе је расуто јато и један и највише изучаваних звезданих кластера. Смештен на удаљености од око 153 светлосне године (47 парсекса)[1][2][3][4] од Сунца, састоји се од грубо сферичне групе од стотина звезда које деле исто доба, место порекла, хемијске карактеристике, и кретање кроз свемир.[1][5] Из перспективе посматрача на Земљи, кластер Хијаде појављује се у сазвежђу Бик, при чему његове најсјајније звезде формирају "V" облик заједно са још светлијим Алдебараном. Међутим, Алдебаран није повезан са Хијадама, пошто се налази много ближе Земљи и једноставно се дешава да лежи уз исту линију вида.

Хијадски кластер
Тхе Хyадес ис а накед-еyе опен цлустер ин тхе цонстеллатион оф Таурус.
Фотографија кластера Хијада
Опсервациони подаци (Ј2000.0 епоха)
КонстелацијаБик
Ректасцензија4х 27м
Деклинација+15° 52′
Растојање153 лy (47 пц[1][2][3][4])
Привидна магнитуда (V)0.5
Привидне димензије (V)330′
Физичке карактеристике
Маса400 M☉
Радијус10 светлосних-година (сржни радиус)
Процењена старост625 милиона година
Приметне карактеристикеНајближи отворени кластер
Остале ознакеКолдвел 41, Cr 50, Mel 25
Такође погледајте: Расејано звездано јато, Списак отворених кластера

Пет најсјајнијих звезда Хијада је конзумирало водонично гориво у својим језграма, и сада су у процеу еволуције у џиновске звезде.[6] Четири од тих звезда, са Бајеровим ознакама Гама, Делта 1, Епсилон и Тета Таври, чине астеризам који је традиционално идентификован као глава Бика Таври.[6] Пета од ових звезда је Тета1 Таври, блиска голим оком видљива супутница светлије звезде Тета2 Таври. Епсилон Таври, позната као Аин („Биково око”), се сматра да има егзопланету која је гасни џин,[7] прву планету која је пронађена у било ком отвореном кластеру.

Процењује се да је старост Хијада око 625 милиона година.[1] Језгро јата, где су звезде најгушће паковане, има радијус од 88 светлосних година (27 парсекса) и плимни радијус кластера - где звезде потпадају под снажније утицаје гравитације околне окружујуће галаксије Млечни пут - је 33 светлосне године (10 парсека).[1] Међутим, око једне трећине потврђених звезда чланица уочено је знатно изван претходно поменуте границе, у ширем халоу кластера; ове звезде су вероватно у процесу бекства од свог гравитационог утицаја.[1]

Локација и кретање уреди

 
Звездана карта Хијадног кластера

Кластер је довољно близу Сунца да се његова удаљеност може директно мерити посматрајући износ померања паралакса звезда чланица док Земља орбитира око Сунца. Ово мерење је извршено са великом тачношћу помоћу сателита Хипаркос и свемирског телескопа Хабл. Алтернативни метод рачунања растојања је да се уклопе чланови кластера у стандардизовани инфрацрвени дијаграм боја и магнитуда за звезде њиховог типа, и да се користе добијени подаци да се изведе њихова унутрашња сјајност. Поређење ових података са сјајношћу звезда које се виде са Земље омогућава процену њихових растојања. Обе методе су дале процену удаљености од 153 лигхт-yеарс (47 парсецс) до центра кластера.[1][2][3][4] Чињеница да се независна мерења слажу чини Хијаде важним кораком на лествици космичких растојања у методима за процену растојања екстрагалактичких објеката.

Звезде Хијада су више обогаћене тежим елементима од Сунца и других обичних звезда у соларном окружењу, са укупним металиком кластера измереним на +0,14.[1] Јато Хијаде је повезано са другим звезданим групама у близини Сунца. Његова старост, металност и правилно кретање поклапају се са онима већег и удаљенијег кластера Прајсипи,[8] а путање оба кластера могу се пратити уназад до истог региона свемира, што указује на заједничко порекло.[9] Још један повезана група је Хијадни поток, велика колекција расутих звезда које такође деле сличну путању са јатом Хијада. Недавни резултати су открили да најмање 15% звезда у потоку Хијада дели исти хемијски отисак као и звезде у јату Хијада.[10] Међутим, показало се да око 85% звезда у потоку Хијаде није потпуно повезано са оригиналним јатом на основу различите старости и металности; њихово заједничко кретање се приписује ефектима плиме и осеке масивне ротирајуће пречаге у центру галаксије Млечни пут.[11] Међу преосталим члановима Хијадског тока, звезда домаћин егзопланете Јота Хорологи недавно је предложена као одбегли члан примордијалног кластера Хијада.[12]

Морфологија и еволуција уреди

Све звезде се формирају у јатима, али већина кластера се распада мање од 50 милиона година након што се формирање звезда заврши..[13] Астрономски израз за овај процес је „испаравање”. Само изузетно масивна јата, која круже далеко од галактичког центра, могу да избегну испаравање током продуженог временског периода.[14] Као један од таквих преживелих, јато Хијаде је вероватно садржало много већу популацију звезда у свом повоју. Процене његове првобитне масе крећу се од 800 до 1600 пута веће од масе Сунца (M☉), што имплицира још већи број појединачних звезда.[15][16]

Звездане популације уреди

Теорија предвиђа да би младо јато ове величине требало да изроди звезде и субзвездане објекте свих спектралних типова, од огромних, врућих О звезда до тамних смеђих патуљака.[16] Међутим, студије о Хијади показују да има мањак звезда у оба екстрема масе.[5][17] При старости од 625 милиона година, искључење главне секвенце јата је око 2,3 M☉, што значи да су све теже звезде еволуирале у субгиганте, дивове или беле патуљке, док мање масивне звезде настављају да спајају водоник на главној секвенци.[15] Опсежна истраживања су открила укупно 8 белих патуљака у језгру кластера,[18] што одговара завршној еволуционој фази његове оригиналне популације звезда Б-типа (сваки око 3 M☉).[15] Претходну еволуциону фазу тренутно представља кластер од четири црвена гиганта. Њихов тренутни спектрални тип је К0 III, али све су заправо „пензионисане А звезде” од око 2,5 2.5 M☉.[7][19][20] Додатни „бели џин” типа А7 III је примарни од θ² Таури, бинарног система који укључује мање масивног пратиоца спектралног типа А; овај пар је визуелно повезан са θ¹ Таури, једним од четири црвена гиганта, који такође има бинарног пратиоца типа А.[19][21]

Најсветлије звезде уреди

 
Светле звезде у језгру кластера Хијада

Ово је листа звезда чланица кластера Хијада који су четврте магнитуде или светлије.[22]

Најсјајније звезде Хијада
Назив ХД Привидна
магнитуда 		Звездана
класификација
Тета² Таври 28319 3.398 А7ИИИ
Епсилон Таври 28305 3.529 К0ИИИ
Гама Таври 27371 3.642 Г8ИИИ
Делта¹ Таври 27697 3.753 Г8ИИИ
Тета¹ Таври 28307 3.836 Г7ИИИ
Каппа Таври 27934 4.201 А7ИВ-V
90 Таври 29388 4.262 А6В
Упсилон Таври 28024 4.282 А8Вн
Делта² Таври 27962 4.298 А2ИВ
71 Таври 28052 4.480 Ф0В...

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж Перрyман, M.А.C.; et al. (1998). „Тхе Хyадес: дистанце, струцтуре, дyнамицс, анд аге”. Астрономy & Астропхyсицс. 331: 81—120. Бибцоде:1998А&А...331...81П. арXив:астро-пх/9707253  . 
  2. ^ а б в ван Лееуwен, Ф. "Параллаxес анд пропер мотионс фор 20 опен цлустерс ас басед он тхе неw Хиппарцос цаталогуе", А\&А, 2009
  3. ^ а б в Мајаесс, D.; Турнер, D.; Лане, D.; Крајци, Т. "Дееп Инфраред ЗАМС Фитс то Бенцхмарк Опен Цлустерс Хостинг делта Сцути Старс", Јоурнал оф тхе Америцан Ассоциатион оф Вариабле Стар Обсерверс, 2011
  4. ^ а б в МцАртхур, Барбара Е.; Бенедицт, Г. Фритз; Харрисон, Тхомас Е.; ван Алтена, Wиллиам "Астрометрy wитх тхе Хуббле Спаце Телесцопе: Тригонометриц Параллаxес оф Селецтед Хyадс", АЈ, 2011
  5. ^ а б Боувиер Ј, Кендалл Т, Мееус Г, Тести L, Морауx Е, Стауффер ЈР, Јамес D, Цуилландре Ј-C, Ирwин Ј, МцЦаугхреан МЈ, Бараффе I, Бертин Е. (2008) Броwн дwарфс анд верy лоw масс старс ин тхе Хyадес цлустер: а дyнамицаллy еволвед масс фунцтион. Астрономy & Астропхyсицс, 481: 661-672. Абстрацт ат http://adsabs.harvard.edu/abs/2008A%26A...481..661B.
  6. ^ а б Јим Калер. „Хyадум И”. Јим Калер'с Старс. Приступљено 29. 10. 2013. 
  7. ^ а б Сато Б, Изумиура Х, Тоyота Е, ет ал. (2007) А планетарy цомпанион то тхе Хyадес гиант Епсилон Таури. Астропхyсицал Јоурнал, 661: 527-531. Абстрацт ат http://adsabs.harvard.edu/abs/2007ApJ...661..527S.
  8. ^ Доббие, ПД; Напиwотзки, Р; Бурлеигх, МР; et al. (2006). „Неw Праесепе wхите дwарфс анд тхе инитиал масс-финал масс релатион”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 369 (1): 383—389. Бибцоде:2006МНРАС.369..383Д. С2ЦИД 17914736. арXив:астро-пх/0603314  . дои:10.1111/ј.1365-2966.2006.10311.x. 
  9. ^ „Мессиер Објецт 44”. СЕДС. 2007-08-25. Приступљено 2012-12-24. 
  10. ^ Де Силва, Г; et al. (2011). „Хигх-ресолутион елементал абунданце аналyсис оф тхе Хyадес суперцлустер”. МНРАС. 415 (1): 563—575. Бибцоде:2011МНРАС.415..563Д. С2ЦИД 56280307. арXив:1103.2588  . дои:10.1111/ј.1365-2966.2011.18728.x. 
  11. ^ Фамаеy Б, Понт Ф, Лури X, Удрy С, Маyор M, Јориссен А. (2007) Тхе Хyадес стреам: ан евапоратед цлустер ор ан интрусион фром тхе иннер диск? Астрономy & Астропхyсицс, 461: 957-962. Абстрацт ат http://adsabs.harvard.edu/abs/2007A%26A...461..957F.
  12. ^ Вауцлаир, С.; Лаyманд, M.; Боуцхy, Ф.; Вауцлаир, Г.; Хуи Бон Хоа, А.; Цхарпинет, С.; Базот, M. (2008). „Тхе еxопланет-хост стар иота Хорологии: ан евапоратед мембер оф тхе примордиал Хyадес цлустер.”. Астрономy анд Астропхyсицс. 482 (2): Л5—Л8. Бибцоде:2008А&А...482Л...5В. С2ЦИД 18047352. арXив:0803.2029  . дои:10.1051/0004-6361:20079342. , анноунцед ин Емилy Балдwин. „Тхе Дрифтинг Стар”. Архивирано из оригинала 2008-04-21. г. Приступљено 2008-04-18. 
  13. ^ Лада, ЦЈ; Лада, ЕА (2003). „Ембеддед цлустерс ин молецулар цлоудс”. Аннуал Ревиеw оф Астрономy & Астропхyсицс. 41: 57—115. Бибцоде:2003АРА&А..41...57Л. С2ЦИД 16752089. арXив:астро-пх/0301540  . дои:10.1146/аннурев.астро.41.011802.094844. 
  14. ^ Павани, ДБ; Бица, Е (2007). „Цхарацтеризатион оф опен цлустер ремнантс”. Астрономy & Астропхyсицс. 468 (1): 139—150. Бибцоде:2007А&А...468..139П. С2ЦИД 11609818. арXив:0704.1159  . дои:10.1051/0004-6361:20066240. 
  15. ^ а б в Wеидеман V, Јордан С, Ибен I, Цасертано С. (1992) Wхите дwарфс ин тхе хало оф тхе Хyадес Цлустер – Тхе цасе оф тхе миссинг wхите дwарфс. Астрономицал Јоурнал, 104: 1876-1891. 1992АЈ....104.1876W.
  16. ^ а б Кроупа, П; Боилy, CM (2002). „Он тхе масс фунцтион оф стар цлустерс”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 336 (4): 1188—1194. Бибцоде:2002МНРАС.336.1188К. С2ЦИД 15225436. арXив:астро-пх/0207514  . дои:10.1046/ј.1365-8711.2002.05848.x. 
  17. ^ Бöхм-Витенсе, Е (2007). „Хyадес морпхологy анд стар форматион”. Астрономицал Јоурнал. 133 (5): 1903—1910. Бибцоде:2007АЈ....133.1903Б. дои:10.1086/512124  . 
  18. ^ Бöхм-Витенсе Е. (1995) Wхите дwарф цомпанионс то Хyадес Ф старс. Астрономицал Јоурнал, 110: 228-231. Абстрацт ат http://adsabs.harvard.edu/abs/1995AJ....110..228B.
  19. ^ а б Торрес, Г; Стефаник, РП; Латхам, ДW (1997). „Тхе Хyадес бинариес Тхета1 Таури анд Тхета2 Таури: Тхе дистанце то тхе цлустер анд тхе масс-луминоситy релатион”. Астропхyсицал Јоурнал. 485 (1): 167—181. Бибцоде:1997АпЈ...485..167Т. дои:10.1086/304422  . 
  20. ^ Јохнсон ЈА, Фисцхер D, Марцy ГW, Wригхт ЈТ, Дрисцолл П, Бутлер РП, Хеккер С, Рефферт С, Вогт СС. (2007а) Ретиред А старс анд тхеир цомпанионс: Еxопланетс орбитинг тхрее интермедиате-масс субгиантс. Астропхyсицал Јоурнал, 665: 785-793. Абстрацт ат http://adsabs.harvard.edu/abs/2007ApJ...665..785J.
  21. ^ Армстронг, ЈТ; Мозуркеwицх, D; Хајиан, АР; et al. (2006). „Тхе Хyадес бинарy Тхета2 Таури: Цонфронтинг еволутионарy моделс wитх оптицал интерферометрy”. Астрономицал Јоурнал. 131 (5): 2643—2651. Бибцоде:2006АЈ....131.2643А. ЦитеСеерX 10.1.1.1000.4076  . С2ЦИД 6268214. дои:10.1086/501429. 
  22. ^ Рöсер, С.; et al. (јул 2011), „А дееп алл-скy ценсус оф тхе Хyадес”, Астрономy & Астропхyсицс, 531: 15, Бибцоде:2011А&А...531А..92Р, арXив:1105.6093  , дои:10.1051/0004-6361/201116948, А92. Ин тхе Визиер цаталогуе, сорт он Вмаг усинг '<4.51'. Сее алсо тхе линкед ентриес ин тхе Алл-скy Цомпилед Цаталогуе оф 2.5 миллион старс (Кхарцхенко+ 2009). 

Спољашње везе уреди

 
Хијаде на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hijade_(zvezdani_klaster)&oldid=26110878”