Histaminski H2 receptor
Х2 рецептори су позитивно спрегнут са аденилат циклазом преко Gs. Х2 рецептор је потентан стимуланс цАМП продукције. Он повишава интраћелијске Ca2+ концентрације и ослобађање Ca2+ из интраћелијских залиха. Лек бетазол је пример агониста хистаминског Х2 рецептора.
Хистамински рецептор Х2 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ХРХ2; Х2Р | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 142703 МГИ: 108482 ХомолоГене: 40613 ИУПХАР: Х2 ГенеЦардс: ХРХ2 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
![]() | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 3274 | 15466 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000113749 | ЕНСМУСГ00000034987 | |||||||||
УниПрот | П25021 | Q3ЗБ30 | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_001131055.1 | НМ_001010973.2 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_001124527.1 | НП_001010973.1 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр 5: 175.09 - 175.11 Мб |
Цхр 13: 54.29 - 54.32 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
Функција
уредиХистамин је свеприсутни молекулски гласник који се отпушта из мастоцита, ентерохромафино подобних ћелија, и неурона. Његова дејства су посредована хистаминским рецепторима Х1, Х2, Х3 и Х4. Хистамински рецептор Х2 припада родопсину сличној фамилији Г протеин спрегнутих рецептора. Он је интегрални мембрански протеин који стимулише секрецију желудачне киселине. Он такође регулише гастроинтестиналну мотилност и интестиналну секрецију. Сматра се да учествује у регулацији ћелијског раста и диференцијације.[1]
Ткивна дистрибуција
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Хилл СЈ; Ганеллин ЦР; Тиммерман Х; et al. (1997). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy. XIII. Цлассифицатион оф хистамине рецепторс”. Пхармацол. Рев. 49 (3): 253—78. ПМИД 9311023.
- Дел Валле Ј, Гантз I (1997). „Новел инсигхтс инто хистамине Х2 рецептор биологy”. Ам. Ј. Пхyсиол. 273 (5 Пт 1): Г987—96. ПМИД 9374694.
- Гантз I; Мунзерт Г; Тасхиро Т; et al. (1991). „Молецулар цлонинг оф тхе хуман хистамине Х2 рецептор”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 178 (3): 1386—92. ПМИД 1714721. дои:10.1016/0006-291X(91)91047-Г.
- Ванниер Е, Динарелло ЦА (1994). „Хистамине енханцес интерлеукин (ИЛ)-1-индуцед ИЛ-6 гене еxпрессион анд протеин сyнтхесис виа Х2 рецепторс ин перипхерал блоод мононуцлеар целлс”. Ј. Биол. Цхем. 269 (13): 9952—6. ПМИД 7511596.
- Смит МЈ; Тиммерман Х; Алеwијнсе АЕ; et al. (1995). „Висуализатион оф агонист-индуцед интернализатион оф хистамине Х2 рецепторс”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 214 (3): 1138—45. ПМИД 7575521. дои:10.1006/ббрц.1995.2404.
- Нисхи Т; Коике Т; Ока Т; et al. (1995). „Идентифицатион оф тхе промотер регион оф тхе хуман хистамине Х2-рецептор гене”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 210 (2): 616—23. ПМИД 7755641. дои:10.1006/ббрц.1995.1703.
- Траиффорт Е; Визуете ML; Тардивел-Лацомбе Ј; et al. (1995). „Тхе гуинеа пиг хистамине Х2 рецептор: гене цлонинг, тиссуе еxпрессион анд цхромосомал лоцализатион оф итс хуман цоунтерпарт”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 211 (2): 570—7. ПМИД 7794271. дои:10.1006/ббрц.1995.1851.
- Оранге ПР, Хеатх ПР, Wригхт СР, Пеарсон РЦ (1996). „Аллелиц вариатионс оф тхе хуман хистамине Х2 рецептор гене”. Неурорепорт. 7 (7): 1293—6. ПМИД 8817552. дои:10.1097/00001756-199605170-00015.
- Еленков ИЈ; Wебстер Е; Папаницолаоу ДА; et al. (1998). „Хистамине потентлy суппрессес хуман ИЛ-12 анд стимулатес ИЛ-10 продуцтион виа Х2 рецепторс”. Ј. Иммунол. 161 (5): 2586—93. ПМИД 9725260.
- Мураками Х; Сун-Wада ГХ; Матсумото M; et al. (1999). „Хуман хистамине Х2 рецептор гене: мултипле трансцриптион инитиатион анд тиссуе-специфиц еxпрессион”. ФЕБС Летт. 451 (3): 327—31. ПМИД 10371214. дои:10.1016/С0014-5793(99)00618-3.
- Wанг ЛД; Wанг M; Тодисцо А; et al. (2000). „Тхе хуман хистамине Х(2) рецептор регулатес ц-јун анд ц-фос ин а дифферентиал маннер”. Ам. Ј. Пхyсиол., Целл Пхyсиол. 278 (6): Ц1246—55. ПМИД 10837353.
- Сух БЦ; Лее Х; Јун ДЈ; et al. (2001). „Инхибитион оф Х2 хистамине рецептор-медиатед цатион цханнел опенинг бy протеин кинасе C ин хуман промyелоцyтиц целлс”. Ј. Иммунол. 167 (3): 1663—71. ПМИД 11466390.
- Бреw ОБ, Сулливан МХ (2002). „Лоцалисатион оф мРНАс фор диамине оxидасе анд хистамине рецепторс Х1 анд Х2, ат тхе фето-матернал интерфаце оф хуман прегнанцy”. Инфламм. Рес. 50 (9): 449—52. ПМИД 11603849. дои:10.1007/ПЛ00000269.
- Схаyо C; Фернандез Н; Легназзи БЛ; et al. (2001). „Хистамине Х2 рецептор десенситизатион: инволвемент оф а селецт арраy оф Г протеин-цоуплед рецептор кинасес”. Мол. Пхармацол. 60 (5): 1049—56. ПМИД 11641433.
- Танимото А; Мурата Y; Номагуцхи M; et al. (2001). „Хистамине инцреасес тхе еxпрессион оф ЛОX-1 виа Х2 рецептор ин хуман моноцyтиц ТХП-1 целлс”. ФЕБС Летт. 508 (3): 345—9. ПМИД 11728449. дои:10.1016/С0014-5793(01)03073-3.
- Гутзмер Р; Лангер К; Лисеwски M; et al. (2002). „Еxпрессион анд фунцтион оф хистамине рецепторс 1 анд 2 он хуман моноцyте-деривед дендритиц целлс”. Ј. Аллергy Цлин. Иммунол. 109 (3): 524—31. ПМИД 11898002. дои:10.1067/маи.2002.121944.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
- Есбенсхаде ТА; Канг ЦХ; Круегер КМ; et al. (2003). „Дифферентиал ацтиватион оф дуал сигналинг респонсес бy хуман Х1 анд Х2 хистамине рецепторс”. Ј. Рецепт. Сигнал Трансдуцт. Рес. 23 (1): 17—31. ПМИД 12680587. дои:10.1081/РРС-120018758.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- „Хистамине Рецепторс: Х2”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г.
- Х2+рецепторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)