Хируршко прање руку

Хируршко прање руку је поступак у хирургији којим се пре извођења хируршке процедуре смањује број микроорганизама на најмањи могући ниво. Руке се перу у за то посебно намењеној просторији, за хируршко прање руку, која је смештена у операционом блоку непосредно поред сваке операционе сале. Просторија је поред специјалних славина са топлом и хладном водом и кадица за прихват отпадних вода, снабдевена сапуном, посудама са дезинфекционим средством и стерилним четкама за прање руку. Уколико се у току хируршког прања руку дотакне било шта, поступак прања се понавља од самог почетка.[1][2]

Хируршко прање руку смањује број микроорганизама на најмањи могући ниво.

Историјат и значај уреди

 
Раст микроорганизама на засејаној подлози материјала узетог са руку: пре прања (А), после прања сапуном (Б) и након дезинфекције алкохолом (C)

Кожа човека има своју сталну сапрофитну флору и сматра се да око 1.000 клица живи на 1 цм² коже. Према томе, на кожи хирурга који ће оперисати пацијента налази се велики број микроорганизама који могу бити узрочници инфекције. Ако се узме у обзир чињеница да су до пре нешто више од сто година хирурзи вршили операције, не само без анестезије, већ и са минималним припремама, прањем и чишћењем иснструмената и руку, онда са у светлости садашњих сазнања, свима постаје јасно зашто су болесници тешка срца пристајали на оперативне захвате, нити су и сами лекари те захвте препоручивали.

Луј Пастер и у мањој мери Кох и Бергман открили су да су микроорганизми проузроковачи инфекције. Полазећи од овог сазнања Јозеф Листер је њихову појаву и ширење у рани довео у везу са високим постоперативним морталитетом после ампутације удова. Након што је започео третирање ампутацијом насталих оперативних рана карболном киселином (фенолом), прање руку у 5% карболној киселини, и прскање оперативног поља истом, Листер је постигао невероватно велико снижавања инциденце сепсе.[3]

То је само био увод у револуционарна открића у модерној антисепси, и почетак примене стерилизације инструмената, хируршког прања руку, употребе хируршких рукавица и припреме пацијената и хирурга и пратећег тима за хируршке процедуре. Тако су захваљујућим овим откричима у другој половини 19. века створени услови за увеђење антисептићког и асептичког рада у хирургији.

Антисепса

Антисепсу, као поступак код којег се хемијским средствима уништавају сви облици микроорганизама, смањује њихов број, спречава раст и размножавање, први је увео 1867. године Јозеф Листер (1827—1912). До половине 19. века, ампутација удова била је праћена смртним исходом у око са 50% случајева током постоперативног лечења.

Многи стари учитељи хирургије често су истицали колики је значај чистоће у хируршком раду за постизање добрих постоперативних резултата и преживљавање оперисане особе. Међути све до друге половине 19. века док није откривен значај односа између постојања микроорганизама и инфекције рана, чистом и стерилном хируршком раду вековима није поклањана велика пажња.

Асепса

Асепсу као поступак код којег се искључује могућност инфекције, односно инфекцију своди на најмању могућу меру, као што то чини стерилизација инструмената врелим ваздухом, паром или кључалом водом, или употреба заштитних маски и других сличних физичких метода, и начина асептичког рада, први је увео у медицинску праксу Бергман 1890. године.

Процедуре у току хируршког прања руку уреди

Претходне радње

Пре почетка прања руку неопходно је са њих скинути сав накит и лак са нокију. Такође руке хирурга морају бити неговане, нокти скраћени (најдуже до 1 мм) а кожа без раница и микроповреда. Пре почетка хируршког прања руку хирург навлачи поливинилску кецељу како би током прања заштитио радну одећу од влажења.[2]

Поступак прања
  • Прва фаза је хигијенско прање руку неутралним сапуном, под млазом млаке текуће воде, водећи рачуна да при томе руке буду благо подигнуте и савијене у лактовима, како би се вода сливала од врхова прстију према лактовима.[2]
  • Друга фаза је прања руку помоћу четке и сапуна. Из стерилне посуде стерилну четку, стерилном хватаљком узима инструментарка додаје хирургу. Прање руку четком, натопљеном дезинфекционим средством, вши се од прстију до лаката у трајању од најмање 10 минута. Под млазом текуће воде руке се затим испирају од врхова прстију према лактовима.[2]
  • Трећа фаза је прања руку другом четком, од шака и трећина подлактице у трајању од још 5 минута. Поступак сипирања се више пута понавља, а посебна пажња се у овој фази обраћа прању ноката, прстију и простор између прстију, дланове и горњх делова шаке.[2]
Сушење руку

Након завршеног прања врши се брисање опраних руку стерилном газом или компресом, које се спроводи од врхова прстију према лакту на следећи начин: „најпре се обрише једна рука, компреса или газа се савије на пола тако да коришћена страна буде са унутрашње стране, а онда се обрише и друга рука. Обрисане руке треба задржати у положају уздигнутих руку све до облачења хируршког мантила.“[2]

Убрзана процедура хируршког прања руку уреди

У последњим деценијама све више је заступљено хируршко прање руку применом јаких дезинфекционих средства, најчешће без употребе четке. Код овог начина парња руку прво се врши хигијенско прање сапуном ради скидања површне нечистоће са коже. Овај поступак у принципу је исти као и онај код прања руку применом четке, стим што се дезинфекционо средство након утрљавања у кожу не испира водом, него се чека да се оно у потпуности осуши на рукама, како би се на тај начин створио заштитни слој на површини коже руку.[4]

Дезинфекциона средства за хируршко прање руку уреди

У средства која се користе за преоперативну припрему руку операционог тима најчешће се користе Манопронто, Дездерман, Монорапид...

Доказано је да препарати који садрже 60–95% алкохола или препарати са 50–95% алкохола комбинованог са мањим количинама кватерних амонијумових једињења, хексахлорфена или хлорхексидин-глуконата су најефикаснији. Ови препарати су ефикасније него други антисептички агенси јер смањују број микроорганизама непосредно након припреме руку (активност им опада од хлорхексидин-глуконата, преко јодоформа, па до обичног сапуна).[5]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Петковиц С . Букуров С. Хирургија. Медицинска књига. Београд-Загреб 1987:2-16.
  2. ^ а б в г д ђ Лалла Ф. Сургицал пропхyлаxис ин працтице. Ј Хосп Инфецт 2002;50(СупплА):С9- С12.
  3. ^ Деннис Г. анд Маки MD. Листер Ревиситед: Сургицал Антисепсис анд Асепсис. Н Енгланд Ј Мед 1976;294:1286-7.
  4. ^ Едwардс ПС, Липп А, Холмес А. Преоперативе скин антисептицс фор превентинг сургицал wоунд инфецтионс афтер цлеан сургерy. Цоцхране Дата басе Сyст Рев 2004;(3):ЦДОО3949
  5. ^ Деннис Г. анд Маки MD. Листер Ревиситед: Сургицал Антисепсис анд Асепсис. Н Енгланд Ј Мед 1976;294:1286-7.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).