Хипоплазија бубрега
Хипоплазија бубрега (лат. hypoplasia renis) је умањење масе паренхима бубрег због смањеног броја режњева. Настаје престанком рачвања сабирних цевчица.
Епидемиологија уреди
То је ретка аномалија и већином је обострана, али може бити једнострана или чак сегментна. Обично нема придружених других аномалија уринарног тракта.
Етиопатогенеза уреди
Код ове аномалије бубрега, која може да буде једнострана и обострана, не само да је смањене величине, већ је редукован и број његових пирамида, папила и чашица. Паренхим је иначе нормалан, а диференцијација нефрона уредна. Бубрег је хистолоски нормалан, али има смањен број основних јединица бубрега (нефрона), којих нормално има милион по бубрегу.[1][2]
Хипоплазија једног бубрега има добру прогнозу, поготову, ако је други бубрег здрав, јер он надокнађује недовољну функцију хипоплазијом смањеног бубрега.
Настанак хипоплазије бубрега у пренаталном развоју фетуса уско је повезан са унутрашњим и спољашњим факторима који током трудноће утичу на женско тело, и појаву генетска девијација, изазваних селдећим етиолошким факторима:
- Почетна неразвијеност, која корелира са наследним предиспозицијама.
- Пијелонефритис, који се развија у матерници или код деце млађе од једне године.
- Секундарни процес упала бубрега, који их чини врло рањива у смислу интерстицијска упала у бубрежном ткиву.
- Фетална венска блокада у бубрезима, која узрокује неразвијеност бубрега.
- Олигохидрамнион у трудноћи изазван недовољном количином амнионске течности.
- Ненормалан положај фетуса у материци.
- Заразне болести у мајке током трудноће (рубеола, грип, итд)
Клиничка слика уреди
Код једностране хипоплазије обично деца немају клиничких симптома, али су склонији инфекцији, литијази и васкуларној болести.
Код обостране хипоплазије функција бубрега може бити недовољна, што се одражава на нормалан раст и развој дјетета. Понекад се застој бубрега може десити и у периоду дојења детета, али је обично манифестан између десете и двадесете године живота.
Дијагноза уреди
Дефинитивна потврда дијагнозе могућа је једино хистолошким прегледом.
Терапија уреди
Лечење је усмерено на санирање компликација. Након тога болесници подлежу редовним контролама нефролога (1 до 2 пута годишње), уз уобичајени начин зивота и исхране.
Извори уреди
- ^ Биочић M, Сарага M, Будимир D. Тодорић Ј. Кируршко лијечење дјеце с аномалијама урогениталног сустава, Педиатр Цроат. 2002; 46:95-105.
- ^ Мц Доналд РА,. Wаткинс СЛ, Авнер ЕД. Полyцyстицкиднеy дисеасе. Ин: Баррат ТМ,. Авнер ЕД, ХармонWЕ, едиторс. Педиатриц непхрологy. Балтиморе:.Липпинцотт Wиллиамс анд Wилкинс; (1999). стр. 459-474
Литература уреди
- Росенблум С, Пал А, Реидy К. Ренал девелопмент ин тхе фетус анд прематуре инфант. Семин Фетал Неонатал Мед. 2017 Апр;22(2):58-66
- Недима АТИЋ, Изета СОФТИЋ, Јасминка ТВИЦА, Аномалије уринарног тракта у дјеце Педијатрија данас 2007;3(2):149-163
Спољашње везе уреди
- National Kidney & Urologic Diseases Information Clearinghouse: Polycystic Kidney Disease (језик: енглески)
- U.S. National Library of Medicine National Institutes of Health: Генес анд Дисеасе (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
