Хипоплазија бубрега

Хипоплазија бубрега (лат. hypoplasia renis) је умањење масе паренхима бубрег због смањеног броја режњева. Настаје престанком рачвања сабирних цевчица.

Епидемиологија уреди

То је ретка аномалија и већином је обострана, али може бити једнострана или чак сегментна. Обично нема придружених других аномалија уринарног тракта.

Етиопатогенеза уреди

Код ове аномалије бубрега, која може да буде једнострана и обострана, не само да је смањене величине, већ је редукован и број његових пирамида, папила и чашица. Паренхим је иначе нормалан, а диференцијација нефрона уредна. Бубрег је хистолоски нормалан, али има смањен број основних јединица бубрега (нефрона), којих нормално има милион по бубрегу.[1][2]

Хипоплазија једног бубрега има добру прогнозу, поготову, ако је други бубрег здрав, јер он надокнађује недовољну функцију хипоплазијом смањеног бубрега.

Настанак хипоплазије бубрега у пренаталном развоју фетуса уско је повезан са унутрашњим и спољашњим факторима који током трудноће утичу на женско тело, и појаву генетска девијација, изазваних селдећим етиолошким факторима:

  • Почетна неразвијеност, која корелира са наследним предиспозицијама.
  • Пијелонефритис, који се развија у матерници или код деце млађе од једне године.
  • Секундарни процес упала бубрега, који их чини врло рањива у смислу интерстицијска упала у бубрежном ткиву.
  • Фетална венска блокада у бубрезима, која узрокује неразвијеност бубрега.
  • Олигохидрамнион у трудноћи изазван недовољном количином амнионске течности.
  • Ненормалан положај фетуса у материци.
  • Заразне болести у мајке током трудноће (рубеола, грип, итд)

Клиничка слика уреди

Код једностране хипоплазије обично деца немају клиничких симптома, али су склонији инфекцији, литијази и васкуларној болести.

Код обостране хипоплазије функција бубрега може бити недовољна, што се одражава на нормалан раст и развој дјетета. Понекад се застој бубрега може десити и у периоду дојења детета, али је обично манифестан између десете и двадесете године живота.

Дијагноза уреди

Дефинитивна потврда дијагнозе могућа је једино хистолошким прегледом.

Терапија уреди

Лечење је усмерено на санирање компликација. Након тога болесници подлежу редовним контролама нефролога (1 до 2 пута годишње), уз уобичајени начин зивота и исхране.

Извори уреди

  1. ^ Биочић M, Сарага M, Будимир D. Тодорић Ј. Кируршко лијечење дјеце с аномалијама урогениталног сустава, Педиатр Цроат. 2002; 46:95-105.
  2. ^ Мц Доналд РА,. Wаткинс СЛ, Авнер ЕД. Полyцyстицкиднеy дисеасе. Ин: Баррат ТМ,. Авнер ЕД, ХармонWЕ, едиторс. Педиатриц непхрологy. Балтиморе:.Липпинцотт Wиллиамс анд Wилкинс; (1999). стр. 459-474

Литература уреди

  • Росенблум С, Пал А, Реидy К. Ренал девелопмент ин тхе фетус анд прематуре инфант. Семин Фетал Неонатал Мед. 2017 Апр;22(2):58-66
  • Недима АТИЋ, Изета СОФТИЋ, Јасминка ТВИЦА, Аномалије уринарног тракта у дјеце Педијатрија данас 2007;3(2):149-163

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).